Ava Gardner

Biografija

Ava Lavinija Gardner je bila američka glumica i pevačica. Rođena je 24. decembra 1922. godine u Brogdenu (Severna Karolina, SAD), a preminula je 25. decembra 1990. godine u Vestminsteru (London, Engleska).

Mnogi je smatraju jednom od najlepših, najseksepilnijih i najerotičnijih glumica na svetu.

Detinjstvo i obrazovanje

Ava Gardner je rođena 1992. godine u Brogdenu, u Severnoj Karolini. Bila je najmlađe od sedmoro dece u porodici Gardner. Imala je dva brata Rejmonda i Malvina i četiri sestre Beatris, Elsi Mej, Inez i Majru.

Kao devojčica, bila je muškobanjasta, razigrana i nije marila za tuđe mišljenje. Od ranog detinjstva je osetila svu težinu siromaštva jer su roditelji, Moli i Džonas Bejli, zbog teških ekonomskih prilika izgubili posed na kome su gajili duvan i pamuk.

U potrazi za boljim životom, porodica se preselila u Njuport Njuz u Virdžiniji, a ubrzo i u Rokridž u Severnoj Karolini. Na oba mesta njena majka je vodila pansion za radnike, dok je otac radio u pilani. On je umro 1938. godine od bronhitisa, godinu dana pre Avine mature. Školovanje je nastavila na koledžu za sekretarice koji se nalazio u Vilsonu.

Privatni život

Ava je 1941. godine, kao osamnaestogodišnjakinja, otišla u posetu sestri Beatris koja je sreću potražila u Njujorku gde se i udala. Njen suprug Lari Tara je, možda, i najzaslužniji za početak Avine karijere jer ju je tom prilikom slikao i sliku izložio u svom fotografskom studiju na Petoj aveniji.

On je procenio da bi Ava mogla da bude više od sekretarice. Fotografiju je spazio čovek po nazivu Bernard „Barni“ Duan koji se predstavljao kao skaut MGM-a, američke medijske kompanije koja se bavi proizvodnjom filmova.

Pošto nije dobio Avin broj, rekao je da bi njenu sliku trebalo poslati kompaniji, što je Lari i učinio. Ubrzo je dobila poziv i upoznala je vlasnika Luisa B. Mejera koji je Avi ponudio ugovor. Napustila je školovanje i sa sestrom Beatris iste godine je otišla u Holivud.

Mejeru nije smetalo što Ava nija imala veze sa glumom i ubrzo joj je pronašao učitelja dikcije zbog njenog južnjačkog naglaska koji je bio predmet ismevanja. Međutim, temperamentna Ava nije pazila na naglasak, niti na reči koje je izgovarala. Njeni počeci nisu bili naročito dobri.

U Los Anđelesu, na snimanju filma „Moderni odgovori“ je upoznala Mikija Runija, glumca u usponu, za kojim je izgubila glavu. Uprkos neuglednom fizičkom izgledu, imao je uspeha kod žena.

Oboje su radili za kompaniju MGM, pa ih je vlasnik molio da se ne venčaju. To su učinili posle samo nekoliko meseci veze, 10. januara 1942. godine u Balardu, u Kaliforniji. Vrlo brzo su shvatili da su napravili grešku i da nisu jedno za drugo.

Dok se Miki Runi provodio na žurkama, Ava je tugovala u njihovoj vili. Sumnjala je da je vara i često ga je izbacivala iz kuće. Jednom prilikom je pocepala sve zavese i nameštaj kako bi mu pokazala kako se oseća.

Razveli su se 1943. godine i ostali su u lošim odnosima. On je iznosio intimne detalje iz njihovog života na šta mu glumica nije ostala dužna.

Tada je počela da se viđa sa multimilijarderom Hauardom Hjuzom koji je važio za velikog zavodnika. Činio je sve da mu postane žena.

Poklanjao joj je skupocene stvari poput bundi, dragulja, obećavao joj je uloge u filmovima, ali Ava je i dalje tvrdila da su oni samo prijatelji i da nisu intimni. Bio je veoma ljubomoran i kada je saznala da je špijunira, udarila ga je metalnim držačem za papir izbivši mu prednje zube.

Ava se 1945. godine udala za klarinetistu Artija Šoa. Brak je bio lošiji od prethodnog i potrajao je samo sedam meseci. Arti Šo je bio intelektualac koji je želeo ženu sa kojom bi mogao da razgovara, a njegov težak karakter je postajao sve veća prepreka u njihovom odnosu.

Nije propuštao nijednu priliku da je omalovažava i da joj stvara komplekse niže vrednosti. Toliko ju je potcenjivao da je Ava otišla na proveru koeficijenta inteligencije koji je bio visok.

Upisala je studije engleske književnosti i ekonomije na priznatom univerzitetu UCLA i uspešno ih je završila. U to vreme je počela da pije i da traži utehu u psihoterapiji.

Posle razvoda je nastavila da se viđa sa Hauardom Hjuzom koga su sve češće mučili psihički problemi. Njegovo stanje se pogoršalo 1946. godine kada je doživeo avionsku nesreću i bio teško povređen.

Ava nije mogla da podnese probleme sa kojima se Hjuz suočavao, pa je utehu potražila u novoj ljubavi, Frenku Sinatri. Upoznala ga je dok je bila u prvom braku, ali vezu su započeli 1949. godine posle žurke u Palm Springsu.

Pevač je imao troje dece iz braka sa Natali Barbato koja mu je jedva dala razvod. Venčali su se 7. decembra 1951. godine.

Zbog razvoda i burne veze sa glumicom koja je punila stranice žute štampe, Frenka Sinatru je javnost osuđivala što se loše odrazilo na njegovu karijeru.

Ava je iskoristila svoj uticaj i 1953. godine mu obezbedila ulogu u filmu „Odavde do večnosti“ za koju je dobio Oskara i povratio staru slavu. To je bio početak kraja njihovog braka. Kako su njegove pesme postajale sve veći hitovi, tako je njegovo raspoloženje variralo od euforije do želje da se ubije.

Pošto ju je dobro poznavao, otišao je u Španiju čim je čuo da se tokom snimanja zbližila sa pesnikom Marijom Kabreom. Isto je uradio i kada je snimala filmove „Mogambo“ i „Bogu iza nogu“. Kupovao joj je nakit kako bi privukao njenu pažnju i sprečio je da ga prevari.

U tom periodu je dva puta pobacila, jer joj je karijera bila važnija i smatrala je da njih dvoje nisu bili sposobni da se brinu o detetu. Za jednu trudnoću Sinatra nije znao, dok ju je tokom druge ubeđivao da zadrži dete.

Međutim, njoj je i ugovor sa kompanijom MGM branio da tada rodi dete. Govorila je da je njihov seks bio fantastičan, ali da su imali probleme na svakom koraku. Dešavalo se da Sinatru gađa pepeljarom kako bi ga smirila. Zatekao ju je u krevetu sa glumicom Lanom Tarner.

Iako je njihov brak bio pun svađi, intriga i ljubomornih scena, Ava ga je smatrala najvećom ljubavlju svog života. Razveli su se 5. jula 1957. godine i dalje ostavši u dobrim odnosima.

Sinatra je sklopio još dva braka, ali je nastavio svakodnevno da zove Avu i da joj šalje telegrame predlažući joj da se pomire. Ona je par puta pristajala, ali nisu dugo izdržali zajedno.

U decembru 1955. godine Ava je napustila SAD i život je nastavila u Španiji. Započela je vezu sa matadorom Luisom Miguelom Dominginom. Iako je bio sa Činom Mačado, želeo je da oženi Avu posle samo par meseci poznanstva.

Odbila ga je i nastavila da uživa u čarima Španije. Postala je bliska sa književnikom Ernestom Hemingvejem i flertovala je sa Fidelom Kastrom. Zavolela je flamenko i posećivala je kafane sa ciganskom muzikom, gde je plesala i pila rakiju.

U tom periodu je imala vezu sa italijanskim glumcem Valterom Kiarijem, a kroz njen krevet su prolazili svakakvi muškarci koji su je često potkradali.

Tokom snimanja filma „Biblija“ zbližila se sa glumcem Džonom Skotom koji je bio lečeni alkoholičar nekoliko puta optužen za nasilje. Pokušao je da ubije trudnu ljubavnicu, dok je i supruga nosila njegovo dete.

Avi je iščašio rame i iščupao pramen kose, a 1965. godine su se rastali posle drame u hotelskoj sobi, gde je pretio da će i sebi i njoj prerezati grkljan polomljenom flašom.

Za to vreme Sinatra je našao utehu u alkoholu trudeći se da je zaboravi. 1959. godine u Australiji su proveli jednu noć zajedno, ali to nije bilo kao pre.

Zbog problema sa španskom vladom, Ava se 1968. godine prselila u London sa željom da se odmori od burnog života. Englezi nisu bili fascinirani ovom divom, pa nije imala burne veze koje su bili karakteristične za nju. Izlazila je sa homoseksualcima i povremeno se viđala sa ženama.

Kupila je džuboks za jedan pab i napunila ga Sinatrinim pločama. Mnogo je pila i pušila je oko 60 cigareta dnevno što je uništilo njeno fizičko i psihičko stanje. Hranila se loše uglavnom konzumirajući kokice, čokoladu i Džek Denijels. Išla je dva puta godišnje na „čišćenje“ gde je držala dijetu i vežbala. Obolela je od enfizema i lupusa.

Ava je 1986. godine imala dva moždana udara nakon čega ju je Frenk Sinatra odveo kod specijaliste u SAD. Iako je imala novca da plati lečenje, glumac joj je godišnje slao 250 000 dolara medicinske pomoći. Ostale su joj posledice u vidu nepokretne leve ruke.

Pisac Piter Evans, sa kojim je bila u vezi, je 1988. godine završio biografiju iznoseći i najintimnije detalje iz glumičinog života.

Ava Gardner je 1990. godine preminula od upale pluća u 68. godini.

Sinatra je jako teško podneo ovu vest i ćerka ga je našla na podu uplakanog i nemog. Posvetio joj je jednu od svojih najlepših pesama „I am a fool to want you“. Smatra se da je, tokom sahrane, bio u crnoj limuzini, ali nije izašao. Poslao je venac sa natpisom: „S’ ljubavlju, Frensis“.

Sahranjena je u Smitfilgu, u Severnoj Karolini, pored braće i roditelja. U njenu čast, tamo je otvoren i muzej.

Ava Gardner je važila za boginju i muškarci su ludeli za njom. U privatnom životu je bila sklona bančenju i burnim vezama. Imala je harizmu kojom je sve osvajala i temperament koji joj je omogućio da uvek bude svoja.

Praunuk Čarlsa Darvina ju je opisao kao „najbrilijantniji primerak ljudske vrste“. Volela je da zavodi druge, a kada to nije činila, zavodila je samu sebe. Smatrala je sebe običnom ženom i ne tako dobrom glumicom koja se tim poslom bavi samo zato što je dobro plaćena.

Karijera

Od 1941. do 1945. godine je snimila 17 filmova u kojima je dobijala sporedne uloge koje su podrazumevale po jednu rečenicu. Takođe, honorari su joj bili mali pa je jedva sastavljala kraj s krajem. Međutim, postigla je veliki uspeh za osobu koja je u svet glume ušla samo na osnovu fizičkog izgleda.

Prava prilika joj se ukazala 1947. godine kada je dobila jednu od glavnih uloga u filmu „Propagandisti“. Glumila je sa svojim idolom Klarkom Gejblom koji je posle toga prema njoj bio zaštitnički nastrojen.

Snimili su još tri filma od kojih je najpoznatiji bio „Mogambo“ za koji je nominovana za Oskara. Ipak, dobitnica ove prestižne nagrade je bila Odri Hepbern za ulogu u filmu „Praznik u Rimu“.

Proslavila se u filmovima „Snegovi Kilimandžara“ i „Bosonoga grofica“ pa je 1958. godine napustila kompaniju MGM i postala nezavisna glumica.

Filmografija

• 1941. godine „Moderni odgovori“, „Senka mršavca“, „H. M. Pulham, Esq“ i „Novajlije na Brodveju“;
• 1942. godine „Radimo to jer -„, „Džon Smit – Amerikanac“, „Nedeljni punč“, „Ovo vreme za tajne“, „Kid Glove Killer“, „Pozvati dr Gilespija“, „Mighty Lak a Goat“ i „Reunion in France“;
• 1943. godine „Hitlerovo ludilo“, „Duhovi na slobodi“, „Mlade ideje“, „Du Bari je bila dama“, „Lepršava groznica“, „Izgubljeni anđeo“;
• 1944. godine „Dve devojke i moreplovac“, „Tri muškarca u bevom“, „Mejzi ide u Rino“, „Muzika za milione“ i „Blonde fever“;
• 1945. godine „Otišla je na trku“;
• 1946. godine „Kraj zvižduka“ i „Ubice“;
• 1947. godine „Singapur“ i „Propagandisti“;
• 1948. godine „Jedan dodir Venere“;
• 1949. godine „Mito“, „Veliki grešnik“ i „Istočna strana, zapadna strana“;
• 1951. godine „Pandora i leteći Holanđanin“, „Moja zabranjena prošlost“ i „Čamac“;
• 1952. godine „Usamljena zvezda“ i „Snegovi Kilimandžara“;
• 1953. godine „Vitezovi okruglog stola“, „Vozi, Vakero!“, „Mogambo“ i „The bend vagon“;
• 1954. godine „Bosonoga grofica“;
• 1956. godine „Bhowani Junction“;
• 1957. godine „Mala koliba“ i „Sunce se ponovo rađa“;
• 1959. godine „Gola Maja“ i „Na plaži“;
• 1960. godine „Anđeo je nosio crveno“;
• 1963. godine „Pedeset pet dana u Pekingu“;
• 1964. godine „Na repu iguane“, „Sedam dana u maju“ i „Noć iguane“;
• 1966. godine „Biblija: na početku“;
• 1968. godine „Beč: nezaboravne godine“ i „Majerling“;
• 1970. godine „Tam-Lin“;
• 1972. godine „Život i vreme osude Džoja Bina“;
• 1974. godine „Zemljotres“;
• 1975. godine „Dozvola za ubistvo“;
• 1976. godine „Plava ptica“ i „Cassandra Crossing“;
• 1977. godine „The sentinel“;
• 1979. godine „City on fire“;
• 1980. godine „Otmica predsednika“;
• 1981. godine „Sveštenik ljubavi“;
• 1982. godine „Regina Roma“;
• 1985. godine „Dugo toplo leto“.