Dejvid Bekam (David Beckham)

Biografija

Dejvid Bekam (David Robert Joseph Beckham) je engleski bivši profesionalni fudbaler, te suvlasnik fudbalskih klubova Inter iz Majamija i Salford Sitija. Rođen je 2. maja 1975. godine u Londonu. Sa suprugom Viktorijom (Victoria Caroline Adams Beckham) i četvoro dece živi na relaciji London – Majami – Los Anđeles.

Prve fudbalske korake Bekam je napravio 1985. godine u klubu Ridžvej Rovers (Ridgeway Rovers). Odatle je dve godine kasnije prešao u Totenhem (Tottenham Hotspur), a 1991. godine je „zadužio“ dres Mančester Junajteda (Manchester United).

Sa Junajtedom je osvojio šest naslova prvaka Premijer lige, dva FA kupa i UEFA Ligu prvaka. Nakon toga je četiri sezone proveo u Real Madridu, sa kojim je osvojio Prvenstvo Španije.

U julu 2017. godine Bekam je potpisao petogodišnji ugovor sa fudbalskim klubom El-Ej Galaksi (LA Galaxy), odakle je dve godine proveo na pozajmici u italijanskom Milanu.

Nakon toga je prešao u Pari Sen Žermen (Paris Saint-Germain)sa kojim je 2013. godine osvojio državno prvenstvo.

Postao je prvi britanski fudbaler koji je odigrao čak stotinu mečeva UEFA Lige prvaka, te prvi Englez koji je osvajao naslove prvaka u četiri države – rodnoj Engleskoj, Španiji, Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) i Francuskoj.

Uporedo sa vrlo uspešnom klupskom karijerom, Bekam je gradio i reprezentativnu karijeru. U dresu reprezentacije Engleske debitovao je 1. septembra 1996. godine.

Šest godina je bio kapiten „Gordog Albiona“, a sa nacionalnim timom je igrao na svetskim prvenstvima 1998., 2002. i 2006. godine, te na evropskim prvenstvima 2000. i 2004. godine.

Profesionalnu arijeru je okončao u maju 2013. godine. Za 20 godina Bekam je osvojio 19 velikih trofeja sa klubovima u kojima je nastupao.

Pored klupskih, osvojio je i brojne individualne nagrade i priznanja, a smatra se jednim od najplaćenijih fudbalera svih vremena.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by David Beckham (@davidbeckham)

Detinjstvo i obrazovanje

Dejvid Bekam je rođen 1975. godine u Lejtonstonu u Londonu. Njegov otac Ted Bekam (David Edward Alan „Ted“ Beckham) se bavio montiranjem kuhinja, dok je njegova majka Sandra Bekam (Sandra Georgine West Beckham) radila kao frizerka.

Dejvid ima stariju sestru Line (Lynne Georgina) i mlađu sestru Džoen (Joen Louise).

Pohađao je osnovnu školu „Čejs Lejn“ („Chase Lane“) i srednju školu okruga Čingford. Sa deset godina je počeo redovno da trenira u Fudbalskom klubu Ridžvej Rovers u Činfordu.

Bekam je u svojoj biografiji kazao da su roditelji podržavali njegovu želju da se u budućnosti bavi fudbalom, uz uslov da redovno sa njima ide u crkvu.

S obzirom na to da su Ted i Sandra bili vatreni navijači Mančester Junajteda, često su zajedno na „Old  Trafordu“ gledali utakmice.

Zato su ga upisali u školu fudbala Bobija Čarltona (Bobby Charlton) u Mančesteru, gde je dobio šansu da trenira i sa fudbalerima katalonske Barselone.

Igrao je u klubu Ridžvej Rovers, a jedan od trenera je bio i njegov otac Ted. Godine 1990. Dejvid je proglašen najboljim igračem do 15. godina.

Iz Ridžvej Roversa je 1987. godine prešao u omladinsku školu Fudbalskog kluba Totenhem Hotspur.

Pohađao je školu u Brejdentonu (Bradenton Preparatory Academy), a već 8. jula 1991. godine je potpisao ugovor o programu obuke sa Mančester Junajtedom.

Klupska karijera

U momentu kada je šesnaestogodišnji Dejvid Bekam stigao u Mančester, među mladim igračima bili su i Rajan Gigs (Ryan Giggs), Geri Nevil (Gary Neville), Pol Skols (Paul Scholes) i drugi, koji su pod trenerskom palicom Erika Harisona (Eric Harrison) u maju 1992. godine osvojili omladinski FA Kup.

Bekam je postigao drugi pogodak u pobedi od 3:1 nad Kristal Palasom (Crystal Palace) 14. aprila 1992. godine. Na revanšu koji je odigran u maju iste godine odigrao je svih 90 minuta, a Junajted je slavio rezultatom 3:2.

Prvi profesionalni ugovor sa Mančesterom je potpisao 23. januara 1993. godine. Par meseci kasnije su ponovo zaigrali u finalu omladinskog FA Kupa, ali nisu uspeli da osvoje trofej. Bio je deo rezervnog tima koji je 1994. godine osvojio domaću ligu.

Iste godine je prvi put zaigrao u prvom timu Junajteda i to na susretu sa Port Vejlom (Port Vale), a u meču Lige prvaka prvi put je zaigrao 7. decembra 1994. godine.

Postigao je gol na susretu sa turskim Galatasarajom u poslednjoj utakmici grupne faze Lige šampiona, a njegov tim je slavio rezultatom 4:0.

Junajted ga je na polovini sezone 1994/95 poslao na pozajmicu u Preston Nort End (Preston North End), kako bi stekao iskustvo igranja u prvom timu.

Međutim, Bekam je na pet mečeva postigao dva gola, te impresionirao sve fudbalske znance golovima upućenim direktno iz kornera, te je Mančester vrlo brzo odlučio da ga vrati u svoje redove.

Rađanje „Fergijevih beba“

Bekam je bio deo grupe mladih talenata koji su početkom 90-ih dovedeni u Mančester. Glavni trener Mančester Junajteda Ser Aleks Ferguson (Sir Alex Ferguson) imao je mnogo poverenja u svoje omladince.

Kada su velike zvezde „Crvenih đavola“, Pol Ince (Paul Ince), Mark Hjudžis (Mark Hughes) i Andrej Kančelskis (Andrei Kanchelskis) napustili klub krajem sezone 1994-95, njihove pozicije su zauzele „Fergijeve bebe“ – Bekam, Niki Bat (Nicky Butt), Geri i Fil Nevil (Phill Neville). Ovakav potez nije naišao na pozitivne reakcije javnosti.

Kritike su bile još glasnije kada su novu sezonu započeli porazom od 3:1 od Aston Vile (Aston Villa), a utešni gol je postigao upravo Bekam. Međutim, mladi igrači su se brzo oporavili od ovog poraza, pa su iz meča u meč postajali sve bolji.

Dejvid se brzo nametnuo kao glavni desni vezni igrač, te je pomogao svom timu da se domogne naslova prvaka Premijer lige i osvoji FA Kup. Postigao je odlučujući pogodak na susretu sa Čelsijem (Chelsea), te ubacio loptu iz kornera koju je Erik Kantona (Eric Cantona) plasirao u mrežu.

Pred početak sezone 1996-97, Bekam je zadužio dres sa brojem 10, koji je pre njega nosio Mark Hjudžis. Prvi meč sezone su odigrali 17. avgusta 1996. godine protiv Vimbldona.

Tokom vođstva njegovog tima od 2:0, Bekam je primetio da se protivnički golman Nil Salivan (Neil Sullivan) udaljio od svog gola, te je uputio udarac na mrežu sa 60 metara. Lopta je završila u golu, a ovaj pogodak je uvršten među 100 najvećih sportskih trenutaka.

Bekamov gol je u anketi jednog sportskog lista 1996. godine proglašen najboljim pogotkom na startu Premijer lige u istoriji tog takmičenja.

Tokom sezone 1996-97, Bekam je učvrstio svoju poziciju u prvom timu, te pomogao Mančesteru da odbrani titulu Premijer lige.

Pred početak naredne sezone dobio je dres sa brojem 7, koji su pre njega nosile legende Junajteda Džordž Best (George Best) i Erik Kantona. Uprkos tome što su sezonu počeli dobro, završili su je na drugoj poziciji iza Arsenala.

Sezona za pamćenje

Sezona 1998-99 bila je više nego odlična za Junajted. Bekam i ekipa su osvojili Premijer ligu, FA Kup i Ligu šampiona. U finalu UEFA Lige prvaka su igrali sa Bajernom iz Minhena (Bayern München).

Po isteku regularnog vremena gubili su rezultatom 1:0, ali su tokom nadoknade dali dva gola, oba na Bekamove asistencije iz kornera.

Dejvid Bekam je postao heroj među navijačima Mančestera, te je nominovan za evropskog fudbalera godine i svetskog igrača godine od strane FIFA-e.

Uprkos svemu tome, Dejvid nije uspeo da stekne simpatije novinara i šire britanske javnosti, pa se mnogo spekulisalo o tome gde će nastaviti karijeru. Međutim, nije promenio tim, nego je 2000. godine Junajtedu doneo još jedan trofej prvaka Engleske.

Početkom dvehiljaditih odnos između Bekama i Aleksa Fergusona se promenio, a kako je slavni Fergi jednom prilikom kazao, za to je bila zaslužna Viktorija Bekam, koja je njegovog miljenika „uvukla“ u svet zabave i odmakla od fudbalskog terena.

Ferguson je Bekama čak i kažnjavao jer je propuštao treninge, kako bi bio sa bolesnim sinom, dok se Viktorija provodila na londonskoj Nedelji mode.

Međutim, Junajted je, između ostalog, zahvaljujući Bekamu, treći put zaredom osvojio trofej Premijer lige, a on je postigao devet golova u tom takmičenju.

U aprilu 2002. godine doživeo je povredu levog stopala tokom susreta sa Deportivom iz La Korunje (Deportivo La Coruña).

To ga je „maknulo“ sa terena do kraja sezone, a Junajted je trofej Premijer lige prepustio Arsenalu. U polufinalu Lige prvaka su poražni od Bajer Leverkuzena (Bayer Leverkusen).

Uprkos povredi, Bekam je te sezone postigao 11 golova na 28 susreta domaće lige, a ukupno 16 pogodaka u svim takmičenjima. To je bio rekord u njegovoj dotadašnjoj karijeri.

Premda je bilo mnogo spekulacija oko toga da li će ostati u Junajtedu ili promeniti dres, Bekam je u maju 2002. godine popisao novi trogodišnji ugovor sa Mančesterom.

Posle oporavka nije uspeo da se vrati na poziciju desnog veznog, jer je Ferguson to mesto dodelio Ole Gunar Solskjeru (Ole Gunnar Solskjær).

Polovinom februara 2003. godine odnos između trenera i Bekama se dodatno pogoršao zbog incidenta u svlačionici, pa su mediji počeli da postavljaju pitanje „Ko će pre da napusti Junajted – Bekam ili Ferguson?

Uprkos vrlo lošem startu sezone, Junajted je od decembra počeo da igra mnogo bolje, pa su ponovo osvojili trofej Premijer lige. Bekam je na 52 meča postigao 11 golova.

Tokom 11 godina provedenih u dresu Junajteda, Dejvid Bekam je upisao 265 nastupa i postigao 61 gol. Takođe je odigrao 81 meč Lige šampiona i upisao 15 pogodaka u tom takmičenju.

Osvojio je šest naslova Premijer lige, dva FA Kupa, jedan Evropski kup, jedan Interkontinentalni kup i jedan FA Kup mladih.

Madridska era

Kako se približavao letnji prelazni rok 2003. godine, mnogo se spekulisalo o tome gde će Bekam nastaviti karijeru.

Premda su mediji uveliko pričali da će „zadužiti“ dres Barselone, to se nije dogodilo. 1. jula 2003. godine Bekam je potpisao četvorogodišnji ugovor vredan 37 miliona evra sa Realom iz Madrida.

Pošto je dres sa brojem 7 bio zauzet, odabrao je da na leđima nosi broj 23, po uzoru na njegovog idola iz detinjstva, košarkaša Majka Džordana (Michael Jordan).

Krajem avgusta 2003. godine Real je osvojio Superkup Španije, a Bekam je postigao završni gol u pobedi nad Majorkom (RCD Mallorca) od 3:0.

Igrajući sa velikim zvezdama poput Zidana (Zinedine Zidane), Ronalda (Le Ronaldo Luís Nazário de Lima) i Luisa Figa (Luís Figo), te Roberta Karlosa (Roberto Carlos), Raula (Carlosa, Raúla) i Kasiljasa (Iker Casillas), Bekam nije imao mnogo vremena da se prilagođava.

U prvih 16 mečeva postigao je pet golova. S obzirom na formaciju 5-2-2, sa dva beka, Salgadom (Míchelom Salgado) i Robertom Karlosom, koji su često u napad išli sa krila, Bekam je igrao sa desne strane veznog reda uz Zidana i Figa.

Uprkos velikim imenima, Real nije ispunio očekivanja uprave kluba. Bili su drugoplasirani u Kupu kralja, te ispali u četvrtfinalu Lige šampiona. Sezonu su završili na četvrtom mestu domaće lestvice.

Sezonu 2004-05 obeležile su brojne smene i ostavke trenera, ali i Bekamove suspenzije i povrede. Okončali su je kao drugoplasirana ekipa španske La Lige.

Ni naredna sezona nije bila mnogo bolja, pa su je završili kao drugoplasirana ekipa iz Barselone. Dospeli su tek među 16 ekipa Lige šampiona, a Florentino Perez (Florentino Pérez Rodríguez) je u januaru 2006. godine podneo ostavku na mesto predsednika kluba.

Leto iste godine obeležili su izbori za predsednika kluba, te novog trenera. Fabio Kapelo (Fabio Capello) ga je uvrstio među startnih 11 tek nekoliko puta na počeetku sezone, a nakon toga je poziciju na desnom krilu uglavnom igrao Hose Antonio Rejes (José Antonio Reyes).

Od prvih devet mečeva koje je Bekam započeo, Madriđani su izgubili sedam. Tadašnji sporski direktor Reala Predrag Mijatović je u januaru izjavio da slavni Britanac neće ostati u Madridu nakon završetka sezone, međutim, kasnije je kazao da su njegove reči pogrešno prevedene i pojasnio da Bekamov ugovor još uvek nije obnovljen.

Dejvid je ubrzo nakon toga objavio da je potpisao petogodišnji ugovor sa klubom El-Ej Galaksi, te da će početkom jula 2007. godine zadužiti dres američkog kluba.

Dva dana kasnije Kapelo je kazao da je Bekam odigrao poslednju utakmicu u dresu Reala, ali da će nastaviti da trenira s ekipom.

Međutim, mesec dana kasnije ga je uvrstio u tim na susretu sa Real Sosijedadom (Real Sosiedad). Odmah je opravdao poverenje postigavši pogodak za izjednačenje sa 27 metara udaljenosti. Madriđani su na kraju slavili pobedu od 2:1.

U osmini finala Lige šampiona su se sastali sa Bajernom, ali je bolja gol razlika u gostima omogućila timu iz Minhena da prođe u narednu fazu takmičenja.

Bekam je dao sva tri gola u Madridu, a tadašnji golman Bajerna Oliver Kan (Oliver Kahn) ga je opisao kao „igrača svetske klase“.

Real je 17. juna 2007. godine savladao Majorku sa 3:1 i osigurao vodeću poziciju u domaćem prvenstvu. Time su izborili prvi naslov prvaka Španije sa Bekamom u timu, a 30. u istoriji kluba.

Odlične partije koje je pokazao pred kraj sezone, navele su čelnike Reala da pokušaju da stopiraju njegov transfer u Galaksi, ali ih je američki klub brzo odbio.

Magazin „Forbs“ („Forbes“) je mesec dana pre Bekamovog odlaska iz Reala objavio da je upravo on zaslužan za ogroman porast prodaje dresova i opreme madridskog kluba. Za četiri godine doneo im je zaradu od oko 600 miliona američkih dolara.

Bekamov američki san

Dejvid Bekam je u januaru 2007. godine potpisao petogodišnji ugovor vredan 32.5 miliona američkih dolara i postao član ekipe Los Anđeles Galaksi, koja se takmiči u prvoj američkoj ligi (MLS).

Kako se ispostavilo, ovaj potez doneo je enormnu svotu novca, ne samo klubu iz Los Anđelesa, nego i celom MLS-u.

Njegov ugovor sa Galaksijem je zvanično stupio na snagu 11. jula, a dva dana kasnije Englez je službeno predstavljen kao igrač pred oko 5 000 navijača i 700 akreditovanih novinara iz celog sveta. Ponovo je izabrao da nosi broj 23 na dresu.

Bekamov prelazak u Galaksi, ne samo da je povećao sumu na njegovom bankovnom računu, nego je doprineo popularizaciji fudbala u Americi.

U dresu Galaksija je debitovao 21. jula 2007. godine ušavši kao zamena za Alana Gordona (Alan Gordon) u 78. minutu prijateljskog susreta sa Čelsijem.

Zbog povrede koju je zaradio u Španiji, a čije se stanje pogoršalo na susretu u Americi, Bekam nije beležio veliku minutažu tokom prve sezone, ali je zato izazvao veliku pažnju medija i gledalaca.

U periodu od 2008. do 2012. godine Bekam je u dva navrata bio na pozajmici u milanskom Interu, za koji je odigrao ukupno 33 meča i postigao dva gola. Od 2010. do 2012. godine zabeležio je 118 nastupa za Galaksi i postigao 20 pogodaka.

Sa timom iz Los Anđelesa je osvojio dva naslova MLS Kupa – 2011. i 2012. godine.  Po tri puta su osvajali Zapadnu konferenciju, u regularnom delu i u plejofu, te su 2010. i 2011. godine poneli trofej sa turnira Suporters Šild.

Poslednja stanica – Pariz

Potpisavši petomesečni ugovor sa francuskim prvoligašem Pariz Sen Žermenom 31. januara 2013. godine, Bekam je izjavio da će cela njegova plata tokom boravka u Parizu biti donirana u dobrotvorne svrhe.

U dresu PSŽ-a je debitovao 24. februara 2013. godine, kada je utrčao na teren tokom 76. minuta susreta sa Marsejom (Marseille).

Pariz Sen Žermen je pobedio Lion rezultatom 1:0, te osvojio domaće prvenstvo, a Bekam je dobio svoju četvrtu medalju sa četiri različita kluba iz četiri različite države.

Već 16. maja je najavio da će se na kraju sezone povući iz profesionalnog fudbala. Dva dana kasnije je imenovan za kapitena PSŽ-a, pred susret sa Brestom.

Iz kornera je asistirao Matuidiju (Blaise Matuidi) za pogodak, a u 80. minutu meča se pozdravio sa kolegama i navijačima. PSŽ je pobedio rezultatom 3:1, a Bekam je odigrao svoj poslednji meč u karijeri.

Reprezentativna karijera

U dresu reprezentacije Engleske Bekam je debitovao 1. septembra 1996. godine, tokom kvalifikacionog meča za Svetsko prvenstvo protiv Moldavije. Naredne godine je učestvovao na prijateljskom međunarodnom turniru u Francuskoj.

Svetsko prvenstvo 1998. godine

Odigrao je sve kvalifikacione mečeve za učešće na Svetskom prvenstvu 1998. godine, međutim, nije startovao na prva dva meča grupne faze.

Tek je na trećem meču protiv Kolumbije izabran za startera, te je postigao gol iz slobodnog udarca sa 30 metara udaljenosti. Njegov tim je slavio rezultatom 2:0, a Bekam svoj prvi gol u dresu Engleske.

Tokom duela s Argentinom u okviru drugog kola Mundijala dobio je crveni karton. Naime, napravio je prekršaj na Dijegom Simeoneom (Diego Pablo Simeone), a potom ga je udario dok je ležao na zemlji.

Simeone je kasnije priznao da je svojom teatralnom reakcijom želeo da isprovocira mladog Engleza, kako bi svojom reakcijom „zaradio“ isključenje.

Meč je završen nerešenim rezultatom, a tokom izvođenja jedanaesteraca Argentinci su bili uspešniji. Mnogi ostrvski mediji su upravo Bekama optužili za eliminaciju „Gordog Albiona“ u ranoj fazi turnira. Hajki na Bekama su se pridružili i brojni engleski navijači, pa je čak dobijao i pretnje smrću.

Evropsko prvenstvo 2000. godine

Kritike na račun Dejvida Bekama su se nastavile i tokom Evropskog prvenstva 2000. godine. Sve je dobilo sasvim novu dimenziju posle poraza od Portugalije, rezultatom 3:2.

Navijači su mu se izrugivali tokom celog meča, a to što im je pokazao srednji prst, nije uticalo da promene mišljenje o njemu.

Piter Tejlor (Peter Taylor) je u novembru 2000. godine izabran za novog selektora, a ubrzo nakon toga je Bekamu dodelio kapitensku traku, koju je ovaj zadržao i nakon što je Sven Goran Erikson (Sven-Görana Erikssona) preuzeo tim.

Svetsko prvenstvo 2002. i Evropsko prvenstvo 2004. godine

Mundijal 2002. godine je održan u Japanu i Južnoj Koreji. Bekam je postigao odlučujući pogodak na susretu s Argentinom, a potom su u drugom kolu savladali Dansku sa 3:0. Međutim, u četvrtfinalu su poraženi od Brazila, koji je na kraju osvojio najsjajniju medalju.

Odigrao je sve mečeve na Evropskom prvenstvu 2004. godine. Postigao je spasonosni pogodak u susretu sa Francuskom, ali je i promašio jedan penal tokom četvrtfinalnog duela sa Portugalijom.

Kao ambasador UNICEF-a, bio je uključen u promovisanje kandidature Londona za domaćina Olimpijskih igara 2012. godine.

U oktobru 2005. godine je ponovo ušao u istoriju. Naime, isključen je tokom susreta s Austrijom i time postao prvi kapiten Engleske koji je isključen u momentu kada je nosio dres reprezentacije. Već sledećeg meseca je tokom susreta s Argentinom zabeležio 50. utakmicu kao kapiten engleskog tima.

Svetsko prvenstvo 2006. godine

Na startu Mundijala 2006. godine Engleska se sastala sa reprezentacijom Paragvaja. Bekamov slobodni udarac je doveo do autogola Karlosa Gamare (Carlos Gamarra), pa je njegov tim na kraju slavio pobedu od 1:0.

Usledio je susret sa timom Trinidada i Tobaga na čijem je 83. minutu Dejvid asisitirao Piteru Krauču (Peter Crouch) za vođstvo od 1:0. Asistirao je i Stivenu Džerardu (Steven Gerrard) za konačnu pobedu od 2:0. Bekam je proglašen igračem utakmice.

U drugom kolu su se sastali s Ekvadorom, a kapiten je u 59. minutu iz slobodnog udarca „zatresao mrežu“ protivnika, te omogućio nacionalnom timu plasman u četvrtfinale Svetskog prvenstva.

Usledio je četvrtfinalni susret sa Portugalijom koji je u regularnom vremenu završen rezultatom 0:0. Bekam je zbog povrede morao da napusti teren ubrzo nakon početka drugog poluvremena. Nakon boljeg izvođenja penala Portugalija je prošla dalje.

Već sledeći dan je kapitensku traku predao Džonu Teriju (John Terry), tadašnjem kapitenu Čelsija. Dolaskom selektora Stiva Meklarena (Steve McClaren) 11. avgusta 2006. godine, Bekam više nije igrao za reprezentaciju. Meklaren je to objasnio rečima da „ekipa želi da ide u drugom smeru“ i da „Bekam nije u to uključen“.

U reprezentaciju je pozvan godinu i po dana kasnije, te je nakon par mečeva na kojima je asistirao saigračima za lepe pogotke izrazio želju da nastavi da igra za Englesku. Stoti nastup u dresu „Gordog Albiona“ je upisao tokom prijateljskog susreta sa Švedskom.

U dve godine je prošao put od potpunog ispadanja iz engleskog tima do vraćanja na mesto privremenog kapitena. Odigravši 109. mečeva kao kapiten Engleske, Bekam je nadmašio rekord Bobija Mura (Bobby Moore).

Pod vođstvom selektora Kapela Bekam je odigrao 16 od mogućih 20 mečeva, pre nego što ga je u martu 2010. godine povreda Ahilove tetive sprečila da učestvuje na Svetskom prvenstvu u Južnoafričkoj Republici.

Kapelo je nakon neuspeha na Mundijalu reformisao tim, a na Bekamovu poziciju su došli mladi igrači. Sa druge strane, Dejvid je izjavio da nije odustao od učešća na takmičenjima pod zastavom Engleske i da će se uvek rado odazvati pozivu u reprezentaciju.

Bio je deo šireg sastava reprezentacije koja je predstavljala Englesku na Olimpijadi 2012. godine, ali ga selektor Stuart Pirs (Stuart Pearce) nije uvrstio na konačan spisak.

Privatni život

Dejvid Bekam se 1997. godine počeo zabavljati sa Viktorijom Adams, članicom vrlo popularne grupe Spajs Grls (Spice Girls). S obzirom na to da su oboje u tom momentu bili u fokusu javnosti, bili su česta tema britanskih tabloida.

Ostrvski mediji su ih prozvali „Poš i Beks“ („Posh and Becks“), a objavljeno je da je Bekam 24. januara 1998. godine u jednom restoranu u Engleskoj zaprosio Viktoriju.

Venčali su se 4. jula 1999. godine u dvorcu u Irskoj, a Bekamov kum je bio njegov saigrač  Geri Nevil. Medijima nije bio dozvoljen pristup, a ekskluzivna prava izveštavanja o događaju dobio je časopisa „OK!“. Procenjeno je da je venčanje koštalo oko pola miliona funti.

Viktorija je 4. marta 1999. godine rodila njihovog prvog sina Bruklina (Brooklyn Joseph Beckham). Tri i po godine kasnije rođen je Romeo (Romeo James Beckham), a u februaru 2005. godine u Madridu je na svet došao Kruz Dejvid (Cruz David). Ćerku Harper (Harper Seven Beckham) Viktorija je rodilla u julu 2011. godine u Los Anđelesu.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by David Beckham (@davidbeckham)

Sva tri Bekamova sina su pohađali Arsenalovu fudbalsku akademiju. Poput oca su se bavili modelingom, a magazin „GQ“ ih je proglasio najbolje obučenim Britancima.

Britanski tabloid „News of the World“ je u aprilu 2004. godine objavio tvrdnje Dejvidove bivše asistentkinje Rebeke Lus (Rebecca Loos) da  su ona i Bekam imali vanbračnu vezu.

Sedam dana kasnije, australijska manekenka Sara Marbek (Sarah Marbeck) je takođe izjavila da je dva puta spavala sa engleskim fudbalerom. Bekam je ove tvrdnje okarakterisao „smešnima“.

Engleski fudbaler je objavio nekoliko autobiografija, pojavio se u brojnim filmovima, te sa suprugom ili bez nje gostovao na raznim televizijskim emisijama u Americi.

Po završetku profesionalne karijere postao je suvlasnik fudbalskih klubova Inter Majami i Salford Siti. Osim toga, slavni fudbaler od 2005. godine ima vlastitu školu fudbala u Londonu i Los Anđelesu.

Vlasnik je nekoliko raskošnih nekretnina širom Amerike i Velike Britanije, a njegovo bogatstvo se procenjuje na oko 450 miliona dolara.

Titule

Klupske titule

• 1992. Omladinski FA Kup sa Mančester Junajtedom
• 1995-96. Premijer liga sa Mančester Junajtedom
• 1995-96. FA Kup sa Mančester Junajtedom
• 1996. Komjuniti šild sa Mančester junajtedom
• 1996-97. Premijer liga sa Mančester Junajtedom
• 1997. Komjuniti šild sa Mančester junajtedom
• 1998-99. Premijer liga sa Mančester Junajtedom
• 1998-99. FA Kup sa Mančester Junajtedom
• 1998-99. Liga šampiona sa Mančester Junajtedom
• 1999. Interkontinentalni kup sa Mančester Junajtedom
• 1999-2000. Premijer liga sa Mančester Junajtedom
• 2001-01. Premijer liga sa Mančester Junajtedom
• 2002-03. Premijer liga sa Mančester Junajtedom
• 2003. Superkup Španije sa Real Madridom
• 2006-07. La Liga sa Real Madridom
• 2009. MLS Kup (Zapadna konferencija – regularni deo sezone) sa LA Galaksijem
• 2009. MLS Kup (Zapadna konferencija – plejof) sa LA Galaksijem
• 2010. MLS Kup (Zapadna konferencija – regularni deo sezone) sa LA Galaksijem
• 2010. Suporters Šild sa LA Galaksijem
• 2011. MLS Kup (Zapadna konferencija – regularni deo sezone) sa LA Galaksijem
• 2011. MLS Kup (Zapadna konferencija – plejof) sa LA Galaksijem
• 2011. MLS Kup sa LA Galaksijem
• 2011. Suporters Šild sa LA Galaksijem
• 2012. MLS Kup (Zapadna konferencija – plejof) sa LA Galaksijem
• 2012. MLS Kup sa LA Galaksijem
• 2012-13. Francuska liga sa PSŽ-om

Pojedinačne titule, nagrade i priznanja

• 1996. proglašen igračem meseca avgusta u Premijer ligi
• 1996-97. proglašen igračem godine od strane Asocijacije profesionalnih fudbalera (PFA)
• 1996-97. proglašen igračem godine od strane navijača Mančester Junajteda
• 1996-97. uvršten u idealan tim Premijer lige
• 1997-98. proglašen najboljim asistentom Premijer lige
• 1997-98. uvršten u idealan tim Premijer lige
• 1997-2007. uvršten u tim veka od strane Asocijacije profesionalnih fudbalera (PFA)
• 1998-99. uvršten u idealnu jedanestorku od strane evropskih sportskih medija
• 1998-99. proglašen fudbalerom godine od strane UEFA-e
• 1998-99. proglašen veznim igračem godine od strane UEFA-e
• 1998-99. uvršten u idealan tim Premijer lige
• 1999. nominovan za Zlatnu loptu
• 2000. proglašen drugim najboljim igračem godine od strane FIFA-e
• 1999-00. proglašen najboljim asistentom Premijer lige
• 1999-00. uvršten u idealan tim Premijer lige
• 2000-01. proglašen najboljim asistentom Premijer lige
• 2001. proglašen drugim najboljim igračem godine od strane FIFA-e
• 2001. uvršten u UEFA-in tim godine
• 2001. proglašen sportistom godine od strane BBC-a
• 2003. proglašen engleskim igračem godine
• 2003. uvršten u UEFA-in tim godine
• 2004. osvojio ESPY nagradu za najboljeg fudbalera
• 2005-06. proglašen Realovim igračem godine
• 2007. uvršten u tim veka od strane Asocijacije profesionalnih fudbalera (PFA)
• 2008. osvojio nagradu FWA koju dodeljuju sportski novinari
• 2008. proglašen najboljim igračem MLS lige
• 2008. postao deo engleske fudbalske Kuće slavnih
• 2008. osvojio nagradu za sportsko postignuće godine od strane BBC-a
• 2010. proglašen najboljim „povratnikom“ MLS lige
• 2012. proglašen najboljim igračem MLS lige

Rekordi

• Prvi engleski fudbaler koji je osvojio domaća prvenstv četiri zemlje za čije timove je nastupao
• Prvi engleski fudbaler koji je postizao golove na tri Svetska prvenstva
• Prvi engleski fudbaler koji je zabeležio stotinu nastupa u Ligi šampiona