Dejan Lovren

Biografija

Dejan Lovren je hrvatski profesionalni fudbaler koji trenutno (januar 2022. godine) nastupa na poziciji odbrambenog igrača u rukom klubu Zenit i reprezentaciji Hrvatske. Rođen je 5. jula 1989. godine u Zenici.

Profesionalnu karijeru je započeo 2006. godine u zagrebačkom Dinamu, a četiri godine kasnije potpisao je ugovor s Olimpikom iz Liona. U francuskom prvoligašu je proveo tri i po sezone, te osvojio Kup Francuske 2012. godine.

Sledeće godine je prešao u Sauthempton, a 2014. potpisao ugovor s engleskim premijerligašem Liverpulom vredan 20 miliona funti.

Lovren je 27 jula 2020. godine potpisao trogodišnji ugovor vredan 12 miliona funti sa ruskim prvoligašem Zenitom i Sankt Petersburga.

U dresu mlade reprezentacije Hrvatske prvi put je nastupio 2004. godine. Bio je član svih mlađih selekcija od U-17 do U-21, pre nego što je 2009. godine zaigrao u A timu svoje zemlje.

Sa „Vatrenima“ je do sada (januar 2021. godine) odigrao 370 mečeva i postigao četiri gola. Učestvovao je na Svetskom prvenstvu koje je 2014. godine održano u Brazilu, a selektor Zlatko Dalić pozvao ga je da predstavlja svoju zemlju i na Svetskom prvenstvu u Rusiji 2018. godine.

Hrvatska reprezentacija je tada zaigrala u finalu, te po prvi put u istoriji osvojila srebrnu medalju.

Klupska karijera

Dejan Lovren je rođen 1989. godine u Zenici (Bosna i Hercegovina), a početkom rata u bivšoj Jugoslaviji sa porodicom je odselio u Minhen.

Tu je krenuo u školu i počeo da trenira fudbal, ali su nakon sedam godina morali da se vrate u Hrvatsku jer nisu imali potrebne dozvole za boravak u Nemačkoj.

Nakon što su se doselili u Karlovac krenuo je u školu, a adaptacija na novu sredinu i jezik koji nije dobro poznavao su mu vrlo teško pali.

Dinamo

Fudbal je počeo da trenira u lokalnim klubovima Ilovac i Karlovac, pre nego što je 2004. godine prešao u mlađu ekipu zagrebačkog Dinama.

Debi u dresu „Modrih“ je doživeo 10. maja 2006. godine u prvoligaškom susretu s Fudbalskim klubom Varteks iz Varaždina. Već 17. jula 2006. godine otišao je na dvosezonsku pozajmicu u Inter iz Zaprešića, gde je zabeležio 50 ligaških nastupa i postigao jedan gol.

U Zagreb se vratio 2008. godine i odmah postao deo Dinamove startne jedanestorke. Tokom sezone 2008/2009 odigrao je ukupno 38 utakmica i postigao tri gola.

Naredne sezone nastupio je na sva četiri meča kvalifikacija za Ligu šampiona, te uspeo da da gol glavom jermenskom Pjuniku.

Olimpik Lion

U januaru 2010. godine potpisao je ugovor vredan osam miliona evra sa francuskim prvoligašem Olimpikom iz Liona.

Ugovor je potpisan na četiri i po godine, a Lovren je prvi put zaigrao 24. januara 2010. godine u porazu protiv Monaka. Meč je završen rezultatom 2:1, a mladi hrvatski defanzivac je odigrao svih 90 minuta.

Prvoligaški debi u dresu Olimpika doživeo je već 31. januara u pobedi nad Pari Sen Žermenom. Lion je slavio kod kuće, a Lovren je odigrao ceo meč.

U nastavku sezone zabeležio je još deset nastupa, uglavnom ulazeći u igru kao zamena. Morao je da propusti mečeve Lige šampiona, jer je već nastupao za Dinamo u ovom takmičenju.

Naredne sezone se njegova minutaža u Olimpiku dodatno povećala usled odlaska defanzivaca Budsonga (Jean-Alain Boumsong) i Bodmera (Mathieu Bodmer) iz kluba, pa je tokom sezone osigurao svoje mesto centralnog beka, a ponekad i levog i desnog beka u startnoj jedanaestorki.

U novembru 2010. godine španski sportski list „Don Balón“ ga je uvrstio na listu 100 najboljih mladih fudbalera na svetu.

23. januara 2012. godine Lovren je produžio ugovor sa francuskim klubom na još dve sezone. U finalu Kupa Francuske Olimpik se sastao s ekipom Kuevila, a hrvatski defanzivac je ušao u igru u 18. minutu kao zamena Bakariju Koneu (Bakary Koné).

Meč je završen rezultatom 1:0, a Lion je osvojio Kup Francuske.

Sauthempton

Lovren je 14. juna 2013. godine potpisao četvorogodišnji ugovor vredan 8.5 miliona funti s engleskim Sauthemptonom. U dresu „Svetaca“ prvi put je nastupio 17. avgusta kada je njegov novi klub savladao Vest Bromvič Albion rezultatom 1:0.

Prvi gol je postigao 21. septembra 2013. godine „zatresavši mrežu“ Liverpula, te obezbedivši pobedu svom klubu u gostima na „Enfildu“ („Anfield“).

19. oktobra asistirao je Lalanu (Adam Lallana) za gol izjednačenja protiv Mančester Junajteda na „Old Trafordu“ („Old Trafford“).

Drugi gol u prvenstvu postigao je 18. januara 2014. godine pogodivši mrežu Sanderlenda, ali se brzo nakon toga povredio, pa je morao da zatraži lekarsku pomoć.

Pet dana kasnije uprava kluba je objavila da će Lovren i Ramirez (Gastón Ramírez) zbog povreda morati da pauziraju šest do osam nedelja.

Pred samu završnicu prve sezone u Premijer ligi list „Bloomberg Sports“ ga je uvrstio na listu „Najmoćnijih 50“, na kojoj se nalaze statistički podaci najboljih igrača u pet najjačih evropskih liga.

Lovren je zauzeo 31. mesto na toj listi i postao peti najbolje plasirani fudbaler u Premijer ligi.

Nakon odlaska Lalana, Šoa (Luke Shaw) i Lamberta (Rickie Lambert) mnogo se spekulisalo u ostrvskim medijima da li će i hrvatski reprezentativac da napusti Sauthempton.

Liverpul

25. jula 2014. godine „Liverpool Echo“ je objavio da je Lovren potpisao četvorogodišnji ugovor vredan 20 miliona funti s klubom s „Enfilda“. Time je postao treći igrač Sauthemptona koji je prešao u redove „Crvenih“ i najskuplji defanzivac u istoriji kluba.

Debi u novom dresu sa brojem 6 doživeo je 10. avgusta 2014. godine tokom prijateljskog meča sa Borusijom iz Dortmunda. Već tada je postigao svoj prvi gol, a Liverpul je slavio rezultatom 4:0.

Sedam dana kasnije je nastupio na prvom meču nove sezone Premijer lige, odigravši svih 90 minuta utakmice protiv bivšeg kluba Sauthemptona. Liverpul je na „Enfildu“ slavio rezultatom 2:1.

Prvi gol u Liga Kupu postigao je 28. oktobra kada je glavom „zatresao mrežu“ Svonsija i doneo svom klubu pobedu od 2:1.

Međutim, nakon veoma lošeg početka u novoj sezoni Lige šampiona i poraza od švajcarskog Bazela, Lovren je povučen iz prvog tima.

Usledio je peh za pehom. Naime, hrvatski reprezentativac je propustio da da gol sa linije penala u meču protiv Bešiktaša, a taj poraz eliminisao je Liverpul iz Lige Evrope.

Britanski „Telegraph“ ga je uvrstio na listu 20 najlošijih igrača u domaćem prvenstvu te sezone zbog broja grešaka koje su bile kobne po njegov klub.

Mesto u prvom timu naredne sezone 2015/2016 obezbedio je odličnim partijama tokom prve tri utakmice. Tri puta je uspeo da sačuva mrežu svog tima i time obezbedi sedam bodova na tabeli.

Međutim, usledili su porazi od Vest Hema i Mančester Junajteda, te šest lopti u mreži Liverpula, pa je Lovren ponovo izgubio mesto u prvom timu.

8. novembra je ušao kao zamena povređenom Saku (Mamadou Sakho), a Liverpul je ponovo poražen od Kristal Palasa na „Enfildu“.

Mesec dana kasnije se tokom 79. minuta meča protiv Vest Bromviča povredio, pa ga je zamenio Belgijanac Divok Oriđi (Divok Origi).

Lovren je 14. aprila 2016. godine „zatresao mrežu“ Borusije iz Dortmunda, te doneo svom timu pobedu od 4:3 u četvrtfinalu Lige Evrope.

Prebrodivši težak kraj sezone 2015/2016 pod vođstvom Jirgena Klopa (Jürgen Klopp), Lovren se transformisao u „mirnog i stabilnog lidera Liverpula“.

Krajem aprila 2017. godine potpisao je produženje ugovora s engleskim klubom do 2021. godine. Prvi gol u sezoni postigao je 17. decembra 2017. godine u ubedljivoj pobedi njegovog tima na Bornmutom.

Liverpul je tako postao prvi tim u istoriji Premijer lige kome je pošlo za rukom da ostvari tri uzastopne pobede sa minimalno tri gola.

14. januara 2018. godine pripala mu je čast da ponese kapitensku traku tokom susreta sa Mančester Sitijem, nakon koga je njegov klub slavio pobedu od 4:3.

Drugi gol u sezoni postigao je 13. maja, „zatresavši mrežu“ Brajtona i osiguravši svom klubu ulazak u Ligu šampiona sledeće sezone.

U finalu Lige šampiona koje je igrano 26. maja u Kijevu Liverpul se sastao s Real Madridom. Povrede Mohameda Salaha (Mohamed Salah Ghaly) i Danija Karvahala (Daniel Carvajal Ramos), te dve katastrofalne greške golmana Lorisa Karijusa (Loris Karius), omogućile su španskom klubu da ponovo podigne „ušati“ pehar.

Svi se slažu da Liverpul nije igrao loše, ali je loša sreća presudila da meč završi rezultatom 3:1. Lovren je odigrao svih 90 minuta meča i upisao jednu asistenciju i to onu za gol izjednačenja, a ako je suditi po fotografijama koje su obišle svet ovaj poraz mu je veoma teško pao.

Lovren je u sezonu 2018/19 ušao sa povredom koju je „zaradio“ tokom Svetskog prvenstva u Rusiji. U tim se vratio pred utakmicu EFL kupa protiv Čelzija, ali je njegov tim poražen rezultatom 1:2.

Hrvatski reprezentativac je 26. decembra postigao prvi pogodak na meču sa Njukaslom, a Liverpul je slavio rezultatom 4:0.

Tokom utakmice sa Mančester Sitijem koja su igrali 3. januara 2019. godine Lovren je napravio ključnu grešku, koju je iskoristio Serhio Augero za 1:0 Liverpul je poražen rezultatom 2:1 i time je prekinuo niz bez poraza u Premijer ligi.

Novu povredu je doživeo 7. januara kada na susretu sa Vulverhemptonom. Nakon toga je izgubio mesto u startnoj jedanaestorki. Do kraja sezone je odigrao samo dve cele utakmice, a Liverpul je sa jednim bodom zaostatka iza Mančester Sitija izgubio priliku da osvoji trofej Premijer lige.

U finalu Lige prvaka 2019. godine pobedili su Totenhem, ali je Lovren taj meč pratio sa klupe. Uprkos tome, postao je tek deseti Hrvat u istoriji koji je osvojio pehar Lige prvaka.

Tražio je transfer od uprave Liverpula jer nije želeo da još jednu sezonu provede na klupu. Najveće intresovanje pokazali su italijanski klubovi Milan i Roma.

Nije igrao ni UEFA Superkup, koji je Liverpul osvojio pobedivši Čelsi nakon boljeg izvođenja penala.

Lovren se u tim vratio 25. septembra pred susret sa MK Donsom u EFL kupu. Posle Matipove (Joël Matip) uspeo je da se vrati u startnu jedanaestorku.

27. novembra je postigao gol izjednačenja u utakmici grupne faze Lige prvaka protiv Naposlija, koja je završila nerešenim rezultatom 1:1.

Međutim, već 10. decembra je doživeo povredu na utakmici sa Red Bul Salcburgom, te ga je na njegovoj poziciji zamenio Gomez (Joe Gomez). Povreda ga je naterala da propusti i Svetsko klupsko prvenstvo koje je Liverpul osvojio pobedivši Flamengo rezultatom 1:0.

Na teren se vratio 26. januara 2020. godine kada je pred utakmicu sa Šrevsburijem preuzeo kapitensku traku. Susret je završen rezultatom 2:2.

Nakon što je Siti 25. juna pobedio Čelsi, Liverpul je matematički osvojio Premijer ligu, čime je Lovren postao prvi Hrvat u istoriji koji je podigao jedan od najvažnijih fudbalskih pehara.

Zenit

Dejan Lovren je 27. jula 2020. godine potpisao trogodišnji ugovor vredan 12 miliona evra sa Zenitom iz Sankt Petersburga. Time je nakon šest godina napustio Liverpul.

U dresu Zenita je debitovao 7. avgusta u Suprekupu Rusije protiv moskovske Lokomotive. Meč je završen pobedom Zenita od 2:1, a Lovren je već na prvom nastupu osvojio svoj prvi trofej sa novim klubom.

U domaćoj ligi je debitovao 11. avgusta kada su rezultatom 1:0 savladali Rotor iz Volgograda. Četiri dana kasnije postigao je svoj prvi gol u novom dresu, a Zenit je pobedio Rostov rezultatom 0:2.

Zenit se 20. oktobra u Ligi šampiona sastao sa Klub Bridžom. Lovren je uputio šut van kaznenog prostora koji se o leđa Itana Horvata (Ethan Horvath) odbio u mrežu. Uprkos tome, njegov tim je izgubio rezultatom 1:2.

Hrvatski reprezentativac je 8. novembra 2020. godine prvi put stavio kapitensku traku i to pred susret sa Krasnodarom. U završnim minutima meča izborio je jedanaesterac koji je Aleksej Sutormin (Aleksei Sutormin) uspešno realizovao i doneo Zenitu pobedu od 3:1.

Lovren je 11. aprila 2021. godine pred susret sa Sočijem na treningu dobio povredu mišića. Zenit je bez njega 2. maja osvojio naslov prvaka nakon što je porazio Lokomotivu iz Moskve rezultatom 6:1.

Novu sezonu započeli su osvajanjem Superkupa. Uspeli su da savladaju moskovsku Lokomotivu rezultatom 3:0.

Reprezentativna karijera

Dejan Lovren od 2004. godine nastupa u dresu Hrvatske u kome je zabeležio 54 nastupa i šest golova tokom različih turnira za igrače mlađe od 21 godine.

U avgustu 2009. godine selektor seniorske reprezentacije Slaven Bilić ga je pozvao da zaigra u „velikom dresu“ protiv Belgije. Iako je susret posmatrao sa klupe, posle meča je rekao da mu je to donelo neverovatno lepo iskustvo.

Debi u A timu Hrvatske doživeo je 8. novembra kada je kao zamena Danijelu Pranjiću ušao u igru protiv Katara.

Prvi gol u nacionalnom dresu je postigao 2. septembra 2011. godine kada je „zatresao mrežu“ Katara, tokom kvalifikacija za Evropsko prvenstvo 2012. godine.

Slaven Bilić ga je pozvao u tim koji je vodio na Evropsko prvenstvo 2012. godine, ali se Lovren povredio sedam dana pred početak takmičenja.

26. marta 2013. godine Hrvatska se sastala sa reprezentacijom Velsa, tokom kvalifikacija za Svetsko prvenstvo 2014. godine, a Lovren je postigao svoj drugi gol. Hrvatska je slavila rezultatom 1:2.

U maju 2014. godine novoizabrani selektor A tima Niko Kovač ga je pozvao na pripreme pred Svetsko prvenstvo koje je 2014. godine igrano u Brazilu.

Hrvatska se sastala s domaćinom turnira 12. juna u Sao Paulu. Pri rezultatu 1:1, japanski sudija Nišimura (Yuichi Nishimura) je nakon duela Lovrena i Freda (Frederico Chaves Guedes) dosudio penal koji je Nejmar (Neymar da Silva Santos Júnior) pretvorio u pogodak. Brazil je na kraju slavio rezultatom 3:1.

Godine 2015. reprezentaciju Hrvatske je preuzeo Ante Čačić, a Lovren je zbog nesuglasica sa novim selektorom napustio tim pred Evropsko prvenstvo 2016. godine.

U maju 2018. godine novi selektor Zlatko Dalić pozvao je Liverpulovog defanzivca da učestvuje u pripremama pred Svetsko prvetsko prvenstvo u Rusiji. Hrvatska se u grupi sastala s Argentinom, Islandom i Nigerijom.

Na poslednjem susretu grupne faze sa Islandom njegovo igranje rukom u kaznenom prostoru je izazvalo jedanaesterac koji je uspešno realizovao Gilfi Sigurdson (Gylfi Sigurðsson).

Uprkos tome, Hrvatska je ostvarila pobedu od 1:2, te zauzela prvo mesto u grupi. Lovren je igrao i u nastavku borbe za ulazak u finale gde su poraženi od Francuske rezultatom 4:2.

Zbog povrede je morao da propusti prvu utakmicu UEFA Lige nacija. Hrvatska je na ovom meču pretrpela poraz od 6:0 od Španije.

Lovren se u ekipu vratio mesec dana kasnije, kada su sa Engleskom igrali bez golova.

Bio je deo ekipe koja je 15. novembra pretrpela poraz od Španije od 3:2. Na svom Instagram profilu je Špance nazvao „gomilom pičkica“, te priznao da je namerno udario Serhija Ramosa (Serhio Ramos) sa kojim se pre utakmice u medijima posvađao.

Tri dana kasnije „Vatreni“ su pretrpeli poraz od Engleske od 1:2 i zbog toga su ispali iz Lige A u Ligu B narednog izdanja Lige nacija.

UEFA je 11. januara 2019. godine odlučila da ga suspenduje na jednu međunarodnu utakmicu zbog nepoštovanja španske reprezentacije i njihove zastave, te namernog udaranja laktom Serhija Ramosa.

Zbog toga je morao da propusti kvalifikacijsku utakmicu za Evropsko prvenstvo 2020. godine protiv Azerbejdžana.

Svoj treći gol u dresu Hrvatske Lovren je postigao 6. septembra 2020. godine kada su obedili Slovačku rezultatom 0:4.

Međutim, njegove greške na utakmicama s Azerbejdžanom i Velsom, dovele su do toga da Hrvatska izgubi četiri vrlo važna boda u kvalifikacijama za Evro 2020.

Zbog tri žuta kartona morao je da propusti odlučujući susret sa Slovačkom. Uprkos tome, „Vatreni“ su pobedili rezultatom 3:1, te osigurali svoje mesto na Evropskom prvenstvu.

Na Evropskom prvenstvu je debitovao 18. juna 2021. godine tokom susreta sa Češkom koji je završen rezultatom 1:1. Lovren je tada laktom udario Patrika Šika (Patrik Schick) i izazvao jedanaesterac koji je Šik uspešno realizovao.

Privatni život

Dejan Lovren je rođen 1989. godine u Zenici. Sa ocem Sašom i majkom Silvom je 1992. godine, nakon početka rata u bivšoj Jugoslaviji pobegao u Minhen.

Tu je krenuo u školu i počeo da trenira fudbal. Sedam godina kasnije su se morali vratiti u Hrvatsku pa su se naselili u Karlovcu.

U oktobru 1998. godine dobio je mlađeg brata kome je sam dao ime Davor, po uzoru na slavnog hrvatskog golgetera Davora Šukera. I mlađi Lovren se bavi fudbalom, jedan je od predvodnika mlade hrvatske reprezentacije i drugog tima dizeldorfske Fortune.

Dejan je sa 16 godina upoznao svoju prvu ljubav Anitu Sekulić. Počeli su da se zabavljaju 2005. godine, a zbog njegovog posla su se vrlo često selili.

Uprkos napornim treninzima, svaki slobodni trenutak je pokušavao da provede sa Anitom. Prvu veću krizu su doživeli dok je hrvatski reprezentetivac igrao u Lionu, a kako je sam priznao najveći problem bio je nedostatak poverenja među njima.

Tokom 2011. godine prekinuli su vezu, ali su brzo odlučili da se pomire. Početkom jula 2012. godine su se venčali u potpunoj tajnosti. 28. avgusta iste godine su dobili ćerku kojoj su dali ime Elena.

Sledećeg leta su se venčali u crkvi Majke Božje Remetske u Zagrebu, gde su i ranije krstili Elenu. Na svadbenom slavlju u hotelu „Westin“ bile su skoro sve Lovrenove kolege iz reprezentacije, uprkos tome što su veče pre izgubili duel sa Škotskom.

Nakon što je Dejan potpisao ugovor sa Sauthemptonom iz Francuske su preselili u Englesku. 21. juna 2015. godine dobili su sina Josipa koji je ime dobio po Dejanovom dedi.

Ipak, sledeće godine nastupila je nova kriza, pa su mediji objavili kako se Anita tajno viđala sa starim poznanikom Dariom Trbićem tokom poseta Zagrebu, a navodno su se sastajali i u Liverpulu.

Hrvatski tabloidi raspisali su se o tome kako je njena prevara bila „uzvratni udarac“ za Lovrena koji se „družio“ s izvesnom plavušom sa kojom ga je upoznao venčani kum.

Početkom novembra 2017. godine Lovren je ponovo prošao kroz težak period, nakon što su mu na društvenim mrežama navijači Liverpula pretili smrću zbog loših partija.

Posle toga pokušali su da provale u njegov stan u Zagrebu, a nakon toga i u stan u Liverpulu u momentu kada su u kući bila njegova deca.

Uprkos tome, hrvatski defanzivac rekao je da se neće predati, da će se odazvati pozivu selektora i pokazati što bolju igru u dresu „Crvenih“, ali i njegovih „Vatrenih“.

Titule

Klupske titule

• 2005/2006. Prvenstvo Hrvatske s Dinamom
• 2006/2007. Druga liga Hrvatske s Interom
• 2008/2009. Prvenstvo Hrvatske s Dinamom
• 2008/2009. Kup Hrvatske s Dinamom
• 2011/2012. Kup Francuske s Lionom
• 2015/2016. polufinale Lige Evropa s Liverpulom
• 2017/2018. polufinale Lige šampiona s Liverpulom
• 2018/19. Liga šampiona sa Liverpulom
• 2020. Superkup Rusije sa Zenitom
• 2020/21. Prva liga Rusije sa Zenitom
• 2021. Superkup Rusije sa Zenitom

Reprezentativne titule

• 2o18. srebrna medalja sa Svetskog prvenstva