Desimir Stanojević

Biografija

Desimir Stanojević je bio srpski pozorišni, filmski i televizijski glumac, reditelj i pevač, koji je prepoznatljivost stekao ulogom Vukašina Golubovića u seriji „Srećni ljudi“. Rođen je 7. oktobra 1950. godine u Nišu, a preminuo 10. marta 2020. godine u Beogradu. Sa suprugom Nadom je imao dve ćerke, Ninu i Sanju.

Počeo je da glumi u niškom Narodnom pozorištu 1970. godine. Za dve decenije u ovom pozorištu odigrao je više od 80 uloga.  Početkom 90-ih godina 20. veka preselio se u Beograd, a matična kuća mu je postalo Pozorište na Terazijama.

Igrao je u mjuziklima „Ivkova slava“, „Cigani lete u nebo“, „Maratonci trče počasni krug“ i drugima. Više od stotinu puta je utelovio Aleksisa Zorbu u mjuziklu „Grk Zorba“.

Osnivač je Omladinskog pozorišta „Treća polovina“ u Nišu. Režirao je predstave „Violinista na krovu“, „Kalčine priče“, „Neka pesma boli“ i druge.

Dobitnik je više glumačkih nagrada i priznanja.

Mladost, glumački počeci i pozorišna karijera

Desimir Stanojević je rođen 1950. godine u Nišu, gde je završio osnovnu i srednju školu, te napravio svoje prve glumačke korake. Jednom prilikom je kazao da je rano zavoleo glumu, a 1970. godine je postao član Narodnog pozorišta u Nišu.

7. oktobra 1979. godine je u rodnom gradu, zajedno sa dvojicom drugara i ljubitelja umetnosti, osnovao Omladinsko pozorište“Treća polovina“. Kroz ovo pozorište prošlo je više o šest stotina mladih glumaca, a stalni ansambl danas broji dvadesetak članova.

U njemu su igrane predstave „Ljubavni zov Marka Mrče“, „Doviđenja do zvezda“, „Opusti se sine“, „Mesna zajednica 2004“, „Gangsterbajteri“, „Pljuni i zaigraj“ i mnoge druge.

Komad „Ribarenje na asfaltu“ je igran širom bivše Jugoslavije, a dobio je i nekoliko priznanja na gostovanjima u Zagrebu.

Devedestih godina 20. veka Stanojević se iz Niša preselio u Beograd kako bi ostvario svoj san da režira i igra u mjuziklima. Zato je postao član Pozorišta na Terazijama, na čijim daskama je odigrao mnogo značajnih predstava.

Posebno se izdvajaju njegove uloge u mjuziklima „Ivkova slava“, „Maratonci trče počasni krug“,“Cigani lete u nebo“, te čuveni mjuzikl „Grk Zorba“ koji je sam režirao i u kome je igrao glavnu ulogu.

Jednom prilikom glumac je priznao da je oduvek želeo da na naše prostore donese jedan takav mjuzikl, ali da je trebalo vremena da sazre kao glumac i kao čovek kako bi se tako nešto i ostvarilo.

Za ovu predstavu se mnogo pripremao. Obišao je rodno mesto pisca Nikosa Kazancakisa (Nikos kazantzakis), pretraživao razne arhive i informisao se na internetu kako bi što verodostojnije pripremio i režirao taj mjuzikl, te kako bi što bolje odigrao Zorbu.

Predstava je premijerno izvedena na Svetom Stefanu, a doživela je više od stotinu izvođenja u Pozorištu na Terazijama.

Pored ovih, Stanojević je režirao i predstave „Violinista na krovu“, „Kalčine priče“, „Neka pesma boli“ i druge.

Filmska i televizijska karijera

Jedan o prvih filmova koje je u karijeri snimio bila je ratna drama Miomira Stamenkovića „Lager Niš“ iz 1987. godine u kome je tumačio lik Sime.

Scenu je delio sa kolegama Milanom Štrljićem, Miodragom Mikijem Krstovićem, Tanasijem Uzunovićem, Bogdanom Diklićem, Ljubišom Samardžićem i drugima.

Reditelj Mihajlo Vukobratović ga je ponovo spojio sa Samardžićem tokom snimanja filma i serije „Policajac sa Petlovog brda“. Film je objavljen 1992. godine, a svoju televizijsku verziju je dobio godinu dana kasnije. Stanojeviću je u oba projekta pripala uloga dirigenta.

Prekretnica u njegovoj karijeri se dogodila 1993. godine. Naime, jednom prilikom je ispričao kako je čuo da režiser Aleksandar Đorđević priprema predstavu za koju će mu trebati glumci koji dobro poznaju južnjački akcenat. Zato mu se Desimir javio, ali je Đorđević imao drugi plan za njega.

Pozvan je na kasting kome su prisustvovali reditelji Aleksandar Đorđević i Slobodan Šuljagić, te pisac Siniša Pavić. Premda nije mnogo glumio, jer nije znao o čemu se radi, desetak dana kasnije mu je dodeljena uloga Vukašina Vuleta Golubovića u seriji „Srećni ljudi“.

Stanojević je tumačio sina jedinca Aranđela (Velimir Bata Živojinović) i Ristane Golubović (Radmila Savićević) koji uporno pokušava da opstane u teškom vremenu devedesetih godina 20. veka.

Partnerke su mu bile Tanja Bošković i Zlata Numanagić, a serija je emitovana od 1993. do 1996. godine na programu Radio Televizije Srbije (RTS).

S obzirom na brojne reprize na RTS-u čak je i mlađa publika uspela dobro da upozna „Srećne ljude“ i donekle da se poistoveti sa njihovim brigama, problemima i životnim izazovima sa kojima su se suočavali.

Usledila je saradnja sa rediteljem Mihajlom Vukobratovićem i Sinišom Pavićem na televizijskoj komediji „Novogodišnja priča“, u kojoj je glumio rame uz rame sa Markom Nikolićem, Svetlanom Bojković, te mnogim drugim popularnim pevačima, poput Snežane Babić, Dragane Mirković, Vesne Zmijanac i drugih.

Nakon ovog projekta Stanojević se nije više tako često pojavljivao na filmskim platnima i TV ekranima, nego se više posvetio radu u pozorištu. Sledeća uloga mu je bila epizodna u humorističnoj seriji „Seljaci“ koja je od 2006. do 2009. godine emitovana na Televiziji „Pink“.

Tokom 2010. godine glumio je Governa Giljotija (Governo Giolitti) u italijanskom TV filmu  „Lo scandalo della Banca Romana“. Reč je o projektu u kome su, pored italijanskih glumaca, igrali i srpski glumci Predrag Ejdus, Tanasije Uzunović, Irfan Mensur i drugi.

Stanojević je tokom 2015. godine tumačio Mrku u filmu „Bićemo prvaci sveta“, u režiji Darka Bajića, a po scenariju Gordana Mihića i Nebojše Romčevića.

Priča prati grupu mladića koji su zahvaljujući svom entuzijazmu i upornosti uspeli, ne samo da osnuju jugoslovensku školu košarke, nego i da je pretvore u nacionalni sport.

Pojavio se i u jednoj od epizoda popularne humoristične TV serije Radoša Bajića pod nazivom „Selo gori,a baba se češlja“. Desimir je glumio poštanskog službenika u šestoj sezoni koja je premijerno emitovana na RTS-u od oktobra 2016. do januara 2017. godine.

Bio je ovo ujedno poslednji televizijski projekat u kome je Stanojević učestvovao. Tri godine kasnije je preminuo u svom domu u Beogradu.

Privatni život

Desimir Stanojević je rođen i odrastao u Nišu. Sa 19 godina je oženio dve godine mlađu Nadu Nikolić, sa kojom je kasnije dobije dve ćerke, Ninu i Sanju.  Upravo je na ćerke Desimir bio najponosniji.

Nina je završila Muzičku akademiju u Novom Sadu, te već neko vreme svira obou u Simfonijskom orkestru Radio Televizije Srbije. Udata je za glumca Zorana Ćosića sa kojim ima dvoje dece, sina Jevrema i ćerku Nataliju. Sanja je studirala veterinu, ali se u međuvremenu udala i dobila sina Branka i ćerku Kalinu.

Glumac je slobodno vreme provodio u lovu i ribolovu, a rado je odlazio na vikendicu u selo. Premda je podjednako dugo živeo i u Beogradu i u Nišu, isticao je da su mu Beograđani mentalitetom bliži. Međutim, nikad nije zaboravio svoj rodni grad i vraćao mu se kad god je mogao.

Pored glume, uživao je i u pesmi, te je snimio četiri albuma starogradskih pesama.

Reditelj Vladimir Ristić je u oktobru 2018. godine domaćoj publici predstavio dokumentarni film posvećen Desimiru Stanojeviću pod nazivom „Život je mjuzikl“.

Film govori o životu i radu poznatog glumca, o tome šta mu je značio mjuzikl kao umetnički žanr, te kako je uspeo da spoji Niš i Beograd.

Desimir Stanojević je preminuo 10. marta 2020. godine u 70. godini. Tri dana kasnije održana komemoracija u Nišu kojoj su prisustvovali članovi porodice, rodbina i prijatelji, ali i veliki broj njegovih kolega glumaca, režisera i scenarista.

Od glumca su želeli da se oproste i brojni Beograđani, ali je komemoracija u Pozorištu na Terazijama odgođena zbog vanrednog stanja i zabrane javnih okupljanja usled pandemije virusa korona.

Njegovi posmrtni ostaci su kremirani, te sahranjeni na Novom groblju u Beogradu.

Filmografija

Filmovi i serije

• 1987. Lager Niš
• 1992. Policajac sa Petlovog brda
• 1993. Policajac sa Petlovog brda (serija)
• 1994. Novogodišnja priča
• 1993—1996. Srećni ljudi
• 2007. Seljaci
• 2010. Lo scandalo della Banca Romana
• 2016. Bićemo prvaci sveta
• 2016—2017. Selo gori a baba se češlja

Predstave

• „Grk Zorba“,
• „Cigani lete u nebo“,
• „Kafana kod ‘Zajedno’“,
• „Kako su se zavoleli četnici i partizani“,
• „Vlast“,
• „Ivkova slava“,
• „Maratonci trče počasni krug“ i mnoge druge.

Diskografija

Albumi

• 1994. Pesma starih bekrija
• 1997. Neka pesma boli
• 1997. Čovek i pas
• 1997. Romantičar