Fridrih Engels (Friedrich Engels)

Biografija

Fridrih Engels (Friedrich Engels) je bio nemački filozof, revolucionar, sociolog, novinar i poslovni čovek. Rođen je 28. novembra 1820. godine u Barmenu. Preminuo je 5. avgusta 1895. godine u  Londonu.

Engels je zajedno sa Karlom Marksom (Karl Marx) utemeljio marksističku teoriju, a 1845. godine je objavio je delo „Položaj radničke klase u Engleskoj“, zasnovano na ličnim opservacijama i istraživanjima u Mančesteru.

Godine 1848. Engels je zajedno sa Marksom napisao„Komunistički manifest“, a takođe je bio autor, kao i koautor (pre svega Marksu) mnogih drugih dela.

Kasnije je Engels financijski pomagao Marksa u istraživanju i pisanju dela „Kapital“. Nakon Marksove smrti Engels je uredio drugi i treći svezak ovog dela. Osim toga, Engels je organizovao Marksove beleške o teorijama viška vrednosti, koje je kasnije objavio kao „Četvrti volumen Kapitala“. Bio je poliglota koji je tečno čitao i pisao na dvadeset jezika.

Detinjstvo i mladost

Engels je rođen u Barmenu, široj industrijskoj metropoli, zapadno od Kelna. Bio je najstariji sin bogatog nemačkog proizvođača pamučnog tekstila Fridriha Starijeg (Friedrich Sr), rođen 1796. godine, a umro 1860. godine i Elizabete „Elze“ (Elisabeth „Elise“ Franziska Mauritia von Haar), rođena 1797. godine, a umrla 1873. godine.

Fridrihovi roditelji su bili Pijetistički protestanti i on je vaspitan u skladu sa tim uverenjima. Međutim, tokom odrastanja je razvio ateistička uverenja, a njegov odnos sa roditeljima je postao napet.

Engels je upisao gimnaziju u rodnom gradu, a sa 17 godina, zbog porodičnih okolnosti, napustio je srednju školu. Iako je bio jedan od najučenijih ljudi svoga vremena, vrlo inteligentan, britkog uma i visoke intuicije, nikada nije nastavio obrazovanje na nekoj višoj ustanovi.

Međutim, trudio se da usavršava svoje veštine i sposobnosti, pa je tako poznato da je govorio preko 20 jezika, a njegov engleski je bio besprekoran.

Proveo je godinu dana u Barmenu 1838. godine. Dubok trag na njemu su ostavile humanističke ideje u Nemačkoj, naročito delo Davida Strausa (David Strauss) „Život Isusov“. Njegovi su roditelji očekivali da će pratiti oca u poslu, pa su ih razočarale revolucionarne ideje njihovog sina.

U Barmenu je Engels počeo da čita filozofiju Hegela, čija su učenja tada dominirala nemačkom filozofijom. U septembru 1838. godine je objavio svoje prvo delo, pesmu pod naslovom „Beduin“, u hamburškom listu „Telegraf“. Takođe se bavio drugim književnim i novinarskim poslovima vezanim za ovaj list.

Tako je počeo da piše novinske članke koji su kritikovali društvene negativne pojave industrijalizacije. Pisao je pod pseudonimom Fridrih Osvald (Friedrich Oswald), kako bi sprečio javno povezivanje porodične industrije sa njegovim imenom i provokativnim člancima koje je pisao.

Engels je tokom 1841. godine služio vojni rok u Pruskoj vojsci kao pripadnik artiljerije. U Berlinu je išao na predavanja na Berlinskom univerzitetu i počeo da provodi vreme u udruženju Mladohegelijanaca.

Tada je anonimno objavljivao članke u „Rajnskim novinama“, otkrivajući siromašne radne i životne uslove koje su trpeli radnici u fabrikama. Urednik „Rajnskih novina“ bio je Karl Marks.

Ipak, nisu se sreli do kraja novembra 1842. godine. U celoj svojoj karijeri Engels je bio pod uticajem nemačke filozofije.

Mančester

Roditelji su ga 1842. godine poslali u Mančester, engleski proizvodni centar. Tamo je u očevoj fabrici radio najpre kao službenik, a potom kao upravnik. Tada se upoznao s idejama socijalizma i komunizma.

Svoja nova uverenja je prvi put izneo u članku „Umrisse zu einer Kritik der Nationalökonomie“, koje je Marks objavio u nemačko-francuskim analima.

Engelsov otac se nadao da bi rad u preduzeću mogao promeniti njegovog sina što se tiče nekih njegovih radikalnih mišljenja.

Na putu za Mančester je posetio uredništvo „Rajnskih novina“ i upoznao Karla Marksa. Prvi put nisu bili impresionirani jedan s drugim. Marks je pogrešno mislio da je Engels još uvek povezan sa berlinskim mladohegelijancima, sa kojima je on prekinuo veze.

Engels je u Mančesteru upoznao i Meri Burns (Mary Burns), mladu ženu radničke klase, sa žestokim radikalnim mišljenjem. Započeli su ljubavni odnos koji je trajao 20 godina, do njene smrti 1863. godine.

Nikada se nisu venčali jer su oboje bili protiv institucije braka. Dok je Engels smatrao stabilnu monogamiju kao vrlinu, gledao je na crkveno uređenje braka kao oblik klasnog ugnjetavanja.

Meri je pokazivala Engelsu najgora mesta gde ljudi rade i žive, za potrebe njegovog istraživanja o teškom životu radničke klase.

Engels je u oktobru i novembru 1843. godine u Mančesteru napisao svoj prvi rad pod naslovom „Skica za kritiku nacionalne ekonomije“. Poslao je članak u Pariz, gde ga je Marks objavio 1844. godine.

Dok je posmatrao manja naselja u Mančesteru, Engels je pisao članke o užasima koje je gledao, posebno o dečijem radu, prekovremenom radu i osiromašenim radnicima.

Poslao je trilogiju članaka Marksu koji ih je objavio u „Rajnskim novinama“, a zatim u „Deutsch-Französische Jahrbücher“. Ovi članci beleže uslove radničke klase u Mančesteru.

Kasnije je prikupio ove članke za svoju prvu knjigu „Položaj radničke klase u Engleskoj“, objavljenu na nemačkom jeziku 1845. godine. Ova studija napisana je između septembra 1844. i marta 1845. godine.

U knjizi je Engels opisao mračnu budućnost kapitalizma i industrijske ere, prikazujući detalje o teškom životu radnika.  Knjiga je objavljena na engleskom jeziku 1887. godine.

Nastavio je sa radikalnim novinarstvom i politikom. Posećivao je mesta popularna među članovima engleskih radnika i Čartističkih pokreta sa kojima se sastajao. Pisao je i za nekoliko časopisa.

Pariz

Engels je 1844. godine doneo odluku da se vrati u Nemačku. Na putu se zaustavio u Parizu gde se našao sa Karlom Marksom. Marks je živeo u Parizu od kraja oktobra 1843. godine, nakon što su vlasti zabranile rad „Rajnskim novinama“, u martu 1843. godine.

U Parizu je Marks radio za list „Deutsch-Französische Jahrbücher“.

Engels i Marks su ubrzo postali bliski prijatelji. Marks je bio impresioniran Engelsovim člancima o stanju radničke klase u Engleskoj. Marks je Engelsu obrazložio ideju o revoluciji radničke klase protiv buržoazije. Njihova filozofija uključivala je napredak društva kroz socijalizam.

Ostao je u Parizu kako bi pomogao Marksu u pisanju dela „Sveta porodica“. Bio je to napad na mladohegelijance i braću Bauer, a objavljeno je krajem februara 1845. godine.

U tome periodu su se pridružili tajnom revolucionarnom društvu zvanom „Liga pravednih“, formiranom 1837. u Francuskoj.

Marksa su francuske vlasti proterale iz Pariza 3. februara 1845. godine. Sa porodicom se preselio u Brisel.

Nakon što je 6. septembra 1844. godine napustio Pariz, Engels se vratio svojoj kući u Barmenu da radi na svom delu „Položaj radničke klase u Engleskoj“. Ipak, nedugo pre završetka knjige se preselio u Brisel, krajem aprila 1845. godine, kako bi nastavio saradnju sa Marksom.

Brisel

Od 1845. do 1848. godine Engels i Marks su živeli u Briselu. Ubrzo nakon dolaska pridružili su se nemačkoj organizaciji „Liga komunista“, koja je proizašla iz organizacije „Liga pravednih“.

Liga komunista je bila međunarodno društvo proleterskih revolucionara sa granama u raznim evropskim gradovima.

Mnogi Marksovi i Engelsovi prijatelji postali su članovi Lige komunista, kao što je Georg Fridrih Hervig (Georg Friedrich Herwegh), poznati pesnik Hajnrih Hajne (Heinrich Heine), mladi lekar po imenu Ronald Danijels (Ronald Daniels), Henrih Burgers (Heinrich Bürgers) i Avgust Herman Iverbek (August Herman Ewerbeck).

Marks i Engels su ostvarivali mnoge nove važne kontakte putem „Lige komunista“. Jedan od prvih bio je sa Vilhelm Volf (Wilhelm Wolff), koji je ubrzo postao jedan od Marksovih i Engelsovih najbližih suradnika.

„Liga komunista“ je od Marksa i Engelsa naručila pamflet koji objašnjava načela komunizma. Tako je nastao „Manifest komunističke partije“. Prvi put je objavljen 21. februara 1848. godine.

U Francuskoj je 1848. godine došlo do revolucije koja se uskoro proširila i na druge zapadnoevropske zemlje. Zbog izbijanja revolucije Engels i Marks su se vratili u svoju zemlju.

U Kelnu su započeli saradnju sa „Novim rajnskim novinama“, koje je uređivao Karl Marks. Engels je nastavio da piše i objavljuje članke o revoluciji.

Kada je Marks deportovan u Pariz, Engels je ostao u Pruskoj i učestvovao u oružanom ustanku u Južnoj Nemačkoj kao pomoćnik logora u volonterskom korpusu Avgusta Viliha. (August Willich).

Nakon toga, Engels je došao u London. Dana 6. jula 1849. godine pruske vlasti su izdale nalog za njegovo hapšenje. Tada je otišao u Švicarsku gde je nastavio da piše članke.

Povratak u Veliku Britaniju

Kako bi pomogao Marksu s izdavaštvom u Londonu, Engels je u novembru 1849. godine stigao u Veliku Britaniju.

Odlučio je da ponovo počne da radi u porodičnoj fabrici u Mančesteru, kako bi mogao financijski podupreti Marksa u njegovom radu na remek-delu „Kapital“. Iako nije voleo svoj posao, Engels se žrtvovao zbog viših ciljeva. Tada je bio pod stalnim nadzorom policije.

Uprkos svemu pronašao je vremena da napiše svoje monumentalno delo „Seljački rat u Nemačkoj“. Engels je takođe napisao neke važne novinske članke kao što je „Kampanja za nemački carski ustav“. U aprilu 1851. godine Engels je napisao pamflet „Uslovi i perspektive rata Svetog Saveza protiv Francuske“.

U međuvremenu je u fabrici u Mančesteru postao upravnik. Pet godina kasnije, Engels se povukao iz fabrike, kako imao više vremena za svoje radove.

Dok je Engels radio u fabrici u Mančesteru, Marks je živeo u Londonu, ali su stalno razmenjivali ideje kroz dnevnu korespondenciju. Jedna od ideja koje su Engels i Marks razmatrali bila je mogućnost potencijalne revolucije u Rusiji.

Engels se 1870. godine preselio u London, gde su on i Marks živeli do Marksove smrti 1883. godine.

Meri Burns je iznenada preminula od srčane bolesti 1863. godine. Engels se nakon toga zbližio sa njenom mlađom sestrom Lidijom (Lydia „Lizzie“). Živeli su otvoreno kao par u Londonu sve do septembra 1878. godine, kada je Lidija umrla.

Kasnije godine

Engelsova interesovanja su uključivala poeziju, lov na lisice i pripremanje redovnih sedmičnih zabava. Voleo je život, oduševljavao se umetnošću, a posebno je uživao u književnosti i muzici.

U Londonu se uključio u rad Internacionale, kao jedan od osnivača, te postao član Generalnog veća. U okviru Internacionale je bio veliki kritičar anarhiste Bakunjina (Mihail Bakunjin) i tražio je njegovo isključenje iz organizacije.

Nakon Marksove smrti, Engels je posvetio većinu svojih preostalih godina u uređivanju njegovih  nedovršenih svezaka „Kapitala“. Drugi svezak „Kapitala“ je završio 1884. godine, a treći 1894. godine.

Međutim, on je takođe, u to vreme, značajno analizirao antropološke dokaze kroz istoriju, kako bi prikazao da su se porodične strukture s vremenom menjale, te da je pojam monogamnog braka došao iz potrebe u klasičnom društvu da muškarci kontrolišu žene kako bi osigurali da njihova vlastita deca nasleđuju njihovu imovinu.

Tvrdio je da će buduće komunističko društvo omogućiti ljudima donošenje odluka o njihovim odnosima bez ekonomskih ograničenja. Jedan od najboljih primera Engelsovih misli o tim pitanjima nalazi se u njegovom radu „Porodično poreklo“.

Fridrih Engels je umro od raka grla u Londonu u 74. godini. Nakon kremiranja na Bukvud groblju, njegov pepeo je rasut kod svetionika na severoistoku Engleske, prema vlastitoj želji.

Dela

„Sveta porodica“ (1844. godine)

„Svet porodica“ je knjiga koju su napisali Marks i Engels u novembru 1844. godine. Knjiga je kritika mladohegelijanaca i njihovih stavova koji su tada bili vrlo popularni u akademskim krugovima.

Bruno Bauer (Bruno Bauer) je pokušao da demantuje mišljenja iz knjige u članku objavljenom u „Wigand’s (de) Vierteljahrsschriftu“ 1845. godine. Bauer je tvrdio da Marks i Engels pogrešno razumevaju njegove stavove.

„Položaj radničke klase u Engleskoj“ (1845. godine)

„Položaj radničke klase u Engleskoj“ je analiza i detaljan opis užasnih uslova radničke klase u Velikoj Britaniji tokom Engelsovog boravka u Mančesteru i Salfordu.

Rad takođe sadrži i temeljne misli o stanju socijalizma i njegovog razvoja. Smatrao se klasikom u svoje vreme. Rad je u početku imao prilično malo uticaja u Engleskoj, jer nije preveden na engleski jezik, sve do kraja devetnaestog veka.

Ipak je bio vrlo značajan za istoričare britanske industrijalizacije tokom dvadesetog veka. Knjiga je objavljena na engleskom 1887. godine.

„Manifest komunističke partije“ (1848. godine)

„Manifest komunističke partije“ ili „Komunistički manifest“ prvi je put objavljen 21. februara 1848. godine i predstavlja jedan od najuticajnijih dela. Objavila ga je Komunistička partija, a napisali su ga Karl Marks i Fridrih Engels, kako bi se postavili ciljevi i obelodanio program Partije. Manifest teži uspostavljanju besklasnog društva.

„Revolucija u nauci“ (1878. godine)

„Revolucija u nauci“ je detaljna kritika filozofskih stavova Eugena Duhringa (Eugen Dühring), nemačkog filozofa i kritičara marksizma. Engels je analizirao napretke u nauci i matematici kojim je želeo da pokaže način na koji se koncepti dijalektičke primenjuju na prirodne fenomene.

„Razvoj socijalizma od utopije do nauke“ (1880. godine)

Engels kritikuje utopijske socijaliste, kao što su Furijer (Fourier) i Oven (Owen), i daje objašnjenje socijalističkog okvira za razumevanje kapitalizma i nacrta društvenog i političkog razvoja iz perspektive istorijskog materijalizma.

„Dijalektika prirode“ (1883. godine)

„Dijalektika prirode“ je nedovršen Engelsov rad iz 1883. godine, u kome je prikazao primenu marksističkih ideja – naročito one dijalektičkog materijalizma – nauke. Prvo put delo je objavljeno u SSSR-u 1925. godine.

„Porodično poreklo, privatno vlasništvo i država“ (1884. godine)

Ovo delo je rad koji povezuje kapitalizam i instituciju porodice. Engels imao 64 godina kada je napisao ovo delo i bio je na vrhuncu svoje intelektualne moći. Knjiga sadrži istorijski pogled porodice u odnosu na pitanja klase i privatnog vlasništva.