Čarli Čaplin (Charlie Chaplin)

Biografija

Čarli Čaplin (Charlie Chaplin) je bio engleski glumac, filmski producent i kompozitor. Rođen je 16. aprila 1889. godine u Londonu, gde je i umro 25. decembra 1977. godine.

Postao je poznat širom sveta kroz alter ego „Skitnice“, te se danas smatra jednom od najuticajnijih ličnosti u filmskoj industriji. Njegova karijera je trajala skoro 75 godina, a najviše uspeha je postigao za vreme ere nemog filma.

Sam je producirao svoje filmove, a od 1919. godine je imao i potpunu kontrolu nad njima jer je osnovao svoju distributersku kuću, nazvanu „United Artists“.

Pored toga, pisao je, režirao, prepravljao i komponovao muziku za svoje filmove.

Dobio je počasnu nagradu Akademije za „neverovatan efekat koji je postigao sa pokretnim filmovima, umetnošću ovog veka“ 1972. godine.

Njegovi filmovi se i danas ubrajaju među najbolje filmove svih vremena.

Detinjstvo

Njegovi roditelji bili su Hannah (Hana) i Charles Chaplin Sr. Iako nema tačnih podataka o njegovom rođenju, Charlie veruje da je rođen u Južnom Londonu. Njegovi roditelji su bili u braku četiri godine pre nego što su ga dobili.

Nakon venčanja, Chaplin je priznao Hanninog sina, iako nije bio njegovo dete. Radili su kao dvorski muzičari. Iako se nikada nisu razveli, početkom 1891. godine su se udaljili.

Tako je Hannah sledeće godine rodila trećeg sina, Georgea Wheelera Drydena (Džordž Viler Draden), kome je otac bio kolega muzičar, Leo Dryden (Lio Drajden). Budući da je živeo kod oca, Charlie polubrata nije video narednih 30 godina.

Charlie je rano detinjstvo proveo sa majkom i starijim polubratom u Londonu. Budući da ona nije imala novčanih sredstava, a otac nije želeo da  im pomogne, njegova majka je bila primorana da ga sa sedam godina pošalje u dom za nezbrinutu decu.

Godinu dana kasnije, na kratko se vratio kod majke, nakon čega ga je ona opet poslala u dom. Dečaci su posle toga završili u domu za nezbrinutu decu „Norwood Schools“.

Kada je 1898. godine njegova majka doživela nervni slom, nakon čega je hospitalizovana, Charlie i njegov brat su bili prisiljeni da žive kod oca kojeg su jedva poznavali.

On je tada već bio teški alkoholičar, te je zbog zlostavljanja nekoliko puta intervenisala tadašnja Socijalna služba. Dve godine kasnije, otac mu je umro u 38. godini od ciroze jetre.

Hannah je na kratko izašla iz bolnice, nakon čega je opet vraćena nazad. Charlie je tada imao 14 godina, te je živeo sam dok mu se brat koji je otišao u mornaricu dve godine ranije, nije vratio. U tom periodu je često spavao na otvorenom i bio gladan. Majka mu je umrla 1928. godine.

Sa pet godina je prvi put stao na pozornicu. Uz majčino poticanje, do devete godine je postao zainteresovan za nastupe. Preko oca je uspeo dobiti mesto u plesnoj grupi „Eight Lancashure Lads“, sa kojom je nastupao od 1899. do 1900. godine.

Iako je još uvek išao u školu dok je nastupao, sa 13 godina je prestao biti zainteresovan za obrazovanje. Zato je radio razne poslove u nadi da će jednog dana postati glumac.

Sa četrnaest godina agent mu je ponudio ulogu u predstavi „Jim, a Romance of Cockayne“, koja je zbog loše posećenosti prekinuta nakon dve sedmice izvođenja.

Ubrzo posle toga je glumio u obradi predstave „Šerlok Holms“, koja se prikazivala na čak tri turneje po državi. Njegova gluma je bila toliko dobra da je dobio ponudu da u Londonu igra pored pravog Holmsa.

Sa 16 godina je glumio u predstavama „West End“ produkcije, u teatru „Duke of York’s“. Početkom 1906. godine je otišao iz predstave.

Karijera i privatni život

Chaplin je uskoro počeo da radi za novu firmu, te je otišao na turneju sa bratom, koji je takođe želeo karijeru glumca. Glumio je u predstavama „Repairs“ i „Casey’s Circus“, a po njihovom završetku postao je uspešan komičar.

Pokušao je da izgradi solo karijeru, ali mu to nije uspelo. U međuvremenu, njegov brat je postao jedan od vodećih zabavljača. U februaru 1908. godine je uspeo obezbediti Chaplinu dvosedmični probni posao, nakon čega je Charlie dobio ugovor sa kompanijom „Fred Karno“.

Nakon nekoliko manjih uloga tokom 1908. godine, dobio je glavnu ulogu u  predstavi„Jimmy the Fearless“ dve godine kasnije, nakon koje je dobio odlične kritike.

Zahvaljujući tome, dobijao je glavne uloge u predstavama, te je proglašen najboljim umetnikom pantomime. Najuspešnija uloga mu je bila Nadutog pijanice, zbog kojeg je postao još zapaženiji.

Šest meseci nakon druge američke turneje, Chaplin je dobio ponudu za filmsku ulogu u njujorškoj filmskoj kompaniji. Ugovor u vrednosti od 150 dolara sedmično je potpisao u septembru 1913. godine. U Los Anđeles je stigao početkom decembra, te je 5. januara 1914. godine počeo da radi za studio „Keystone“.

Prvi put se na filmu pojavio 2. februara 1914. godine, u ostvarenju „The one-reeler Making a Living“. Iako se Charlieu film nije svideo, jedan kritičar ga je primetio, te je pohvalio njegov performans. Za drugo pojavljivanje na ekranu, Charlie je osmislio lik Skitnice, po kome je postao prepoznatljiv.

Radilo se o filmu „Mabel’s Strange Predicament“, ali je Skitnica prikazan prvo u „Kid Auto Races at Venice“ koji je snimljen posle prvog filma, ali je pušten ranije.

Nakon uspeha sa likom, Chaplin je pokušao da nametne svoje ideje režiserima, zbog čega je skoro otpušten za vreme snimanja svog 11. filma „Mabel at the Wheel“.

Ipak, publika ga je previše volela zbog čega ga je šef zadržao, te mu je dao da sam režira sledeći film, ali je Charlie morao da plati 1 500 dolara ukoliko film propadne. „

Caught in the Rain“ je objavljen 4. maja 1914. godine. Bilo je to debitantsko ostvarenje glumca u pogledu režije. Film se pokazao kao izuzetno uspešan, nakon čega je sam režirao sve filmove u kojim se pojavljivao. Za pravljenje jednog kratkog filma trebalo mu je oko sedam dana.

Nakon što je stekao veliku bazu obožavalaca, u novembru iste godine se prvi put pojavio u dugometražnom filmu, nazvanom „Tillie’s Punctured Romance“. Pošto je film bio uspešan, njegova popularnost je porasla, ali mu šef nije dao platu od hiljadu dolara mesečno, kako je Charlie zahtevao.

Zbog toga je dobio ponudu od filmske kompanije „Essanay“ iz Čikaga za 1 250 dolara sedmično, kao i bonus od 10 hiljada dolara, što je Chaplin prihvatio u decembru 1914. godine.  Tu je upoznao glumicu Ednu Purviance (Edna Parvins) sa kojom je snimio 35 filmova u osam godina, a bili su i u romantičnoj vezi do 1917. godine.

Chaplin je nakon toga počeo više vremena ulagati u svoje filmove, izmenio je karakter Skitnice, te je po prvi put u komediji „The Bank“ film završio sa nesrećnim krajem, što je bila inovacija u filmskoj industriji.

Početkom 1915. godine, Chaplin je postao fenomen. Na svakom koraku su se prodavali suveniri sa njegovim likom, te je napisano i nekoliko pesma o njemu. Postao je prva internacionalna zvezda u filmskoj industriji, te je dobio ponudu od 10 hiljada dolara sedmično u filmskoj korporaciji „Mutual“.

Zbog toga je Chaplin sa samo 26 godina postao jedna od najplaćenijih osoba na svetu.

„Mutual“ mu je dao i privatni studio, koji je Chaplin otvorio u martu 1916. godine. Za kompaniju je napravio mnoge filmove, veoma uspešne, te se često osvrtao na godine u „Mutual-u“ kao na najsrećniji period svoga života.

Iako je kritikovan što se nije borio u Prvom svetskom ratu, mada se Charlie prijavio i za vojsku u Americi i Engleskoj, svejedno je bio omiljena ličnost, što se moglo videti i po mnogobrojnim imitatorima , zbog čega ih je Charlie u jednom trenutku morao i tužiti jer su narušavali njegov brend.

U junu 1917. godine, potpisao je ugovor vredan milion dolara sa kompanijom „First National Exibitor’s Circuit“ za sedam filmova. Zbog toga je Chaplin bio u mogućnosti da napravi svoj studio na Sanset bulevaru, koji je otvorio u januaru 1918. godine.

Nastavio je praviti umetnička dela, većinom ratne tematike. Neka od njih su „A Dog’s Life“, „The Bond“ i „Sholder Arms“. Te godine snimio je i prvu komediju o ratu, uprkos zabrinutosti njegove firme, te se projekat pokazao kao jako uspešan.

Nakon toliko dobrih projekata, Chaplin je 1919. godine osnovao Produkcijsku kuću „United Artists“. Postavka firme je bila revolucionarna u filmskoj industriji, te je omogućavala partnerima, koji su svi bili umetnici, da sami kontrolišu stvaranje filmova u potpunosti.

Pre osnivanja firme, Chaplin se prvi put oženio, i to za šesnaestogodišnju Mildred Harris (Mildred Haris) jer je bila trudna, a on je želeo da izbegne skandal. Ipak, ispostavilo se da je njena trudnoća bila laž, te je glumac imao poteškoća sa stvaranjem filmova zbog svega.

Konačno, 7. jula 1919. godine je rodila sina, Spencera Chaplina (Spenser Čaplin), koji je tri dana kasnije umro. Brak su okončali u aprilu naredne godine.

Budući da je želeo da svoju bol izrazi na filmu, devet meseci kasnije snimio je film „The Kid“ u kom Skitnica brine o četverogodišnjem dečaku. To je bio najduži Chaplinov film jer je trajao 68 minuta, a po prvi put je bio i kombinacija komedije i drame.

Objavljen je 1921. godine, te je zbog ogromnog uspeha već tri godine kasnije prikazan u 50 zemalja.

Charlie je posle toga odlučio da se vrati u Englesku nakon skoro deset godina, te je tu snimio „The Idle Class“, „Pay Day“ i „The Pilgrim“ koji je bio njegov poslednji kratki film.

Kako je imao slobodu da stvara filmove kakve želi, Chaplin je počeo da  radi na ljubavnom filmu „A Woman in Paris“, u kojem nije on igrao glavnu ulogu, već Edna Purviance.

Premijerno je prikazan u septembru 1923. godine, te je pohvaljen zbog inovativnosti, ali je publika želela da gleda njega na filmu te je zbog toga finansijski propao. Glumac je bio razočaran, te je ubrzo povukao film iz javnosti.

Posle toga, posvetio je se snimanju komedije „The Gold Rush“. Snimanje je počeo u februaru 1924. godine, koštalo je milion dolara jer je snimao na više lokacija i sa čak 600 statičara, a koristio je i specijalne efekte.

Konačno je objavljen u avgustu 1925. godine, te je postao jedan od najprodavanijih filmova u eri nemog filma u Americi. Zaradio je pet miliona dolara.

Dok je snimao komediju, Chaplin se oženio po drugi put, ponovno iz istih razloga kao i sa Harris. Ona je imala 16 godina a on 35, što znači da bi bio optužen za silovanje da je nije oženio.

Njegov sin Charles Spencer Chaplin Jr. (Čarls Spenser Čaplin Junior) je rođen 5. maja 1925. godine. Ubrzo posle toga, dobio je još jednog sina, Sydneya Earla Chaplina (Sidni Erl Čaplin).

Ipak, Chaplin je bio nesrećan u braku, te je vreme provodio u studiju kako ne bi bio sa ženom, nakon čega je ona 1926. godine sa decom otišla od kuće.

Za vreme razvoda, Lita (Lita) je iznela skandalozne detalje o njenom braku sa glumcem, nakon čega je publika tražila da se njegovi filmovi zabrane u Americi. Kako bi izbegao još veći skandal, Chaplin joj je dao 600 hiljada dolara naknade, najveći iznos u američkom sudu do tada.

U januaru 1928. godine, izdao je film „The Circus“, koji se pokazao kao uspešan.

Povodom dodele prve nagrade Oskar, Charlie je dobio poseban trofej za njegovu neverovatnu glumu i filmove.

Dok je radio na svom poslednjem filmu, u Americi je se pojavio prvi zvučni film. Chaplin je bio veoma skeptičan jer je verovao da će zvuk skrenuti pažnju s umetnosti pokreta i ekspresije na filmu.

Zbog toga je ignorisao novu tehnologiju, te je počeo da radi na novom nemom filmu. Nakon 21 mesec snimanja, Charlie je u januaru 1931. godine objavio „City Lights“.

U to vreme nemi filmovi su već bili prošlost, ali je njegov film ostvario veliki uspeh, te je zaradio tri miliona dolara. Kasnije je ovaj projekat proglašen njegovim najboljim ostvarenjem.

Nakon filma Chaplin je odlučio da se odmori, te je otišao na šesnaestomesečno putovanje po Zapadnoj Evropi. Spontano je otišao i u Japan, gde je na njega skoro izvršen atentat.

Po povratku u Ameriku osećao se veoma izgubljeno, ali je srećom upoznao 21-godišnju glumicu, Paulette Goddard (Paulet Godard), sa kojom je 1932. godine započeo vezu.

Budući da još nije bio spreman da radi na novom filmu, napisao je knjigu o svojim putovanjima, nazvanu „Woman’s Home Companion“.

Posle toga je postao zainteresovan za probleme u svetu, kao i politiku, što ga je nagnalo da snimi „Modern Times“. Film i ovog puta nije imao dijalog, ali je kao i prošli imao muziku u pozadini, koju je Chaplin sam komponovao.

Film je dobio pomešane kritike, te ga publika nije toliko obožavala zbog umešanosti u politiku. Ipak, danas se taj film smatra kultnim ostvarenjem.

Charlie i Paulette su se venčali za vreme putovanja po Dalekom Istoku, na koje su otišli posle objave filma, ali su se do 1938. udaljili, iako je ona glumila u njegovom sledećem filmu „The Great Dictator“. Razveli su se u Meksiku 1942. godine.

Tokom četrdesetih godina prošlog veka, Chaplin je naišao na razne kontroverze, te je njegova popularnost počela da opada. Razlog za to je najviše bilo njegovo mešanje u politiku, a mnogi su ga upoređivali i sa Hitlerom, zbog sličnosti u odrastanju i fizičkom izgledu.

Zato je Charlie odlučio da napravi komediju o njemu, što je bilo izuzetno rizično, te je lik Skitnice zamenio sa Jevrejskim Berberinom. Film je objavljen 1940. godine, uz veliki publicitet.

U filmu je po prvi put koristio zvuk. Iako je projekat bio uspešan, publici se nije svideo kraj u kojem sam Charlie gleda u kameru i pet minuta pričao o zaustavljanju rata i fašizma. Film je dobio pet Oskara, uključujući i one za „Najbolji film“, „Najbolji originalni scenario“ i „Najboljeg glumca“.

Sredinom četrdesetih, Charlie se našao u velikom skandalu i na sudu. Naime opsesivna Joan Barry (Džoen Beri) ga je progonila nakon što su prekinuli ljubavnu vezu, te je izjavila kako je trudna.

Glumac je to porekao zbog čega ga je ona tužila. Budući da je FBI samo čekao priliku da njegovo ime ocrni u javnosti zbog političkih stavova, optužili su ga za seksualno izrabljivanje Joan, zbog čega je mogao dobiti 23 godine zatvora.

Iako je oslobođen te optužnice, glumcu je naređeno da plaća alimentaciju, jer je Carol Ann (Kerol En) proglašena njegovom ćerkom, mada su testovi krvi pokazivali suprotno.

Kontroverzi je doprinelo i to što je dve sedmice posle suđenja objavljeno kako se Charlie, koji je tada imao 54 godine, oženio osamnaestogodišnjom Oonom O’Neill (Una Onil). Par je ostao u braku do njegove smrti, te su dobili osmero dece u narednih 18 godina.

U aprilu 1947. godine, objavio je „Monsieur Verdoux“ koji je zbog političkih pogleda postao glumčev prvi kritički i komercijalno neuspešan film. Chaplin je oteran sa pozornice za vreme premijere filma, a publika je tražila i njegovo bojkotovanje.

Zbog prethodnog skandala, tog neuspeha, kao i njegove želje da javno govori o politici za vreme Drugog svetskog rata, Chaplin je prozvan komunistom, te je njegov imidž u potpunosti ukaljan u Americi.

FBI je ponovno pokrenuo istragu, iako je glumac tvrdio da nije komunista već neko ko se zalaže za mir, ali je 1947. godine razmotrena mogućnost njegovog proterivanja iz zemlje.

Chaplin je 1951. godine snimio autobiografski film „Limelight“ u kome je govorio o svom detinjstvu, ali i padu popularnosti u Americi. U njemu su se našla i njegova deca, kao i polubrat.

Budući da se radnja odvijala u Londonu, Charlie je odlučio da tu uradi i premijeru, te se tako sa porodicom od 18 članova ukrcao na brod 1952. godine, te je rekao kako se ne planira vraćati u Ameriku.

To je postalo i nemoguće, budući da je FBI odlučio da mu zabrani ulazak sve dok ne dođe kod njih na razgovor, povodom njegovih političkih stavova. To je Chaplina jako razočaralo, te je odlučio da se više nikada ne vrati, ali javno ništa nije želeo da kaže, budući da mu je sva imovina bila u Americi.

„Limelight“ je u Evropi doživeo veliki uspeh, ali je u Americi bio bojkotovan.

Posle toga je glumac poslao svoju ženu da proda imovinu koju su imali u Americi, te su se 1953. godine preselili u Švajcarsku. Ona je postala britanska državljanka, a on je prodao deonice svog studija, koji je od 1940. bio u financijskoj krizi.

Međutim, ostao je kontroverzna ličnost, pogotovo od kada je dobio Internacionalnu nagradu za mir Svetskog mirovnog saveta koje su vodili komunisti.

1954. godine je snimio film „A King in New York“, kojeg su kritičari prozvali njegovim najogorčenijim, ali i najotvorenijim filmom u karijeri.

Film je objavljen 1957. godine, te je dobio pomešane kritike, ponajviše jer se Chaplin nije dobro snašao u ulozi režisera u Engleskoj. U Americi je film prikazan tek 1973. godine.

Posle sedamdesetog rođendana, Chaplin je počeo obrađivati svoje filmove, a i Amerika se ponovno okrenula njegovom radu, a ne političkim pogledima, posle čega su njegovi filmovi ponovno bili hvaljeni tamo. Chaplin je 1964. objavio „Moja autobiografija“, koja je postala najprodavanija knjiga u zemlji.

Poslednji film je snimio 1967. godine, nakon što je potpisao ugovor sa „Universal Picture“. Film je prvi put bio u boji, a nazvan je „A Countess from Hong Kong“. Projekat je doživeo neuspeh, nakon čega Chaplin više nije mogao da snima zbog zdravstvenih problema.

1971. godine dobio je počasnu nagradu Kanskog filmskog festivala, a naredne godine je prvi put posle 20 godina otišao u Ameriku da primi počasnu nagradu Akademije, gde je dobio najduži aplauz u istoriji ceremonije, koji je trajao čak 12 minuta. Dobio je i nagradu Venecijskog filmskog festivala.

25. decembra 1977. godine, Chaplin je umro od srčanog udara u snu. Sahrana održana dva dana kasnije je bila privatna prema njegovim željama.

1. marta naredne godine njegovo telo su ukrala dvojica lopova, u nadi da će dobiti otkupninu od njegove žene. Ipak, u maju su uhvaćeni, nakon velike policijske operacije, te je njegovo telo pronađeno zakopano u selu Novil. Vraćeno je na prvobitno groblje, nakon čega je ograđeno betonom.

Filmovi koje je režirao

• 1921. The Kid
• 1923. A Woman in Paris
• 1925. The Gold Rush
• 1928. The Circus
• 1931. City Lights
• 1936. Modern Times
• 1940. The Great Director
• 1947. Monsieur Verdoux
• 1952. Limelight
• 1957. A King in New York
• 1967. A Countess from Hong Kong