Bogdan Diklić

Biografija

Bogdan Diklić je srpski pozorišni, filmski i televizijski glumac koji je od 1976. godine do danas (2021. godine) snimio preko 145 filmova i serija, te ostvario neke od najznačajnijih uloga u pozorištu. Rođen je 1. avgusta 1953. godine u Bjelovaru. Diklić živi i radi u Beogradu.

Ljubav prema glumi Bogdan Diklić je otkrio tokom tinejdžerskih dana, zato je 1972. godine upisao tadašnju Akademiju za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu. Još kao student počeo je da dobija prve uloge u pozorištu i na filmu.

U periodu od 175. do 1995. godine bio je stalni član ansambla Narodnog pozorišta u Beogradu, gde je odigrao veoma značajne uloge u brojnim predstavama. Nakon toga je prešao u Jugoslovensko dramsko pozorište, ali je sarađivao i sa drugim teatrima u Beogradu.

Prvu ulogu na velikom platnu dobio je 1975. godine i to u filmu „Sarajevski atentat“. Od tada do danas odigrao je preko osamdeset veoma bitnih uloga u filmovima i serijama. Za svoj talenat, trud i rad dobio je dve „Zlatne arene“ i brojne druge nagrade.

Detinjstvo, obrazovanje i glumački počeci

Bogdan Diklić je rođen 1953. godine u Bjelovaru. U rodnom gradu je završio osnovnu i srednju školu, a ljubav prema glumi rodila se tokom tinejdžerskih dana.

Kako je jednom prilikom ispričao, odluku da pokuša da upiše glumu doneo je u trećem razredu srednje škole kada je u amaterskom pozorištu igrao Tiresija u Sofoklovoj drami „Antigona“.

Zato se 1972. godine zaputio u Beograd. Priznao je da je promena sredine i napuštanje roditeljskog doma za sina jedinca bio šok. Međutim, primljen je na Akademiju za pozorište, film, radio i televiziju (današnji Fakultet dramskih umetnosti – FDU) u klasu profesorke Ognjenke Milićević.

Na istoj klasi bili su i Lazar Ristovski, Radoš Bajić, Zlata Petković, Gordana Kosanović, Ivan Klemenc, Srđan Dedić, Gordana Pavlov, Ljiljana Stjepanović, Slavoljub Fišeković i Milorad Jekić.

Još kao student počeo je da glumi i na filmu i u pozorištu, a vrlo rano je postao član ansambla Narodnog pozorišta.

Pozorišna karijera

Retki su glumci koji uspevaju da sa samo 22 godine postanu članovi ansambala nekog od velikih pozorišta. Ipak, to je 1975. godine pošlo za rukom Bogdanu Dikliću čija je matična kuća postalo Narodno pozorište u Beogradu.

Na sceni Narodnog pozorišta tumačio je Stipijana u „Kaliguli“, Pjera Bazuhova u „Ratu i miru“, te Olivera u predstavi „Kako vam drago“. Bio je Molčaljin u komadu „Nevolje zbog pameti“, te Pera Kalinić u „Gospođi ministarki“.

Imao je priliku da igra Egista u drami „Orestija“, te naslovnu ulogu u „Tartifu“ i Ružnića u Sterijinoj „Pokondirenoj tikvi“.

Nakon 20 godina napustio je Narodno pozorište i postao član Jugoslovenskog dramskog pozorišta (JDP). Na ovoj sceni takođe je odigrao velike i značajne uloge. Utelovio je Dušana u „Beogradskoj trilogiji“, Alfonsa u „Italijanskoj noći“, te Andriju u „Pandorinoj kutiji“.

U dosadašnjoj karijeri Diklić je sarađivao i sa drugim pozorištima. Tako je u Zvezdara teatru igrao Teodora Teju Kraja u drami „Profesionalac“, Molinu u predstavi „Poljubac žene pauka“, te Bubnjologa u „Smešnoj strani muzike“.

Predstavu „Oksimoron“ Svetislava Basare igrao je Pozorištu „Kult“ u Beogradu.

Diklić je za mnoge uloge dobio prestižne glumačke nagrade.

Filmska i televizijska karijera

Bogdan Diklić je prve četiri filmske i televizijske uloge ostvario do 23. godine. Te 1976. godine u bioskopima su se pojavili filmovi „Sarajevski atentat“, „Devojački most“ i „Vojnikova ljubav“.

Ipak, veću prepoznatljivost Diklić je stekao ulogom Bože Čombeta u humorističnoj seriji Srđana Karanovića “Grlom u jagode“ koju je Televizija Beograd premijerno emitovala u periodu od jula do oktobra 1976. godine.

Igrao je padavičara u TV drami „Pod istragom“, a reportera u socijalnoj drami „Miris poljskog cveća“ Srđana Karanovića.

Reditelj Aca Đorđević poverio mu je ulogu Žuleta u ratnoj dramskoj seriji „Povratak otpisanih“, u kojoj su glavne uloge tumačili Dragan Nikolić, Voja Brajović, Pavle Vuisić i drugi. Serija predstavlja nastavak serija „Otpisani“ iz 1974. godine i u to vreme beležila je veliku gledanost.

U dramskoj seriji „Slom“ reditelja Save Mrmka Diklić je tumačio Predraga Stepančeva, a jednu od glavnih uloga igrao je u komediji „Kakav dan“ Soje Jovanović. Ipak, publici i kritici je „zapao za oko“ tumačeći Mileta u veoma uspešnom filmu „Nacionalna klasa“ iz 1979. godine.

Sarađivao je sa rediteljem Emirom Kusturicom na filmu „Bife Titanik“ nastalom po motivima istoimene pripovetke Ive Andrića.

Bogdan Diklić je bio Inspektor Simić u drami „Majstori, majstori“, Siniša u TV drami „Smrt pukovnika Kuzmanovića“, te Strahinja Kostrešević u komediji „Erogena zona“ u režiji Dejana Karaklajića.

Tumačio je nastavnika istorije u seriji „Sijamci“, Vuka u filmu „Sok od šljiva“, te Filipa Gerbera u ratnoj dramskoj seriji „Baza na Dunavu“.

Eduard Galić mu je poverio ulogu Pavla Mihailovića u seriji „Svetozar Marković“. Scenu je delio sa kolegama Lazarom Ristovskim, Petrom Božovićem, Petrom Kraljem i drugima.

Usledila je saradnja sa rediteljem Slobodanom Šijanom, scenaristom Dušanom Kovačevićem, te glumcima Danilom Batom Stojkovićem, Pavlem Vuisićem, Mijom Aleksićem, Zoranom Radmilovićem, Borom Todorovićem i drugima koji su zaslužni za uspeh kultne komedije „Maratonci trče počasni krug“.

Na premijeri koja je održana na Festivalu u Puli film je pogledalo i ovacijama pozdravilo skoro 14 hiljada ljudi. Ovaj projekat je osvojio brojne međunarodne nagrade, a i danas se smatra jednom od najboljih jugoslovenskih komedija svih vremena.

Diklić je nakon toga snimio seriju „Sabinjanke“, film „Variola vera“, te TV dramu „U logoru“. U čuvenoj komediji Branka Baletića „Balkan Ekspres“ igrao je Ernesta, a tumačio je i jednu od glavnih uloga u seriji „Štefica Cvek u raljama života“ iz 1984. godine.

Igrao je Buđonija u TV filmu „Kako se kalio narod Gornjeg Jaukovca“, te komediji „O pokojniku sve najlepše“. Pojavio se u seriji „Kamiondžije opet voze“, a u filmu „Čudo neviđeno“ igrao je inženjera. U drugoj seozni „Kamiondžija“ tumačio je sudskog izvršitelja, a u komičnoj drami „U raljama života“ Pipa.

Utelovio je lik Alojzija Zadra u ratnom filmu Dragana Kresoje „Kraj rata“, dok mu je reditelj Dušan Anđić poverio ulogu Krnje u seriji „Brisani prostor“.

Diklić je u „Tajvanskoj kanasti“ igrao Draženka, u „I to će proći“ Mišela, a u filmu „Za sreću je potrebno troje“ Jozu. Ponovo se našao u ulozi Bože Čombeta u drami „Jagode u grlu“ koja je premijerno prikazana 1985. godine.

Glumio je nemačkog narednika u ratnoj drami „Lager Niš“, te profesora esperanta u drami „Već viđeno“. Publika ga pamti i kao Peru u filmu „Uvek spremne žene“, Todora u drami „U ime naroda“, te Loka u slovenačkom filmu „Ljubavi Blanke Kolak“.

Sa rediteljem Zdravkom Šotrom, te glumcima Žarkom Lauševićem, Mirom Furlan i Slavkom Štimcem sarađivao je na filmu „Braća po materi“ koji je premijerno prikazan 1988. godine. Ponovio je saradnju sa Šotrom i na filmu „Boj na Kosovu“ u kome je tumačio lik Levčanina.

U seriji „Specijalna redakcija“ tumačio je lik Jove Malivuka, dok je u „Sabirnom centru“ igrao Petra. Utelovio je Slobodana u filmu „Kako je propao rokenrol“, te Ernesta u brojnim sezonama „Balkan ekspresa“.

Diklić je tumačio ulogu Teje Kraja u filmu „Profesionalac“ iz 1990. godine. Reč je o drami Dušana Kovačevića koji je zajedno s Andrijom Đukićem režirao taj projekat. Iste godine glumio je u filmovima „Istočno od istoka“ i „Hajde da se volimo 3“.

Usledile su uloge u filmovima „Brod plovi za Šangaj“, „Holivud i propast“, te „Juriš na skupštinu“. Glumio je Pavla u komediji „Mi nismo anđeli“, te Ristivoja u drami „Prokleta je Amerika“.

Tokom 1992. godine publika je imala priliku da ga gleda i u filmovima „Devojka s lampom“, „Crni bombarder“, „Prvi put s ocem na jutrenje“ i „Tito i ja“. Naredne godine je snimio filmove „Tri karte za Holivud“ i „Lakši slučaj smrti“, te seriju „Broz i ja“. Igrao je Svetislava u drami „Ni na nebu ni na zemlji“, te Miku u komediji „Biće bolje“.

Reditelji Srdan Golubović, Dejan Zečević i Ivan Stefanović su mu poverili ulogu Dušana Markovića u omnibus filmu „Paket aranžman“, dok je sa Goranom Markovićem sarađivao na komičnoj drami „Urnebesna tragedija“ iz 1995. godine.

Mlađim generacijama poznat je po ulogama Svetislava Bate Anđelića i doktora Perića u serijama „Otvorena vrata“ i „Gore dole“. Osim toga, popularnost mu je doneo i lik Đure Dragićevića u komediji „Lajanje na zvezde“. Kraj devedesetih godina 20. veka obeležili su njegovi filmovi „Bure baruta“, „Belo odelo“ i „Točkovi“.

U Oskarom nagrađenoj „Ničijoj zemlji“ Danisa Tanovića Bogdan Diklić je igrao srpskog vojnika, dok je u drami „Apsolutnih sto“ tumačio lik Raše Kneževića.

Utelovio je doktora Petrovića u Šotrinoj TV komediji „Rondo“, dok je u slovenačkom trileru „Zujanje u glavi“ igrao psihologa. Bio je kelner Milan u filmu „Država mrtvih“, kao i Borko u Markovićevoj drami „Kordon“.

Među značajnijim filmovima ranih dvehiljaditih bili su „Gori vatra“, „Pljačka Trećeg Rajha“, „Pad u raj“ i „Sivi kamion crvene boje“ u kojima je tumačio Zaima, komšiju, portira i popa.

U romantičnoj komediji „Zvezde ljubavi“ Bogdan Diklić je igrao Gavrila, a u bosanskohercegovačkoj drami „Grbavica“ Šarana. Reditelj Rajko Grlić mu je poverio ulogu pukovnika Radeta Orhideje u filmu „Karaula“ koji je osvojio brojne međunarodne nagrade.

Igrao je doktora Lukića u drami „Klopka“, profesora Ditriha u komičnoj seriji „Mile protiv tranzicije“, te pukovnika u trileru „Četvrti čovek“.

Saradnju sa rediteljem Goranom Markovićem ponovio je i na filmu „Turneja“ koji je premijerno prikazan 2008. godine. Tokom snimanja ove ratne drame Diklić je doživeo nezgodu. Dok su snimali scene kod Prijedora zalutala čaura metka ga je pogodila u glavu.

Film je naišao na pozitivne reakcije kritike i publike, a Markoviću je doneo i brojne nagrade u zemlji i inostranstvu.

Diklić u crnoj komediji Danila Šerbedžije „72 dana“ tumači lik Joje Paripovića, dok njegovog brata igra Rade Šebedžija. Upravo mu je Joja 2010. godine doneo nagradu „Zlatna arena“ u Puli u kategoriji najbolji sporedni glumac.

Usledila je saradnja s rediteljem i scenaristom Bobom Jelčićem na filmu „Obrana i zaštita“ u kome glumi Hrvata iz zapadnog dela Mostara koji se dvoumi da li da ode na sahranu prijatelja u istočni deo tog grada. Ova uloga je Dikliću donela drugu „Zlatnu arenu“ u karijeri, ali ovog puta u kategoriji za najbolju mušku ulogu.

Sa Mirom Banjac je 2013. godine predstavio film „Mamaroš“ Momčila Mrdakovića. Reč je o crnoj komediji koja je takođe naišla na veoma pozitivne reakcije kritike i publike, te donela im brojne nagrade u zemlji i inostranstvu.

Diklić je glumio generala Paligorića u seriji „Čizmaši“, Zijada Hadžića u bosanskohercegovačkom sitkomu „Lažni svjedok“, te Berića u filmu „Ime: Dobrica, prezime nepoznato“.

Bio je Svetozar Miletić u filmu i seriji „Santa Maria della Salute“, a sjajne glumačke sposobnosti pokazao je ulogom Lazara Maraša u filmu i seriji „Južni vetar“. Utelovio je lik Todora Tošića u „Korenima“, Obrada Savkovića u „Senkama nad Balkanom“, te „Soroša“ u seriji „Ujka novi horizonti“.

Privatni život

Bogdan Diklić je rođen 1953. godine u Bjelovaru. U rodnom gradu je završio osnovnu i srednju školu, a potom je diplomirao glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Pripada onoj grupi glumaca koji vrlo retko govore o svom privatnom životu.

Ipak, poznato je da je 2000. godine stupio u brak sa dvadesetak godina mlađom glumicom Dijanom Marojević. Dve godine kasnije dobili su ćerku Sofiju.

U julu 2009. godine je nakon srčanog udara završio u bolnici. Usledila su još dva, nakon kojih je imao dodatne zdravstvene probleme. Jednom prilikom je priznao da misli da je „ostao zbog svoje ćerke, da je tako rešeno gore[1]“.

Tadašnja supruga Dijana mu je pomagala u lektorisanju knjige „O glumi bez glume“ koju je objavio 2011. godine. Osim toga, glumac je često isticao da mu je upravo supruga najveći oslonac u životu.

Zato je mnoge iznenadila vest da se glumački par razvodi. Tabloidi su polovinom 2015. godine objavili tu informaciju, a Dijana je navodno izjavila da je Diklić „divna osoba, velikog srca, ali pomalo nezgodnog karaktera“, te da je s njim ponekad teško izaći na kraj. Glumica je tom prilikom istakla da je nakon bolesti postao zatvoren, pa je bilo veoma teško da se brak očuva.

Bogdan Diklić nije želeo da komentariše te reči, kao ni vest o razvodu. Godinu dana nakon toga je hrvatskim medijma priznao da su se on i Dijana razveli, ali da su u dobrim odnosima i da zajedno brinu o nijhovoj, tada maloletnoj ćerki.

Glumac i njegova ćerka Sofija rado zajedno idu u pozorište i posećuju druga kulturna dešavanja u Beogradu[2].

Filmografija

Filmovi i serije

• 1976. Sarajevski atentat
• 1976. Devojački most
• 1976. Vojnikova ljubav
• 1976. Grlom u jagode
• 1977. Gledajući televiziju
• 1977. Pod istragom
• 1977. Miris poljskog cveća
• 1978. Nevjeste dolaze
• 1978. Povratak otpisanih
• 1979. Slom
• 1979. Kakav dan
• 1979. Nacionalna klasa
• 1979. Bife Titanik
• 1980. Majstori, majstori!
• 1981. Kuća i gost
• 1981. Smrt pukovnika Kuzmanovića
• 1981. Erogena zona
• 1981. Sijamci
• 1981. Sok od šljiva
• 1981. Baza na Dunavu
• 1981. Svetozar Marković
• 1982. Maratonci trče počasni krug
• 1982. Sabinjanke
• 1982. Variola vera
• 1983. U logoru
• 1983. Balkan ekspres
• 1984. Štefica Cvek u raljama života
• 1984. Kako se kalio narod Gornjeg Jaukovca
• 1984. O pokojniku sve najlepše
• 1984. Pet mrtvih adresa
• 1984. Kamiondžije opet voze
• 1984. Čudo neviđeno
• 1984. Celovečernji the Kid
• 1984. Kamiondžije 2
• 1984. U raljama života
• 1984. Balkanski špijun
• 1984. Kraj rata
• 1985. To nije moj život, to je samo privremeno
• 1985. Brisani prostor
• 1985. Tajvanska kanasta
• 1985. I to će proći
• 1985. Jagode u grlu
• 1985. Za sreću je potrebno troje
• 1986. Od zlata jabuka
• 1986. Dobrovoljci
• 1986. Kako preživjeti do prvog
• 1986. Putovanje u Vučjak
• 1986. Medved 007
• 1987. Lager Niš
• 1987. Već viđeno
• 1987. Kraljeva završnica
• 1987. Uvek spremne žene
• 1987. U ime naroda
• 1987. Ljubavi Blanke Kolak
• 1987. Oktoberfest
• 1988. Haustorče
• 1988. Čavka
• 1988. Azra
• 1988. Tajna manastirske rakije
• 1988. Braća po materi
• 1988. Balkan ekspres 2
• 1989. Boj na Kosovu
• 1989. Specijalna redakcija
• 1989. Sabirni centar
• 1989. Kako je propao rokenrol
• 1989. Balkan ekspres 2
• 1990. Istočno od istoka
• 1990. Profesionalac
• 1990. Hajde da se volimo 3
• 1991. Brod plovi za Šangaj
• 1991. Holivud ili propast
• 1992. Juriš na skupštinu
• 1992. Mi nismo anđeli
• 1992. Prokleta je Amerika
• 1992. Devojka s lampom
• 1992. Crni bombarder
• 1992. Prvi put s ocem na jutrenje
• 1992. Tito i ja
• 1993. Tri karte za Holivud
• 1993. Broz i ja
• 1993. Lakši slučaj smrti
• 1994. Dnevnik uvreda 1993.
• 1994. Ni na nebu, ni na zemlji
• 1994. Biće bolje
• 1995. Teatar u Srba
• 1995. Paket aranžman
• 1995. Urnebesna tragedija
• 1994-1995. Otvorena vrata
• 1996. Gore dole
• 1997. Moja domovina
• 1998. Štrajk u tkaonici ćilima
• 1998. Lajanje na zvezde
• 1998. Bure baruta
• 1999. Belo odelo
• 1999. Točkovi
• 2001. Normalni ljudi
• 2001. Ničija zemlja
• 2001. Apsolutnih sto
• 2001. Rondo
• 2002. Zujanje u glavi
• 2002. Ne dao Bog većeg zla
• 2002. Država mrtvih
• 2002. Kordon
• 2003. Mansarda
• 2003. Gori vatra
• 2003. Mali svet
• 2004. Pljačka Trećeg rajha
• 2004. Pad u raj
• 2004. Seks, piće i krvoproliće
• 2004. Sivi kamion crvene boje
• 2004. Diši duboko
• 2004. Lift
• 2005. Zvezde ljubavi
• 2006. Grbavica
• 2006. Karaula
• 2006. Sve džaba
• 2007. Klopka
• 2007. Odmori se, zaslužio si
• 2007. S. O. S. – Spasite naše duše
• 2007. Mile protiv tranzicije
• 2007. Četvrti čovek
• 2008. Turneja
• 2009. Poslednja audijencija
• 2010. Sedamdeset i dva dana
• 2011. Turneja
• 2011. Igra istine
• 2012. Noćni brodovi
• 2013. Otvorena vrata
• 2013. Obrana i zaštita
• 2013. Falsifikator
• 2014. Mamaroš
• 2015. Čizmaši
• 2015. Život je truba
• 2016. Lažni svjedok
• 2016. Sve najbolje
• 2016. Igla ispod praga
• 2016. Ime: Dobrica, prezime: nepoznato
• 2016. Santa Maria della Salute
• 2017. Santa Maria della Salute (TV serija)
• 2018. Južni vetar
• 2018. Koreni
• 2018. Žigosani u reketu
• 2019. Senke nad Balkanom
• 2019. Ujka novi horizonti
• 2021. Južni vetar 2: Ubrzanje

Predstave: „Kaligula“, „Rat i mir“, „Kako vam drago“, „Nevolje zbog pameti“, „Gospođa ministarka“, „Orestija“, „Tartif“, „Pokondirena tikva“, „Beogradska trilogija“, „Molijer, još jedan život“, „Italijanska noć“, „Profesionalac“, „Poljubac žene pauka“, „Smešna strana muzike“, „Pandorina kutija“, „Oksimoron“ i druge.

Bibliografija

Knjige

• 2011. O glumi bez glume

Nagrade i priznanja

• 2009. Nagrada Pavle Vuisić za njegov ukupan doprinos filmskoj umetnosti
• 2010. Zlatna arena za najbolju sporednu mušku ulogu u filmu „Sedamdeset i dva dana“
• 2013. Zlatna arena za najbolju glavnu mušku ulogu u filmu „Odbrana i zaštita“
• 2018. Zlatni pečat Jugoslovenske kinoteke za izuzetan doprinos domaćoj kinematografiji

Reference

[1]https://dnevnik.hr/showbuzz/inmagazin/bogdan-diklic-o-razvodu-i-zdravstvenim-problemima—443251.html

[2]https://www.gloria.rs/u-fokusu/dogadaji/142674/bogdan-diklic-u-provodu-sa-kcerkom