Voren Bafet (Warren Buffett)

Biografija

Warren Buffet je američki investitor, biznismen i filantrop. Rođen je 30. avgusta 1930. godine u Omahi (Nebraski, SAD), gde i živi. Poznat je kao šef Berkshire Hathaway kompanije. Smatra se jednim od najuspešnijih investitora na svetu, te mu se bogatstvo procenjuje na 84,9 milijardi dolara. Sve to ga čini trećom najbogatijom osobom na svetu.

Buffett je predsednik i najveći deoničar Berkshire Hathaway kompanije od 1970. godine. Mediji su ga prozvali čarobnjakom, prorokom i mudracom zbog poznavanja vrednosti deonica i ogromnog bogatstva. Buffett je poznat i kao veliki filantrop koji se zakleo da će 99 posto svog novca davati u dobrotvorne svrhe preko Bill & Melinda Gates fondacije. Zajedno sa Bill Gates (Bil Gejts) je osnovao The Giving Pledge organizaciju 2009. godine, u kojoj milijarderi barem pola svog bogatstva prosleđuju onima kojima je najviše potrebno.

Warren aktivno doprinosi i političkim ciljevima, među kojim je i podržavanje demokratske kandidatkinje Hillary Clinton (Hilari Klinton) na izborima 2016. godine. Javno je kritikovao stavove i postupke trenutnog predsednika Amerike, Donald Trumpa (Donald Tramp).

Detinjstvo

Buffett je rođen 1930. godine u Omahi, Nebraski, kao drugo od troje dece, te kao jedini sin Leile Stahl (Lejla Stal) i kongresmena Howard Buffetta (Hauard Bafet). Obrazovanje je započeo u Rose Hill osnovnoj školi, nakon čega je njegov otac izabran za američkog kongresmena, te se cela porodica morala preseliti u Vašington, gde je Warren i završio osnovno obrazovanje. Pohađao je Alice Deal Junior srednju školu, te je završio i Woodrow Wilson visoko obrazovanje. Nakon što je 1947. diplomirao, Warrenu je krenuo posao deoničara, te je imao želju da se posveti tom poslu i ne ide na fakultet. Njegov otac se nije slagao sa tom odlukom.

Oduvek je pokazivao zanimanje za ulaganje i zarađivanje novca. Kao jedan od prvih poslova bio mu je prodavanje žvakaćih guma, sokova i magazina, od vrata do vrata. Pored toga, radio je i u dedovoj trgovini namernica. U srednjoj školi je zarađivao prodajući novine, loptice za golf i sličice.
1945. godine, on i njegov prijatelj su za 25 dolara kupili fliper koji su postavili u lokalnu berbernicu. U sledećih nekoliko meseci su posedovali nekoliko flipera širom Omahe. Posao su kasnije te godine prodali za 1,200 dolara ratnom veteranu.

Sa deset godina počeo je da se zanima za tržište deonica, a sa 15 je zarađivao 175 dolara mesečno, dostavljajući Washington Post novine. U srednjoj školi je investirao u posao koji je posedovao njegov otac, te je kupio 40 hektara koju je obrađivao farmer. Zemljište je kupio kada je imao 14 godina, sa ušteđevinom od 1,200 dolara. U trenutku kada je završio fakultet, imao je 103 hiljade dolara ušteđenih.

1947. godine je započeo studije na univerzitetu u Pensilvaniji. Studirao je dve godine, nakon čega se pridružio Alfa Sigma Fi bratstvu. Posle toga se prebacio na univerzitet u Nebraski gde je sa devetnaest godina bio diplomirani stručnjak za poslovnu administraciju. Nakon što ga je Harvard odbio, Buffett je započeo studirati u Kolumbijskoj poslovnoj školi koja je bila u sastavu kolumbijskog univerziteta, zato što je Benjamin Graham (Bendžamin Grem) podučavao tamo. Postao je magistar ekonomije 1951. godine. Nakon studiranja, Buffett je otišao u Njujorški institut za finansije.

Karijera

Buffett je od 1951. do 1954. godine radio kao investitor prodavac u Buffett-Falk & Co. firmi, nakon čega je do 1956. godine za Graham-Newman korporaciju bio analitičar. Od 1956. do 1969. godine je u Baffett Partnership, Ltd. kompaniji bio partner, a od sedamdesetih godina i predsednik Berkshire Hathaway Inc. firme.

U aprilu 1952. godine, Buffett je saznao da je Graham u odboru GEICO osiguranja. Vozom je otišao do Vašingtona, te je subotom pokucao na vrata čelnika firme, nakon čega ga je domar pustio unutra. Tu je upoznao Lorimer Davidsona (Lorimer Dejvidson), potpredsednika firme, te su o investiranju razgovarali satima. Davidson je s vremenom postao Buffettu dugogodišnji prijatelj i trajni uticaj, te je kasnije izneo kako je Warrena smatrao neverovatnim čovekom, nakon što ga je poznavao samo 15 minuta. Buffett je želeo da radi na Val Stritu, ali i otac i Graham su mu savetovali da to ne radi. Ponudio je Grahamu da radi za njega besplatno, ali je ovaj odbio.

Nakon toga se Warren vratio u Omahu gde je radio kao prodavac deonica dok je pohađao Dale Carnegie kurs javnog govorenja. Kako bi iskoristio ono što je naučio, počeo je da predaje „Zakone investiranja“ u noćnoj školi univerziteta Nebraska-Omaha. Prosečno godište njegovih učenika je bilo duplo veće od njegovog. U to vreme je kupio i benzinsku pumpu, kao sporednu investiciju, ali mu ona nije uspela.

1954. godine, Buffett je prihvatio posao koji mu je ponudio Graham. Početna plata mu je bila 112 hiljada dolara. Tu je blisko sarađivao sa Walter Schlossom (Valter Šlos). Dve godine kasnije, Graham je zatvorio firmu i otišao u penziju, a Buffett je imao oko 1,6 miliona dolara ušteđevine, te je osnovao Buffett Partnership Ltd. Firmu. Godinu dana kasnije vodio je tri kompanije, što se 1960. godine promenilo na čak sedam. Pitao je jednog od partnera, po zanimanju doktora, da nađe deset drugih doktora voljnih da ulože 10 hiljada dolara u njegovu firmu. Na kraju je njih jedanaest pristalo, a Buffett je udvostručio njihov novac sa samo 100 dolara svog pologa.

1962. godine, Buffett je postao milioner zbog partnerstva u firmama, koje su do januara te godine imale zaradu od dodatnih 7 miliona dolara, od čega je 1 milion pripadao Warrenu. Sva ta partnerstva je sjedinio u jedno. Investirao je i na kraju preuzeo firmu tekstila, Berkshire Hathaway. Počeo je da kupuje deonice firme od šefa Seabura Station firme, vlasnika kojeg je kasnije otpustio. Njegovi partneri su kupovali udele po 7,6 dolara po delu. 1965. godine, kada su njegovi partneri počeli kupovati Berkshire agresivnije, plaćali su 14,86 dolara po delu, dok je kompanija imala kapital od 19 dolara po delu.

Buffett je preuzeo kontrolu nad firmom za vreme sastanka odbora, te je za predsednika imenovao Ken Chance (Ken Čens). Godinu dana kasnije je prekinuo ulaganje u posao tekstila, te je nastavio da se bavi sa osiguranjem. Do 1985. godine, poslednji delići firme tekstila su bili prodani. Posle toga je najavio kako će investirati u privatni posao, po imenu Hochschild, Kohn and Co., odnosno privatnu trgovinu odeće u Baltimoru. 1967. godine, platio je svoj prvi i poslednji deo, u vrednosti od 10 centi. 1969. godine, posle koje je usledila njegova najuspešnija godina, Buffet je okončao partnerstvo, te je svu imovinu podelio sa svojim partnerima. Među imovinom koja je podeljena je bila i Berkshire Hathaway firma.

1970. godine, Buffett je počeo pisati sada poznata godišnja pisma vlasnicima deonica. U to vreme je živeo od godišnje plate u vrednosti od 50 hiljada dolara, te prihoda od investicija. Devet godina kasnije, Berkshire je započeo godinu sa prodajom udela za 775 dolara, što je završilo na 1,310 dolara. Buffettu je bogatstvo poraslo na 620 miliona dolara.

1973. godine, Berkshire je počeo prikupljati deonice u Washington Post kompaniji. Buffett je postao blizak prijatelj sa Katharine Graham (Ketrin Grem), koja je vodila kompaniju, te se pridružio odboru. Tri godine kasnije, Berkshire je indirektno kupio Buffalo večernje vesti za 32,5 miliona dolara. Zbog toga je sprovedena istraga o konfliktu interesa, zbog čega je i Buffalo Courier-Express, rivalska firma, izgubila novac, dok 1982. godine nije propala.

1979. godine je Berkshire počeo sa prikupljanjem deonica u ABCu. Capital Cities je objavio da za 3,5 milijardi dolara kupuje ABC 1985. godine, što je iznenadilo javnost jer je ABC četiri puta bio veći od te kompanije. Berkshire je pomogao u finansiranju kupovine, a za uzvrat je dobio 25 posto udela u kompaniji.  1987. godine, Berkshire Hathaway je kupila 12 posto udela Salmon Inc. kompanije, čime je postala najveći suvlasnik firme, a Buffetta učinila direktorom. Nakon skandala koji je naterao prethodnog vlasnika kompanije da da ostavku, 1991. godine je Buffett postao predsednik Salomon kompanije, dok kriza ne prođe.

1988. godine, Warren je počeo kupovati deonice Coca-Cola kompanije, na kraju kupivši 7 posto firme za 1,02 milijarde dolara. S vremenom se ispostavilo da je to njegova najunosnija investicija, ona koja i danas napreduje.

Buffett je postao milijarder kada je Berkshire Hathaway počela prodavati najunosnije udele, 29. maja 1990. godine, sa cenom od 7,175 dolara po udelu. Osam godina kasnije, Buffett je od General Re tražio pomoć kada se susreo sa poteškoćama u radu, te je ta firma 2002. godine dala svoje osiguranje Buffettu, nakon njegove saradnje sa Maurice R. Greenberom (Mauris R. Grinberg) na AIG projektu. Iste godine je Buffett ušao u 11 milijardi vredan posao, kako bi američki dolar postavio kao vodeću valutu. Do aprila 2006. godine, njegova konačna zarada na ovom poslu je bila dve milijarde dolara.

2006. godine, Buffett je objavio kako će u julu postepeno deliti 85 posto njegovog udela u firmi Berkshire, petorici investitora, od čega će najveći deo ići fondaciji Bill and Melinda Gates. Godinu dana kasnije, objavio je kako traži mladog naslednika, ili njih više koji bi bili u stanju da vode njegove poslove. Buffet je ranije izabrao Lou Simpsona (Lu Simson) koji vodi Geico investicije, ali je on samo šest godina mlađi od Warrena.

Buffett je naišao na krizu u poslovanju za vreme velike finansijske krize koja je trajala od 2007. do 2008. godine. Njegova firma Berkshire Hathaway je pretrpela pad zarade od 77 posto, nakon čega je nekoliko njegovih kasnijih projekata patilo od velikog gubitka vrednosti. U to vreme, Buffet je prikupio deset posto deonica Goldman Sachs firme, te je pomogao Dow Chemical da plati preuzimanje Rohm & Haas firme, u vrednosti od 18,8 milijardi dolara. Tako je postao najveći deoničar firme, koja mu je donela 3 milijarde dolara, koje su odigrale vodeću ulogu u otplaćivanju duga za vreme krize.

2008. godine, Buffett je postao najbogatija osoba na svetu, sa bogatstvom od 62 milijarde dolara, prema magazinu Forbes, sa čijeg trona je skinuo Bill Gates (Bil Gejts), koji je na prvom mestu liste tog magazina bio 13 godina za redom. Sledeće godine je Gates vratio svoju poziciju, a Warren je dospeo na drugo mesto, nakon što su vrednosti obojice muškaraca pale na 40 i 30 milijardi dolara. Prema magazinu, Buffett je izgubio 25 milijardi dolara u periodu od 2008. do 2009. godine.

U oktobru 2008. godine, mediji su izvestili da je Buffett pristao da kupi deonice General Electric kompanije. U februaru naredne godine je prodao udele Procter & Gamble kompanije, kao i Johnson & Johnson deonice. U avgustu 2014. godine, cena Berkshire Hathaway deonica je po prvi put dosegla 200 hiljada dolara po komadu, smestivši vrednost firme na 328 milijardi dolara. Iako je Buffett u to vreme već podelio polovinu svojih deonica raznim humanitarnim organizacija, još uvek je posedovao deonice u vrednosti od 64,2 milijarde dolara. Istog meseca je firma kažnjena sa 896 hiljada dolara jer nije prijavljena kupovina deonica USG Corporation kompanije, kako je u izveštaju naloženo.

U novembru 2011. godine, objavljeno je da je u periodu od osam meseci Buffett kupio 64 miliona deonica od International Business Machine korporacije, u vrednosti od 11 milijardi dolara. Ova investicija je podigla njegov udeo u firmi na 5,5 posto, što je najveći udeo u firmi pored State Street Global Advisors firme. Budući da je nebrojeno puta izjavo kako neće ulagati u tehnologiju jer je ne razume najbolje, ovaj njegov potez je bio veliko iznenađenje mnogim posmatračima i drugim investitorima.

U maju 2012. godine je objavljeno da je Buffett kupio Media General koja se sastojala od 63 novine u južno-istočnom delu Amerike. Ova firma je bila drugi projekat povezan sa štampanjem novina, koji je Buffett kupio te godine. Pored njih, Buffett je kupio još The Press of Atlantic City, U.S.’ Roanoke Times i The Tulsa World.

Uprkos finansijskoj krizi, Buffett je uspeo da povrati zaradu kompanije na stanje pre recesije. Tako je 2014. godine zaradio 6,4 milijarde dolara u net profitu, što je najviša cifra zarađena u tromesečnom periodu.

Privatni život

1949. godine, Buffett je bio očaran mladom ženom čiji momak je imao ukulele. U pokušaju da se takmiči sa njim, kupio je taj instrument, te ga od tada svira stalno. Iako nije osvojio njeno srce, njegovo zanimanje za muziku je bio ključ postajanja deo života Susan Thompson (Suzan Tomson), što je kasnije dovelo i do braka. Buffett je često svirao instrument za vreme sastanaka, kao i na drugim događajima. Njegova ljubav prema instrumentu je navela Dave Talsma da napravi ručno dva Dairy Queen ukulelea, od kojih je jedan prodan na humanitarnoj aukciji.

Buffett se oženio sa Susan Thompson 1952. godine. Imaju troje dece. Njihova imena su Susie (Suzi), Howard (Haurd) i Peter (Piter). Par je počeo živeti odvojeno 1977. godine, iako su u braku ostali do njene smrti koja se dogodila u julu 2004. godine. Njegova ćerka Susie živi u Omahi, i državni je član Girls, Inc. kompanije. Pored toga, bavi se humanitarnim radom preko Susan A. Buffett fondacije.

2006. godine, na svoj 76. rođendan, Buffett se oženio dugogodišnjom partnerkom Astrid Menks (Astrid Minks), šezdesetogodišnjakinjom, koja je sa njim živela još od razlaza sa suprugom, 1977. godine. Susan je želela da se njih dvoje upoznaju pre nego što je otišla u Omahu kako bi postala pevačica. Svo troje su ostali bliski prijatelji, te su se na božićnim čestitkama potpisivalo kao „Warren, Susie i Astrid“.

Buffett se odrekao usvojene ćerke sina Petera, Nicole (Nikol), nakon što je učestvovala u dokumentarcu Jamie Johnsona (Džejmi Džonson), nazvanom „The One Percent“. Film je obrađivao temu rastuće ekonomske nejednakosti između bogataša i presečnih građana Amerike. Iako je njegova supruga Nicole smatrala voljenom unukom, Buffett joj je u pismu napisao: „Nisam te emocionalno ni legalno usvojio kao svoju unuku, niti te je ostatak porodice usvojio kao sestričinu ili rodicu.“

Njegova godišnja plata iz 2006. godine iznosila je sto hiljada dolara, što je malo u poređenju sa drugim vlasnicima sličnih kompanija. Dve godine kasnije je zaradio 175 hiljada dolara, što mu je dodato na osnovnu platu. Nastavio je da živi u istoj kući u centru Dundia, u Omahi, koju je kupio 1958. godine za 31,5 hiljada dolara, delić sadašnje vrednosti. Pored toga, poseduje i kuću u Kaliforniji u vrednosti od 4 miliona dolara. 1989. godine, potrošio je 6.7 miliona dolara na privatni avion, koji je nazvao „The Indefensible“.

Poznato je da je veliki ljubitelj igre bridž, koju igra i po 12 sati sedmično sa Bill Gatesom. 2006. godine je sponzorisao meč bridža za Buffett kup. Pored toga, dugogodišnji je pratilac fudbala u Nebraski, te posećuje utakmice koliko god mu to raspored dozvoljava. Sa Christopher Webberom (Kristofer Veber) je radio na animiranoj seriji „Tajni klub milionera“. U seriji Buffett i Munger uče decu zdravim finansijskim navikama.

Iako je odgojen kao presbiterianac, Buffett za sebe kaže da je agnostik. Medijima je zanimljiva činjenica da ne poseduje mobilni telefon i kompjuter, te da se vozi svojim kadilakom. Na Berkshire Hathaway sastanku 2018. godine je rekao da koristi Google, te da je 2013. posedovao Nokia telefon na preklop, te da je poslao samo jedan mejl u čitavom životu. Navika mu je da čita petore novine dnevno, počevši sa Omaha World Herald, koje je kupio 2011. godine.

Njegovi govori su poznati kao kombinacija priča o poslovanju i humora. Svake godine zaseda na Berkshire Hathaway godišnjem sastanku deoničara u Kvest centru u Omahi. Taj događaj privlači preko 20 hiljada posetilaca iz Amerike i ostatka sveta, te mu je dodeljen nadimak „Woodstock of Capitalism“. Njegova pisma upućena deoničarima, kao i izveštaji često budu propraćena u medijima.

11. aprila 2012. godine mu je dijagnostikovan rak prostate. Objavio je kako će ići na dvomesečne tretmane radijacijom koji su završili 15. septembra iste godine, nakon čega je objavio kako mu je drago što je postupak uspešno završen.

Izvori

• https://www.biography.com/people/warren-buffett-9230729