Admir Glamočak

Biografija

Admir Glamočak je bosanskohercegovački pozorišni, filmski glumac i režiser. Profesor je na Akademiji scenskih umetnosti u Sarajevu. Rođen je 23. juna 1962. godine u Sarajevu.

Iza sebe ima veliki broj filmskih i pozorišnih uloga, ali uloga profesora na predmetu Gluma na Akademiji scenskih umetnosti u Sarajevu mu je, možda, i najdraža. Ta uloga je ona životna i stalna.

Posebno je ostao upamćen po ulogama u kultnoj predstavi „Audicija“ Otvorene scene obala koju je odigrao još kao student na Akademiji scenskih umetnosti u Sarajevu. Imao je dve velike i intrigantne uloge u predstavama „Derviš i smrt“ i „Ugursuz“ koje su nastale po klasicima bosanskohercegovačke književnosti. Tu je i „Igra u snu ljetnje noći“, „Lovorov  vijenac na mesu“, te brilijantna uloga u „Kraju igre“. Tu je i čitav niz drugih pozorišnih predstava, ali i filmova te televizijskih serija.

Gledaoci ga najviše pamte po njegovoj ulozi u televizijskoj seriji „Viza za budućnost“, a igrao je i u kultnoj seriji „Lud, zbunjen, normalan“.

Ostvario se i kao režiser. Režirao je na desetine pozorišnih predstava. Njegovu postavku „Sna ljetnje noći“ mnogi su ocenili kao najuspešniju predstavu. Izdvaja se i „Bolest mladeži“.

Odrastanje i obrazovanje

Admir Glamočak odrastao je u gradskoj porodici u samom centru Sarajeva. U tom gradu rođen je 23. juna 1962. godine. Njegov porodični stan nalazio se u neposrednoj blizini tri velika pozorišta, što će se kasnije pokazati, kao presudno za ljubav prema pozorištu i životni poziv. Kako je sam Admir više puta ispričao u svojim intervjuima, stan je bio odmah preko puta Narodnog pozorišta u Sarajevu, na 50 metara od „Kamernog teatra 55“ i na 10 metara od Pozorišta za mlade.

Zbog toga je veliki dio svog detinjstva proveo u pozorištima u komšiluku. Gledao je predstave i bio je očaran poslom glumca. Njegova sestra je išla na časove baleta u pozorište, a Admir je išao po nju posle časova. Tako je i on počeo da trenira balet dve godine. Mnogi su mislili da će želeti da se bavi tim vidom umetnosti, ali on je objasni oda je to radio kako bi prilagodio svoje telo za potrebe glume.

Završio je Prvu sarajevsku gimnaziju, a zbog velike ljubavi prema pozorištu, to što je posle gimnazije upisao Akademiju scenskih umetnosti u Sarajevu, bio je logičan izbor.

Posljednja dva razreda gimnazije, Admir je već znao da želi da se bavi glumom. Tada se pridružio „Slozi“ gde su sa glumcima amaterima radili Dubravko Bibanović  i Željko Hajndl. Oni su pred prijemni ispit na Akademiji scenskih umetnosti pomagali glumcima amaterima da se pripreme. Admir je rekao da je oduvek bilo teško upisati Akademiju, kao što je to i danas. Zbog toga se mnogo posvetio i predano radio na pripremi prijemnog ispita.

Admir je pripremio monolog iz Gogoljeve novele „Zabilješke jednog ludaka“ i tekst koji je manje poznat „Hura Amerika“. Pokazalo se to kao pogodak, jer je bio na spisku primljenih studenata za prvu generaciju glumaca na Akademiji scenskih umetnosti u Sarajevu.

Sam prijemni ispit je bio veoma specifičan jer se u to vreme, 1980. godine, osnivala i završavala Akademija. Prijemni ispit i vežbe radili su prostorijama današnjeg „Mesa“. Iako je bio siguran u sebe, Admir je rezultate prijemnog iščekivao sa nestrpljenjem. Kada je video da je prošao prijemni ispit, njegovoj sreći nije bilo kraja jer je to bio jedini poziv kojim želi istinski da se bavi u životu.

Admir je bio zaista odličan student. Tokom studija već je igrao u nekim predstavama. Na drugoj godini studija, kao dio nastavnog procesa, nastaje kultna predstava „Audicija“. Studenti su dobijali zadatak i pripremali se kod kuće. Tada su mogli gledali prijemne ispite na Akademiju, a Admir je nekoliko ljudi koje je vidio na prijemnu ispitu, prilagodio, promenio imena i prilagodio formu, te izneo kao svoj dio kultne „Audicije“.

Njegove uloge Simonide Puhalo i Sudžuka Mustafe na „Audiciji“ nasmejale su sve. Sa generacijom studenata glume koji su učestvovali u „Audiciji“ Admir je postao popularan širom bivše Jugoslavije. Sve to mu je prijalo. Ljudi su počeli da ga prepoznaju gde god da se pojavi. Tako je na samom početku svoje glumačke karijere, još kao student, postigao veliki uspeh.

Vreme će pokazati da je upravo tu predstavu, sa samog početka karijere, videlo najviše ljudi od svih drugih predstava koje će uslediti tokom njegove profesionalne glumačke karijere. Njemu je to jedna od najdražih predstava koje je igrao u životu jer ga za nju vežu mnogo lepe uspomene. Kako je sam rekao, mnogo su snažnije one koje publika ne vidi, iza scene, na putovanjima i druženjima sa lepom, zaigranom i mladom glumačkom ekipom. Ono što Admira posebno raduje je to da je, kako kaže, oko 90% tih ljudi ostvarilo uspešne glumačke karijere i ostalo verno glumačkom pozivu. Starije i već ostvarene kolege u sarajevskim pozorištima tada nisu baš blagonaklono gledali na studente koji su svojom „Audicijom“ nadmašili sve rekorde po popularnosti.

Akademiju scenskih umetnosti završio je u roku i diplomirao u klasi profesora Bore Stjepanovia 1984/85 godine. Kao besprekoran student nastavio je rad na Akademiji kao asistent na predmetu Gluma. Kasnije je postao i redovni profesor kojeg pamte generacije i generacije glumaca na Akademiji kojim prenosi svoje znanje. Glamočak je 1992. godine bio i dekan Akademije scenskih umetnosti u Sarajevu.

Glumačka karijera

Nikada nije bio stalno zaposlen u nekom od pozorišta, jer je njegovo radno mesto oduvek bilo na Akademiji scenskih umetnosti u Sarajevu. Međutim, to ga nikada nije sputavalo da uz rad sa studentima neprestano radi u pozorištima, na filmovima, serijama, ali i da sam režira predstave. Zanimljivo je da je jedna njegova predstava koju je režirao na sceni sarajevskog pozorišta bila na repertoaru više od 28 godina, što je prava retkost.

Prva njegova veća profesionalna uloga u Narodnom pozorištu u Sarajevu, posle diplomiranja 1985. godine, bila je Šekspir i predstava „Kako vam drago“ sa ulogom Kremena. Za ovu ulogu dobio je samo pozitivne kritike kao i tokom skoro cele svoje karijere. U filmu „hajde da se volimo 2“ publika je imala priliku da ga vidi 1989. godine, a dve godine posle i u filmu „Sa 204-272“.

Zanimljivo je da je 1992. godine početkom rata u Bosni i Hercegovini, Admir postao i dekan Akademije, a uporedo je i glumio. Glumački izraz tokom ratnog perioda je, kako je Admir rekao, bio autentičan. Svi komadi koje su igrali tada je nešto što bi on nazvao „dokumentarnom glumom“. Tada je rekao da ga je strah bilo slagati na sceni jer su ljudi rizikovali svoje živote da bi uopšte došli da ga gledaju na sceni.

Glamočak je igrao u niz odličnih predstava tokom svoje karijere. Neke od njih su „Kraj igre“ u režiji Sulejmana Kupusovića, „Pukovnik ptica“ u režiji Dine Mustafića, „Mjerom za mjeru“ u režiji Aleša Kurta. Tu su i predstave koje je sam režirao kao što su „San letnje noći“, „Bolest mladeži“, „I šta ćemo sad“ kao i mnoge druge.

Kada su u pitanju filmovi i serije, publika ga najviše pamti po jednoj od glavnih uloga Suada Husike u seriji „Viza za budućnosti“. Ova popularna serija počela je emitovanjem u septembru 2002. godine na Federalnoj televiziji. Posljednja sezona emitovana je 2008. Serija je postala jedna od najpopularnijih bosanskohercegovački serija. Osim u ovoj, Admir je igrao u još jednoj bh seriji „Lud, zbunjen, normalan“ koja je rušila sve rekorde gledanosti.

Takođe, kada je u pitanju filmografija, igrao je i u sljedećim ostvarenjima „Gori vatra“, „Dobro uštimani mrtvac“, „Tunel“, „Prvo smrtno iskustvo“, „Savršeni krug“, „Plavi orkestrav“, „Sex piće i krvoproliće“, „Sjever je poludio“, „Ljeto u zlatnoj dolini“, „Neočekivana šetnja“, „(A)Torzija“, „Remake“, „Ne diraj mi mamu“, „Vizantija“, „Dani AVNOJ-a“, Strategija svrake“, „Koncentriši se baba“ i drugim.

Biranje uloga

Admir kaže da uvek kada dobije ponudu da igra neku ulogu uvek gleda ko su mu partneri na sceni ili filmu ili seriji. Odbijao je uloge kada misli da mu partner ne odgovara jer smatra da to ne bi na kraju bilo onako kako bi trebalo. Najviše voli da igra sa boljim glumcima od sebe jer tako i on napreduje. Ako nisu bolji, onda da su u istoj ravni.

Nagrade i priznanja

Za svoj višedecenijski rad kao profesor, glumac i režiser Glamočak je dobio veliki broj nagrada i priznanja. Među njima se izdvaja nagrada „Golden Rose of Peace“ za najboljeg glumca iz 1997. godine.

Nagrađena je predstava „Buba u uhu“ koju je režirao, a sa kojom je osvojio nagradu „Mostarska liske“ 2005. godine. Na ovom tradicionalnom međunarodnom festivalu komedije dobio je još jednu nagradu 2009. godine i to za najboljeg glumca.

Osim kao glumac i režiser, nagrađivan je i kao profesor pedagog. Jedno takvo priznanje je i „Grozdanin kikot“ koji je dobio na festivalu u Tuzli. Osim ove, dobio je i nagrade kao što su „Zlatni lovorov vijenac“ i „Zlatna ruža“.

Takođe, dobitnik je nagrade „Razija Lagumdžija“ iz 2001. godine koja se dodjeljuje profesorima Akademije scenskih umetnosti u Sarajevu koji su ostvarili najuspešnije rezultate.

Glamočak je izabran za najboljeg glumca Mostarske liske 2019. godine.

Privatni život

O svom privatnom životu Admir veoma retko govori, tako da su poznate tek šture informacije. Zna se da je bio u braku sa bosanskohercegovačkom umetnicom i pevačicom Amilom. Sa njom ima sina Adija. Admir i Amila su se razveli, ali o razlozima razvoda se samo može nagađati jer oni nikada nisu o tome javno govorili.

U jednom intervju je rekao da publika koja ga voli njegove uloge u popularnim serijama ili predstavama poistovećuje sa njegovim privatnim životom. Često ga zaustave na ulici, u kupovini u trgovini, na moru, i siguran je da ne znaju njegovo pravo ime već ga oslovljavaju po likovima koje je igrao.

U početku karijere, popularnost m uje prijala. Sada već, kako kaže, sve to zna biti i naporno jer čoveku ne ostavlja mnogo privatnosti.

Filmografija

• 1989. Hajde da se volimo 2
• 1991. Sa 204–272
• 1997. Neočekivana šetnja
• 1997. Savršeni krug
• 1999. Prvo smrtno iskustvo
• 2000. Tunel
• 2002. Viza za budućnost
• 2002. (A)Torzija
• 2003. Remake
• 2003. Sjever je poludio
• 2003. Jours tranquilles a Sarajevo
• 2003. Gori vatra
• 2003. Ljeto u zlatnoj dolini
• 2004. Sex, piće i krvoproliće
• 2005. Dobro uštimani mrtvaci
• 2009. Plavi orkestar
• 2014. Lud, zbunjen, normalan
• 2015. Sabina K.
• 2016. Lažni svjedok
• 2018. Ne diraj mi mamu
• 2019. Sin
• 2020. Koncentriši se, baba