Boris Milivojević

Biografija

Boris Milivojević je srpski pozorišni, televizijski i filmski glumac, muzičar i voditelj. Rođen je 26. novembra 1971. godine u Beogradu. U vezi je sa multimedijalnom umetnicom Janom Stojaković. Živi i radi u Beogradu.

Na filmskom platnu se pojavio sa samo 12 godina i to u filmu „Mahovina na asfaltu“. Do 17. godine snimio je četiri filma i četiri serije. Glumio je u skoro svim većim filmovima i serijama od početka devedesetih godina do danas.

Može se pohvaliti ulogama u filmovima „Crni bombarder“, „Do koske“, „Lepa sela lepo gore“, „Nebeska udica“, „Nož“, „Munje!“, „Crni Gruja“, „Kad porastem biću kengur“, „Sivi kamion crvene boje“, „Sedam i po“, „Mi nismo anđeli 3“, „Čitulja za Eskobara“, „Sveti Georgije ubiva aždahu“, „Spomenik Majklu Džeksonu“ i mnogim drugima.

Igrao je u serijama „Soba 405“, „Vuk Karadžić“, „Aleksa Šantić“, „Gore – dole“, „Lisice“, „Crni Gruja“, „Pozorište u kući“, „Miris kiše na Balkanu“, „Žene s Dedinja“, „Psi laju vetar nosi“ i drugima.

Glumio je u mnogim beogradskim pozorištima, te ostvario značajne uloge u predstavama „Supermaket“, „Gospođa ministarka“, „Mletački trgovac“, „Šuma“ i drugima.

Bio je voditelj kviza „Zlatni krug“ koji je emitovan na programu Televizije „B92“, te učesnik zabavne emisije humanitarnog karaktera „Tvoje lice zvuči poznato“ u kojoj je, osim glumačkog, pokazao i zavidno pevačko umeće.

Jedan je od članova benda Sport i reinkarnacija, koga još čine Marko Banićević, te braća Đorđe i Nikola Đuričko.

Detinjstvo, mladost obrazovanje

Boris Milivojević je rođen 1971. godine u Beogradu. Roditelji su mu Radiša i Bojana Milivojević. Premda se o tome mnogo spekulisalo u medijima Boris nije u srodstvu sa poznatim jugoslavonskim snimateljem i direktorom fotografije Milivojem Milivojevićem.

Boris se školovao u rodnom gradu, a kako kaže, glumom je počeo da se bavi sasvim slučajno. Naime, krenuo je na časove hora, ali je pogrešio učionicu, pa se našao sa mladim glumcima kod Mike Aleksića.

Gluma mu se svidela, te je već sa 12 godina dobio i prvu filmsku ulogu.

Glumio je u dečjem filmu „Mahovina na asfaltu“ koji je režirao Jovan Rančić po scenariju Veroslava i Jovana Rančića.

Iste, 1983. godine tumačio je Mišu u komediji „Idi mi, dođi mi“, petom nastavku filmskog serijala „Lude godine“. Tu je dobio priliku da na setu uči zanat od velikih glumaca poput Dragomira Gidre Bojanića, Marka Todorovića i Jelene Žigon.

Pre nego što je proslavio 15. rođendan glumio je u serijama „16 puta Bojan“ i „Smešne i druge priče“, te televizijskoj komediji „Razgovori stari“.

Njegov talenat prepoznali su reditelji Zoran Lesić, Darko Bajić i Đorđe Kadijević, pa je odigrao glavne uloge u filmovima „Waitapu“ i „Zaboravljeni“, te sporednu ulogu u seriji „Vuk Karadžić“.

Uprkos svemu tome, nije uspeo iz prvog pokušaja da upiše Fakultet dramskih umetnosti (FDU) u Beogradu. Sledeće godine se ponovo prijavio i postao jedan od 16 studenata u klasi profesora Milenka Maričića i Branislava Mićunovića.

Kolege su mu bili glumci Aleksandra Janković, Dejan Lutkić, Nikola Đuričko i drugi. Diplomirao je četiri godine kasnije, ali je uloge dobijao i pre sticanja diplome FDU-a.

Karijera

Tokom devedesetih godina dvadesetog veka igrao je u skoro svim značajnijim filmovima i serijama. Sve je počelo 1990. godine kada je sa Srđanom Žikom Todorovićem i Mirjanom Joković glumio u seriji „Zaboravljeni“ koja je predstavljala nastavak istoimenog filma iz 1988. godine.

Tumačio je mladog Aleksu Šantića u istoimenoj seriji koja je emitovana na programima Televizija Beograd i Sarajevo.

Sarađivao je s rediteljem Darkom Bajićem, te glumcima Draganom Bjelogrlićem i Anicom Dobrom u drami „Crni bombarder“ koja je premijerno prikazana 1992. godine.

Usledile su uloge u omnibus filmu „Paket aranžman“ i trileru „Do koske“, a nakon toga i u kultnom filmu Srđana Dragojevića „Lepa sela lepo gore“.

Tokom 1997. godine tumačio je Mladoženju Lazara u TV drami „Ljubav, ženidba i udadba“ koja je na jednom mestu okupila najbolje srpske glumce toga vremena.

Manju ulogu je ostvario i u seriji „Gore-dole“ koju su režirali Miloš Radivojević i Miroslav Lekić po scenariju Gordana Mihića.

Sa Nebojšom Glogovcem, Anom Sofrenović, Nikolom Kojom, Ivanom Jevtovićem, Draganom Bjelogrlićem i drugima glumio je u drami „Nebeska udica“ koja je bila srpski kandidat za Nagradu „Oskar“. Priča prati živote običnih ljudi tokom NATO bombardovanja Srbije.

Gosti u filmu su bili proslavljeni srpski košarkaši Aleksandar Đorđević, Željko Rebrača, Dejan Bodiroga i Željko Obradović.

Iste godine u srpskim bioskopima se pojavio film „Nož“ koji je režirao Miroslav Lekić, po scenariju koji je napisao zajedno sa Slobodanom Stojanovićem i Igorom Bojanićem.

Reč je o filmskoj adaptaciji istoimenog romana Vuka Draškovića u kojoj su glavne uloge tumačili Bojana Maljević i Žarko Laušević.

Boris je glumio poštara Miralema, a ovaj film i njegovi glumci su osvojili brojne nagrade na festivalima u Srbiji.

Sa Sergejom Trifunovćem i Nikolom Đuričkom igrao je glavne uloge u komediji „Munje!“ koja je premijerno prikazana 2001. godine.

Mare, Pop i Gojko su trojica drugara koji su odrasli zajedno. Za razliku od ostale dvojice Gojko (Nikola Đuričko) je postao uspešan poslovan čovek, vlasnik muzičkog sudija.

Njegovi „zlostavljači iz mladosti“ pokušavaju da ga nagovore da im snimi album, ali Gojko nije zaboravio školske dane, te će pokušati da im se osveti.

Film koji je režirao Radivoje Andrić doživeo je veliki uspeh. Samo u Srbiji ga je pogledalo više od pola miliona ljudi.

Iste godine u bioskope je stigao i film „Nataša“ u kome je Boris igrao Jezdimira Vasiljevića Dženija, dok je naslovnu ulogu tumačila Tijana Kondić.

Režiju ove drame potpisao je Ljubiša Samardžić, a scenario su napisali Srđan Koljević i Đorđe Milosavljević. Ona je takođe bila jedan od najuspešnijih filmova te godine.

Tokom 2002. i 2003. godine Boris je glumio u seriji „Lisice“ Gorčina Stojanovića, koja je prvi put prikazana na programu Radio Televizije Srbije (RTS).

Ipak, veliku popularnost mu je donela uloga Boleta u seriji „Crni Gruja“ čija je prva epizoda emitovana u oktobru 2003. godine na programu Televizije „BK“.

Reč je o humorističnoj seriji koja opisuje život Srba u 19. veku. Glavni lik je Crni Gruja trgovac i sitni prevarant čiji su verni pratioci Bole i Čeda Velja (Marinko Madžgalj).

U ostalim ulogama pojavljuju se Nikola Kojo (Karađorđe), Nikola Pejaković (turski age), Zoran Cvijanović (Zmago) i drugi.

Godina 2004. je mladom glumcu donela uloge u komedijama „Kad porastem biću kengur“ i „Sivi kamion crvene boje“, te drami Ljubiše Samardžića „Jesen stiže, Dunjo moja“.

Iste godine je emitovana druga sezona serije „Crni Gruja“. Boris je ostao u ulozi Boleta, dok je Gruju igrao Nenad Jezdić.

Reditelj i scenarista Miroslav Momčilović ponovo ga je na setu spojio sa Nikolom Đuričkom i to u filmu „Sedam i po“. Reč je o omnibus komediji iz 2006. godine u kojoj je spojeno sedam različitih priča koje na humorističan način opisuju sedam smrtnih grehova.

Đuričko i Milivojević glume dvojicu lopova koji su toliko lenji da ih mrzi da se popnu na sedmi sprat kako bi opljačkali stan. Film je osvojio brojne nagrade u zemlji i inostranstvu.

Iste godine je glumio u trećem nastavku hit komedije „Mi nismo anđeli“ koja je objavljena pod naslovom „Rokenrol uzvraća udarac“.

Ovog puta glavne likove su tumačili Nikola Pejaković i Zlatko Rakonjac, dok Đavola i Anđela igraju Srđan Todorović i Uroš Đurić. Borisu Milivojeviću je reditelj Petar Pašić poverio ulogu Belog.

Tokom 2007. godine snimio je tri filma, dve serije i TV dramu „Nesreća uvek ima tendenciju da se poveća“. Ponovo je utelovio Boleta u filmu „Crni Gruja i kamen mudrosti“.

U humorističnim serijama „Pozorište u kući“ i „Mile protiv tranzicije“ igrao je Poštara i Stoleta, dok je u dečjem filmu „Agi i Ema“ glumio Učitelja. Manju ulogu je ostvario i u trileru „Četvrti čovek“ koju je režirao Dejan Zečević.

I naredna godina mu je donela uspeh. Glumio je u drami „Bledi mesec“ koja predstavlja deo filmske trilogije „Jesen stiže, Dunjo moja“.

U hit komediji „Čitulja za Eskobara“ tumačio je Dekija, a ratnoj drami Srđana Dragojevića „Sveti Georgije ubiva aždahu“ seosku „ludu“ Rajka Pevca.

Drama koju je za pozorište napisao Dušan Kovačević smeštena je u period od 1912. do 1914. godine i prati period od Prvog balkanskog rata do Cerske bitke u Prvom svetskom ratu.

Sledeće godine Boris je glumio kralja Milana Obrenovića u seriji „Poslednja audijencija“ i Šilera u seriji „Kad na vrbi rodi grožđe“.

Ponovo je igrao Boleta u filmu i seriji „Crni Gruja u NOB-u“ i Ciganina u seriji „Jesen stiže, Dunjo moja“.

Pozajmio je glas Jovanu Buu u prvom srpskom dugometražnom animiranom filmu pod naslovom „Tehnotajz: Edit i ja“. Glasove su još pozajmili Nikola Đuričko, Nebojša Glogovac, Srđan Todorović, Petar Kralj, Jelisaveta Seka Sablić i drugi.

Iako su mnogi kritikovali Aleksu Gajića, režisera i scenaristu zbog slenga koji je korišten u filmu, on je postigao veliki uspeh. Tokom prvih osam nedelja prikazivanja pogledalo ga je više od 16 hiljada gledalaca.

Manje uloge Boris je ostvario u seriji „Miris kiše na Balkanu“ i komediji „Artiljero“ iz 2012. godine. Glumio je Dangubića u seriji „Montevideo, Bog te video“, Bogija u „Ženama s Dedinja“ i Boleta u „Drug Crni u NOB-u“.

U komediji Darka Lungulova „Spomenik Majklu Džeksonu“ igrao je Marka, večitog sanjara zarobljenog u jednoj varošici u Srbiji.

U nadi da će sprečiti suprugu da ga napusti i ode iz sela, te s namerom da vrati život u njihovo mesto, Marko odlučuje da sagradi spomenik američkom muzičaru. Na putu ka uspehu nailazi na mnoge prepreke, a kada se prilikom otkrivanja spomenika otkrije da je Džekson preminuo, Marko se suočava s velikim izazovima.

Film je premijerno prikazan u leto 2014. godine na Filmskom festivalu u Karlovim Varima, a pogledala ga je i publika na 49. Filmskim susretima u Nišu gde je Boris dobio nagradu Gran pri „Naisa“.

Film je odlično prihvaćen i u regionu, a dobio je priznanja i na Festivalima u Beču i Santra Barbari.

Tokom 2016. godine igrao je u humorističnoj seriji „Sumnjiva lica“ koja je premijerno prikazana na programu RTS-a. Posle toga je usledila saradnja s Radošem Bajićem na serijama „Psi laju, vetar nosi“ i „Šifra Despot“ u kojima je igrao Razvigora i Ćiru.

Odigrao je i manju ulogu u kriminalističkoj seriji „Besa“ koja je od decembra 2018. godine emitovana na programu kablovske televizije „SuperStar TV“. Glavne uloge u seriji su tumačili Radivoje Bukvić, Miloš Timotijević i Arben Bajraktaraj.

Sa Nikolom Rakočevićem, Bojanom Dimitrijevićem i Nevenom Vukes igrao je u komičnoj drami „Kill Me Today, Tomorrow I’m Sick!“ („Ubij me danas, sutra sam bolestan!“).

Reč je o filmu koji su režirali nemački reditelji Joakim Šreder (Joachim Schroeder) i Tobija Strek (Tobias Streck), a u kojima igraju glumci Karin Hnacevski (Karin Hanczewski) i Karlo Ljubek (Carlo Ljubek).

Film je svetsku premijeru doživeo u Montrealu, a evropsku u Hofu. U beogradske bioskope je stigao 2019. godine.

Filmovi „Taksi bluz“ i „Četiri ruže“ u kojima Boris Milivojević igra Astronauta i Belog takođe su premijerno  prikazani 2019. godine.

Pozajmio je glas u animiranim spektaklima „Šrek srećan zauvek“, „Zootropolis – grad životinja“, „Ledeno doba: Veliki udar“, „Engri brds“, „Moj mali poni“, „Automobili 3“ i drugima.

U crnoj komediji „Vikend sa ćaletom“ koja je premijerno prikazana u jesen 2020. godine Boris je tumačio ulogu Bambusa. Od septembra 2020. godine televizijska publika može da ga vidi u ulozi barmena Gorana u kriminalističkoj seriji „Močvara“.

Radio Televizija Srbije, Radio Televizija Republike Srpske i Federalna televizija od decembra 2020. tj. od marta 2021. godine započele su emitovanje komične serije „Kamiondžije d.o.o.“ u kojoj glavne uloge igraju Tihomir Stanić i Nenad Jezdić.

Reditelj Filip Čolović je Borisu Milivojeviću poverio ulogu konobara Miće, koji je pojavljuje u dve epizode tokom prve sezone.

Manju ulogu tumačio je i u sitkomu „Dođi juče“ koji je Televizija „Prva“ emitovala tokom februara i marta 2021. godine.

Od februara 2021. godine televizijska publika ga gleda u ulozi Ljubiše u sitkomu „Kolegice“ na nekoliko komercijalnih televizijskih kuća u Srbiji i regionu.

Ostali projekti

Osim glume, njegova velika ljubav je muzika. Sa kolegama Draganom Gagijem Jovanovićem, Bogdanom Diklićem, Radetom Markovićem, Nikolom Đuričkom i Dejanom Matićem je svirao u rok grupi Kuguarsi.

Osim njih, deo grupe bili su i muzičari Tibor Tot i Papa Nik. Godine 1998. su objavili album „Smešna strana muzike“, a sledeće godine „Open de dor“.

Sa tih albuma izdvojile su se pesme „Zidareva ljubav“, „Leptiruću šareniću“, „Dejo majstore“, „Zakleo se bumbar“ i druge.

Kada je 2001. godine Tibor Tot stradao u saobraćajnoj nesreći, grupa je prestala sa radom.

Nakon toga Boris je sa Markom Banićevićem i braćom Nikolom i Đorđem Đuričkom osnovao grupu Sport i reinkarnacija. Trenutno sviraju „rekreativno“ kada im obaveze dozvoljavaju da se okupe.

Od oktobra do decembra 2013. godine učestvovao je u zabavnoj emisiji humanitarnog karaktera „Tvoje lice zvuči poznato“.

Reč je o regionalnom projektu u kome su učesnici zabavljali publiku raznim imitacijama, a novac koji su dobijali kao pobednici poklanjali u humanitarne svrhe. Boris je na kraju ciklusa glasovima publike zauzeo četvrto mesto, dok je pobednica serijala bila pevačica Ana Kokić.

Od 2014. godine je sa kolegicom Sofijom Rajković vodio kviz „Zlatna ribica“ koji je emitovan na programu Televizije „B92“.

U njemu su se takmičari borili za vredne novčane nagrade, a voditelji su publiku zabavljali raznim tačkama koje su podrazumevale ples i pevanje.

Privatni život

Boris Milivojević je rođen 1971. godine u Beogradu, gde je završio osnovnu, srednju školu u Fakultet dramskih umetnosti.

Glumu je počeo da uči još kao dečak kod Mike Aleksića. Karijeru je započeo u 12. godini, a do danas (2021. godina) odigrao je na stotine filmskih, televizijskih i pozorišnih uloga.

Jedan je od onih glumaca koji malo govori o svom privatnom životu. Ono što je medijima ipak otkrio jeste da je u dugogodišnjoj vezi sa multimedijalnom umetnicom Janom Stojaković.

Jednom prilikom je izjavio da se on i Jana nisu venčali jer im „ozvaničenje veze“ ne znači mnogo. Ipak, bio je kum na venčanju svojih kolega Vojina Ćetkovića i Slobode Mićalović.

Boris i Jana spas od gradske vreve pronalaze u jednom selu nadomak Beograda.

Filmografija

Filmovi i serije

• 1983. Mahovina na asfaltu
• 1983. Idi mi, dođi mi
• 1986. Smešne i druge priče
• 1986. Razgovori stari
• 1986. 16 puta Bojan
• 1987. Soba 405
• 1987. Waitapu
• 1988. Zaboravljeni
• 1988. Vuk Karadžić
• 1990. Zaboravljeni
• 1992. Crni bombarder
• 1992. Aleksa Šantić
• 1995. Paket aranžman
• 1996. Do koske
• 1996. Lepa sela lepo gore
• 1997. Ljubav, ženidba i udadba
• 1997. Gore dole
• 1998. Raskršće
• 1999. Nebeska udica
• 1999. Nož
• 2000. Zemlja istine, ljubavi i slobode
• 2001. Munje!
• 2001. Nataša
• 2002. Lisice
• 2003. Kazneni prostor 2
• 2003. Crni Gruja
• 2004. Kad porastem biću Kengur
• 2004. Sivi kamion crvene boje
• 2004. Jesen stiže, dunjo moja
• 2004. Crni Gruja 2
• 2005. Balkanski rulet
• 2005. Jug jugoistok
• 2006. Sedam i po
• 2006. Mi nismo anđeli 3: Rokenrol uzvraća udarac
• 2007. Crni Gruja i kamen mudrosti
• 2007. Nesreća uvek ima tendenciju da se povećava
• 2007. Pozorište u kući
• 2007. Agi i Ema
• 2007. Mile protiv tranzicije
• 2007. Četvrti čovek
• 2008. Bledi mesec
• 2008. Čitulja za Eskobara
• 2008. Sveti Georgije ubiva aždahu
• 2009. Poslednja audijencija
• 2009. Drug Crni u NOB-u
• 2009. Sveti Georgije ubiva aždahu (TV serija)
• 2009. Tehnotajz: Edit i ja
• 2009. Jesen stiže dunjo moja
• 2009. Kad na vrbi rodi grožđe
• 2010. Miris kiše na Balkanu
• 2012. Artiljero
• 2013. Montevideo bog te video
• 2013. Žene sa Dedinja
• 2014. Spomenik Majklu Džeksonu
• 2014. Jednaki
• 2015. Četiri ruže
• 2017. Psi laju, vetar nosi
• 2018. Patuljci sa naslovnih strana
• 2018. Šifra Despot
• 2019. Žigosani u reketu
• 2019. Ujka novi horizonti
• 2020. Vikend sa ćaletom
• 2020. Močvara
• 2021. Kamiondžije d.o.o.
• 2021. Dođi juče
• 2021. Koleginice

Pozajmio je glas u filmovima

• 2008. Horton
• 2009. Tehnotajz: Edit i ja
• 2010. Šrek srećan zauvek
• 2016. Zootropolis – grad životinja
• 2016. Ledeno doba: Veliki udar
• 2016. Meda sa severa
• 2016. Engri Brds: film
• 2016. VDDŽ: Veliki dobroćudni džin
• 2017. Automobili 3
• 2017. Čudovišta iz moje porodice
• 2017. Moj mali poni: Film
• 2017. Padington 2
• 2017. Vau Vau zvezda
• 2017. Družina iz džungle
• 2017. Tvrd orah 2
• 2017. Mali Bigfut
• 2018. Neviđeni 2
• 2018. Asteriks – Tajna čarobnog napitka
• 2019. Rižnjići
• 2019. Angry Birds film 2

Predstave: „Gospođa ministarka“, „Bure baruta“, „Supermarket“, „Mletački trgovac“, „Vartolomejski vašar“, „Šuma“, „Šine“, „Arsenik u starim čipkama“, „Škola rokenrola“, „Sablja dimiskija“, „Zajedno sami“ i druge.

Diskografija

Albumi Kuguarsa

• 1998. Smešna strana muzike
• 1999. Open de dor