Branka Pujić

Biografija

Branka Pujić je srpska pozorišna, filmska i televizijska glumica i redovna profesorka na Fakultetu dramskih umetnost (FDU) u Beogradu. Rođena je 6. novembra 1963. godine u Beogradu. U braku je sa glumcem Draganom Gagijem Jovanovićem s kojim ima ćerku Anđelu koja je takođe glumica.

U dosadašnjoj karijeri ostvarila je brojne uloge u predstavama Jugoslovenskog dramskog pozorišta (JDP), „Zvezdara teatra“, Beogradskog dramskog pozorišta i drugih.

Glumila je u filmovima „Vanbračna putovanja“, „Sveto mesto“, „Dva“, „Braća Blum“ i drugima. Značajne uloge je ostvarila u serijama „Policajac sa Petlovog brda“, „Stižu dolari“, „Ranjeni orao“, „Nepobedivo srce“, „Ruža vjetrova“ i drugima.

Dobitnica je brojnih nagrada i priznanja, a neretko je bila predsednica ili član žirija brojnih kulturnih manifestacija širom Srbije.

Od 1996. godine je bila asistent na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Zvanje docenta stekla je 2003. godine, a trenutno je redovni profesor na predmetu Scenski pokreti.

Detinjstvo i obrazovanje

Branka Pujić je rođena 1963. godine u Beogradu. Odrasla je u Zemunu, gde je već od ranog detinjstva pokazivala sklonost ka glumi i javnom nastupu uopšte.

Sa sestrom i komšinicama je u dvorištu organizovala male izložbe koje su pratili i zanimljivi skečevi u njihovoj interpretaciji. Devojčice i dečaci iz ulice bi dolazili da vide njihove radove i pogledaju male predstave.

Tokom osnove škole i gimnazije bila je odličan đak, vukovac, a redovno je učestvovala na školskim priredbama. Bila je dobar recitator i dugogodišnji član dramske sekcije.

Bila je i član amaterskog pozorišta, a po završetku gimnazije ipak je odlučila da upiše studij psihologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

Dve godine je studirala psihologiju, a 1984. se prijavila na polaganje prijemnog ispita na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Prošla je u uži krug i primljena u klasu profesora Vladimira Jevtovića. Diplomirala je 1991. godine.

Pozorište

Branka Pujić je u dosadašnjoj bogatoj karijeri igrala u brojnim pozorištima – od Jugoslovenskog dramskog, Zvezdara teatra, Beogradskog dramskog pozorišta, Madlenijanuma i drugih.

Na sceni JDP-a je igrala Luiz u predstavi „Baal“, Kaluđericu u „Revoluciji svetih devica“, Sonju u predstavi „Na letovanju“, Deboru Soloman u komadu „Čikaške perverzije“, Tamaru Karsavinu u predstavi „Nižinski“, gospođu Šandebiz u kultnoj predstavi „Buba u uhu“ u režiji Ljubiše Ristića i drugima.

Njen angažman u „Zvezdara teatru“ obeležen je ulogama Olge u predstavi „Tri sestre“, Jelene u komadu „U plamenu strasti“ Gorčina Stojanovića, Mileve Ajnštajn u predstavi „Dobrodošli u Srbiju“ i drugima.

U BDP-u je igrala Teodoru u predstavi „Kraljević Marko“ koju je režirao Siniša Kovačević, dok je u „Bitef teatru“ glumila Blanš u komadu „Tramvaj zvani želja“. Na sceni „Madlenijanuma“ je glumila u predstavama „Don Kihot“, „Mačka na usijanom limenom krovu“ i drugima.

Igrala je Bogdanu u predstavi „Slatke usne mladosti“ u „Kult teatru“, te Sunčicu i Modesti Blejz u komadima „Braća po oružju i „Džet set“ na Večernjoj sceni Radović.

U Studentskom kulturnom centru glumila je Donu Elviru u Molijerovom komadu „Don Žuan“ koji je režirao Milan Karadžić.

Na Festivalu u Kotoru igrala je u predstavi „Merdevine snova“, a na Festivalu „Budva grad teatra“ u komadu „Kanjoš Macedonović“ u režiji Vide Ognjenović.

Na „daskama koje život znače“ pojavila se i u ulozi koreografa i to u predstavama „Plava soba“ u JDP-u, „Nesvrstana strana muzike“ i „Dobrodošli u Srbiju“ u „Zvezdara teatru“, „Aleksandar Simić i Serafimi“ u Narodnom pozorištu.

U „Ateljeu 212“ bila je koreograf u predstavama „Čarobna soba“ i „Brod plovi za Beograd“.

Film i televizija

Na malim ekranima Branka Pujić se prvi put pojavila 1988. godine. Odigrala je manju ulogu u TV drami „Dečji bič“, ali i jednu od glavnih uloga u filmu „Sentimentalna priča“. Reč je o drami Nikole Ćurčina, u kojoj je glumila sa Goranom Sultanovićem, Aleksandrom Nikolić i drugima.

Sa Vickom Rujićem, Velimirom Batom Živojinovićem i Radošem Bajićem iste godine glumila je u komediji „Vanbračna putovanja“ koju je režirao Ratko Orozović.

Manju ulogu je ostvarila i u kultnom filmu „Braća po materi“ u kome su glavne uloge tumačili Mira Furlan, Žarko Laušević i Slavko Štimac.

Sledeće godine se na filmskom platnu ponovo pojavila sa Vickom Rujićem u drami „Najbolji“ u kome su glavne uloge još igrali Dragan Bjelogrlić i Danilo Lazović.

U drami Dejana Ćorkovića „Pod žrvnjem“ tumačila je Stanu Savić, dok su glavne uloge poverene Branki Petrić i Nikoli Simiću.

Sa Draganom Jovanovićem, Mirom Banjac i Aleksandrom Berčekom je 1990. godine glumila u horor filmu Đorđa Kadijevića pod naslovom „Sveto mesto“.

Tokom 1991. godine glumila je u serijama „Geografski podsetnik“, „Putopisi“ i „Kosovski boj“. Ponovo je utelovila Anabelu u „Bračnim putovanjima“.

Glumila je i u dva TV projekta pod naslovom „Velika mala matura“ i „Brod plovi za Šangaj“ koji su emitovani na programu Radio Televizije Srbije (RTS).

Usledile su uloge u TV dramama „Koju igru igraš“ i „Zagreb – Beograd preko Sarajeva“, te omnibus filmu „Prokleta je Amerika“ u režiji Aleša Kurta, Marka Marinkovića i Slobodana Skerlića.

U toku prve polovine 90-ih godina 20. veka Branka je glumila u serijama „Korak do sna“, „Prljavi inspektor Sreta“ i „Policajac sa Petlovog brda“.

Tumačila je Macu u komediji mjuziklu „Dva sata kvalitetnog programa“, Lolu u komediji „Biće bolje“ i Zoki u drami „Ni na nebu ni na zemlji“.

S Anom Sofrenović, Draganom Mićanovićem, Ljubom Tadićem i drugima 1997. godine je snimila dramu „Tango je tužna misao koja se pleše“. Scenario i režiju potpisuje Mladomir Puriša Đorđević.

Igrala je Vešticu, Mis Pigi i Jelenu Ljutić u serijama „Šešir bez dna“, „Neki novi klinci“ i „Stižu dolari“. Sa Danicom Ristovski i Dušankom Stojanović je 2002. godine snimila TV dramu „Breg čežnje“, a nakon toga je igrala novinarku Divnu u kratkom filmu „Taksista“.

Tokom druge polovine dvehiljaditih glumila je u serijama „Pozorište u kući“, „Zaustavi vreme“, „Vratiće se rode“, „Zaboravljeni umovi Srbije“, „Ranjeni orao“ i „Zauvek mlad“.

Tumačila je Kaju Maksić u TV komediji „Božićna pečenica“ koju je režirao Slobodan Radović po scenariju Jelene Zupanc. Reč je o ekranizaciji istoimene novele Stevana Sremca.

U periodu od 2010. do 2013. godine snimila je dramske serije „Greh njene majke“, „Nepobedivo srce“, te hrvatsku telenovelu „Ruža vjetrova“ koja je emitovana na programu RTL televizije.

U trileru Miroslava Petrovića „Ma nije on takav“ igrala je rame uz rame s Draganom Bjelogrlićem, Tihomirom Arsićem, Gordanom Kičićem, Zoranom Cvijanovićem i drugima.

Pojavila se u kratkim filmovima „Najmiliji“ i „Pregradni zid“, dok je u popularnoj seriji Radoša Bajića „Selo gori, a baba se češlja“ tumačila anesteziologa.

Igrala je Dobrilu Lilu Sinđelić tokom četvrte sezone porodične serije „Sinđelići“ koja je emitovana na programu Televizije „Prva“.

Osim domaćih filmova i serija radila je nekoliko stranih projekata poput „Trilogije sedamdesetih“, „Paura d amare“ i „Restautore“ koji su emitovani na italijanskoj državnoj televiziji RAI.

Glumila je u ruskoj seriji „Ambasada“ i filmu „Mora ljubavi“ koju je režirao crnogorski režiser Đorđije Mirović.

Komična serija „Švinderli“ iz 2019. godine ponovo ju je na setu spojila sa suprugom Draganom. On tumači ulogu Sofronija Ignjatovića, dok Branka igra njegovu ženu Sokoliju.

Brankina i Gagijeva ćerka Anđela u stvarnom životu u seriji takođe igra njihovu ćerku.

U telenoveli „Jugoslovenka“ iz 2020. godine Branka Puljić je utelovila lik Irine Pavlović, dok su glavne uloge pripale Jovani Milovanović, Dušanu Matejiću, Ivani Dudić i drugima.

U TV seriji „12 reči“ je igrala Milu Popović, dok je u seriji „Dođi juče“ bila doktorka Jelisaveta. Utelovila je lik Olge Kos u „Urgentnom centru“, dok u seriji „Pevačica“ iz 2021. godine igra Veru.

Reditelj Milan Karadžić joj je poverio ulogu Biljane u dramskoj triler-horor seriji „Kalkanski krugovi“, čija prva sezona je emitovana tokom marta 2021. godine na nekoliko domaćih i regionalnih televizija.

Radio drame

Uporedo s uspešnom pozorišnom i televizijskom karijerom Branka Pujić gradila je i zavidnu radijsku karijeru. Tokom poslednjih nekoliko godina snimila je na stotine radio drama…

Akademska karijera

Akademsku karijeru započela je 1996. godine kao asistent na Fakultetu dramskih umetnosti. S obzirom da su balet i ples oduvek bili njena strast, ne čudi što se stručno usavršavala upravo u ovim oblastima.

Pohađala je Seminar savremenog plesa u Gordonu u Francuskoj, a nakon toga i Seminar scenskog pokreta koju je vodila En Denis (Ann Dennis). Godine 1999. je slušala Seminar mjuzikla u Budimpešti i Seminar internacionalnog savremenog plesa u Pragu.

Kod Ljubiše Simića je 2000. godine pohađala Seminar stepa, a dve godine kasnije učestvovala je u Radionici savremenog plesa koji je vodila Valerija Grin (Valeria Green).

Na časove flamenka išla je kod Isidore Perić, a kod Borisa Čakširana je 2004. godine učestvovala u radionici „Ples, jezik, identitet“.

Iste godine je bila jedan od učesnika Radionice savremenog plesa baletske grupe iz Izraela, a sledeće godine slušala je predavanja iz tehnike glume kod Skota Fildinga (Scott Fielding).

U Buenos Airesu je 2006. godine pohađala Seminar scenskog tanga koji su vodili Horhe Firpo (Jorge Firpo), Aurora Lubci (Aurora Lubci), Kristina Kortez (Cristina Cortez), Anhel Koria (Angel Correa) i Gači Fernandez (Gachi Fernandez).

Časove iz savremenog baleta slušala je i od Suzan Link (Susan Link), a na radionicu stepa išla je kod Miloša Paunovića. Iste godine učestvovala je u radionici džez baleta koju je vodila Milica Cerović i radionici mjuzikla Četa Vokera (Chet Walker).

Išla je i na radionicu burleske kod Zoi Čarls (Zoe Charles), te radionicu tanga kod Anhela Korija u Beogradu. U periodu od 2013. do 2017. godine usavršavala se na radionicama tanga kod Gustava, Gabriele Elas i Anhela Korije u Beogradu.

Godine 2003. izabrana je za docenta, a trenutno je redovni profesor na predmetu Scenske igre na Fakultetu dramskih umetnosti. Od 2011. godine je predavač na doktorskim studijama pri Rektoratu Univerziteta umetnosti u Beogradu.

Osim toga, sa kolegom Igorom Benčinom vodi školu glume „Mali teatar“ u Osnovnoj školi Lazar Savatić u Zemunu.

Branka Puljić je bila predsednica i članica žirija brojnih takmičenja, poput Međunarodnog dečjeg pozorišnog festivala, Opštinskog takmičenja recitatora, Gradskog takmičenja recitatora, Festivala monodrame i pantomime, Festivala omladinskih scena, Pozorišnog festivala Teatra u tvrđavi, Festivala komedije „Jovan Knežević Caca“, Pozorišnog festivala Štrih, Festivala komedije u Jagodini, te Pozorišne revije kreativnog osmišljavanja sveta.

Privatni život

Branka Pujić je rođena 1963. godine u Beogradu. Odrasla je u Zemunu gde je završila osnovnu školu i Gimnaziju. Godine 1982. je upisala studije psihologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, ali je ljubav prema glumi prevagnula, pa je dve godine kasnije postala student glume u klasi profesora Vladimira Jevtovića.

Svog supruga Dragana Gagija Jovanovića upoznala je na Akademiji. U jednom intervjuu on je kazao da se u Branku zaljubio na prvi pogled i već tada znao da želi da mu ona bude supruga.

Međutim, mlada glumica je tada imala dečka, pa je Gagija gledala samo kao prijatelja. Zajedno su glumili u filmu „Sveto mesto“, a s vremenom ju je očarao njegov šarm, talenat i duhovitost, pa su 1991. godine postali par.

Venčali su se godinu dana kasnije, a u septembru 1992. godine dobili ćerku Anđelu.

Po završetku srednje škole Anđela je odlučila da krene stopama svojih roditelja te je upisala glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu u klasi profesora Dragana Petrovića Peleta.

Na malim ekranima prvi put se pojavila još 2009. godine u seriji „Zauvek mlad“.

Glumila je u serijama „Moj rođak sa sela“ i „Totalno novi talas“, te istorijskoj TV drami „Doba Dunđerskih“. Od 2017. godine tumači Svetlanu Cecu Savić u popularnoj seriji „Vojna Akademija“.

Filmografija

Filmovi i serije

• 1988. Dečji bič
• 1988. Sentimentalna priča
• 1988. Vanbračna putovanja
• 1988. Braća po materi
• 1989. Najbolji
• 1990. Pod žrvnjem
• 1990. Sveto mesto
• 1991. Velika mala matura
• 1991. Geografski podsetnik
• 1991. Putopisi
• 1991. Kosovski boj
• 1991. Bračna putovanja
• 1991. Brod plovi za Šangaj
• 1992. Koju igru igraš
• 1992. Zagreb – Beograd preko Sarajeva
• 1992. Prokleta je Amerika
• 1993. Korak do sna
• 1993. Prljavi inspektor Sreta
• 1993. Policajac sa Petlovog brda
• 1994. Dva sata kvalitetnog programa
• 1994. Biće bolje
• 1994. Ni na nebu ni na zemlji
• 1994. Policajac sa Petlovog brda
• 1995. Svadbeni marš
• 1997. Tango je tužna misao koja se pleše
• 2000. Šešir bez dna
• 2000. Senke uspomena
• 2001. Moja porodica, privatizacija i ja
• 2002. Breg čežnje
• 2003. Taksista
• 2003. Neki novi klinci
• 2003. Čorba od pevca
• 2004. Stižu dolari
• 2005-2006. Stižu dolari 2
• 2006. Klackalica
• 2007. Božićna pečenica
• 2007. Dva
• 2007. Pozorište u kući
• 2008. Zaustavi vreme
• 2008. Vratiće se rode
• 2008. Braća Blum
• 2008. Zaboravljeni umovi Srbije
• 2009. Ranjeni orao
• 2009. Najlepši posao na svetu
• 2009. Zauvek mlad
• 2010. Greh njene majke
• 2010. Najmiliji
• 2010. Ma nije on takav
• 2010. Totalno nov talas
• 2011. Nepobedivo srce
• 2011 Pregradni zid
• 2011. Selo gori a baba se češlja
• 2011-2013. Ruža vjetrova
• 2012. Prinudno sletanje
• 2017. Sinđelići
• 2019. Švindleri
• 2020. Jugoslovenka
• 2020. 12 reči
• 2021. Kalkanski krugovi
• 2021. Dođi juče
• 2021. Urgentni centar
• 2021. Pevačica

Predstave

„Baal“, „Revolucija svetih devica“, „Na letovanju“, „Čikaške perverzije“, „Nižinski“ Ne očajavajte nikad“, „Buba u uhu“, „Tri sestre“, „U plamenu strasti“, „Dobrodošli u Srbiju“, „Lari Tomson, tragedija jedne mladosti“, „Vrteška“, „Kraljević Marko“, „Don Kihot“, „Mačka na usijanom limenom krovu“, „Tramvaj zvani želja“, „Slatke usne mladosti“, „Braća po oružju“, „Džet-set“, „Klasni neprijatelj“, „Pogrešan broj“, „Don Žuan“, „Merdevine snova“, „Kanjoš Macedonović“ i druge.

Radio drame

Rozmersholm“, „Karolina Nojber“, „Ne očajavajte nikad“, „Zoo“, „Zavodljiva Kapoera“, „Halo bomba“, „Anđelčići“, „Nemirna godina“, „Dragutin Tomašević“, „Pesnikinja i nečastivi“, „Ako može ljudski“, „Sastanak“, „Godišnjica“, „Deca ere kompjutera“, „Letovanje na jugu“, „Melmot lutalica“, „Ne čekajući Godoa“, „Jerma“, „Dvanaest stolica“, „Rukopisi nikad ne gore“, „Sve što mi je život poklonio“, „Večeras slušate“, „Đavo i mama gospođa“, „Skoro proleće“, „Zaduženje“, „Gospođa Lenjin“, „Đavolje ostrvo“, „Ušljiva pravda“, „Družina Dardaneli“, „Seobe knjiga 1.“, „Igra uloga“, „Slepa planina“, „Život sa Trolovima“, „Isto je pevati i umirati“, „Neprijateljevo sveto pismo“, „Mokranjac, čovek svoje umetnosti“, „Pod lipom“, „Radionica zvuka, glasovi u prostoru“, „Roman u mojoj glavi“, „Naš Božić“, „Ja hoću da sam slikar a ne žena“, „Loše naštimovan klavir“, „Zagonetna jabuka“, „Porodična slika“, „Tuluz Lotrek“, „Ljubavnica“, „Vinska pesma“, „Lirika Itake“, „Seobe knjiga 2“.

Nagrade i priznanja

• Nagrada za najboljeg mladog glumca na Festivalu komedije u Jagodini, za ulogu Sunčice u predstavi „Braća po oružju“
• Nagrada za najbolju epizodnu ulogu na Festivalu filmske komedije u Golupcu, za ulogu Anabele u filmu „Vanbračna putovanja“
• Nagrada Vitomir Bogić za najbolje radiofonijsko glumačko ostvarenje u 2003. godini, za ulogu Silvije Plat u radio drami „Silvija Plat“
• Nagrada Vitomir Bogić za najbolje radiofonijsko glumačko ostvarenje u 2014. godini, za ulogu u radio drami „Lirika Itake“
• 2014. Zlatna značka za doprinos u kulturi
• 2015. Plaketa počasnog građanina Zemuna

Izvori

http://www.fdu.edu.rs/osoba/branka-pujic/384