Jordan Belfort

Biografija

Jordan Ross Belfort je američki autor, motivacioni govornik i bivši deoničar. Rođen je 9. jula 1962. godine, u Njujorku.

1999. godine, priznao je krivicu na sudu zbog pronevere novca kao i zločina povezanih sa manipulacijom tržišta dionica i vođenja stranice za prodaju, kao deo prevare u koju su bile uključene kompanije koje su na tržištu zarađivale manje od 250 miliona dolara.

Belfort je proveo 22 meseca u zatvoru, kao deo dogovora u kojem je pristao da svedoči protiv brojnih partnera i saradnika, takođe odgovornih za prevaru. 2007. godine, izdao je memoare pod nazivom „Vuk sa Vol Strita“, koji su pretvoreni u film koji je objavljen 2013. godine.

Detinjstvo

Belfort je rođen 1962. godine, u Bronksu, Nju Jork. Odgojen je u Bejsajdu, Kvins, u židovskoj porodici. Nakon što je završio srednju školu, a krenuo na fakultet, Belfort i njegov bliski prijatelj iz detinjstva, Eliot Loewenstern (Eliot Lovenstern) su zaradili 20 hiljada dolara, tako što su prodavali italijanski sladoled iz ručnih frižidera, ljudima na lokalnoj plaži. Nakon toga, Belfort je diplomirao na Američkom univerzitetu, postavši diplomirani biolog.

Jordan je planirao da iskoristi zarađeni novac kako bi otplatio zubarsku školu, te je krenuo na univerzitet u Merilendu, gde je studirao stomatologiju. To nije dugo trajalo, te je Belfort napustio školu nakon što mu je dekan prvi dan fakulteta rekao da je zlatno doba stomatologije prošlo, te da treba napustiti fakultet ako ga je upisao samo zbog novca.

Karijera

Svoju karijeru prodavca započeo je tako što je od vrata do vrata prodavao meso i morske plodove u Long Ajlandu, u Nju Jorku. Belfort u intervjuima i svojim memoarima tvrdi kako je posao postigao uspeh gotovo odmah, te je uspeo da podigne prodaju mesa na novi nivo. Zaposlio je nekoliko radnika, te je prodao 2, 300 kilograma govedine i ribe u prvoj sedmici rada. Ipak, posao mu je uskoro propao, nakon što je potpisao bankrot u svojoj 25. godini.

Porodični prijatelj mu je pomogao da dobije posao dioničara pripravnika u L.F Rothschild firmi. Belfort je otpušten nakon što se kompanija susrela sa finansijskim poteškoćama povezanim sa kolapsom tržišta poznatijim kao Crni ponedeljak, 1987. godine.

Ubrzo posle toga, Belfort je osnovao firmu Stratton Oakmont, kao deo kompanije Stratton Securities koju je naknadno otkupio od originalnog osnivača. Njegova firma je funkcionisala kao ilegalna prodavnica dionica za male firme, te je varala ulagače navodeći ih da veruju kako su im dionice manje vredile, samo da bi bile preprodate po većoj ceni. Za vreme posedovanja firme, Belfort je uživao u razuzdanim zabavama, intenzivnoj upotrebi rekreacionih droga, naročito metakvalona, koja se prodavala pod imenom „Quaalude“, te koja ga je dovela do teške ovisnosti.
Stratton Oakmont je u jednom trenutku zapošljavala preko hiljadu prodavaca dionica, te je bila umešana u problem sa dionicama u vrednosti od milijarde dolara, nakon što je javno bila iza prodaje obuće kompanije Steve Madden Ltd. Firma je bila na meti sprovodnika zakona skoro od početka osnivanja, a njena posebnost je bila inspiracija za film „Boiler Room“ 2000. godine. Trinaest godina kasnije, objavljen je mega hit, ovog puta je to bio film sa elementima biografije, po imenu „Vuk sa Vol Strita“.

Stratton Oakmont je bila pod skoro stalnom istragom Državne organizacije za osiguranje dioničara, danas poznatija kao Finansijska industrijska regulaciona vlast, još od 1989. godine. Napokon, u decembru 1996. godine, FIRV je razotkrila firmu, nakon čega je ona zatvorena. Belfort je tada optužena za prevaru i pranje novca.

Jordan je odslužio 22 meseca četverogodišnje kazne u Taft kaznionici, u Taftu, Kaliforniji. Kako bi odslužio polovinu kazne morao je da se nagodi sa FBI-em, priznavši da je varao investitore, što ih je koštalo oko 200 miliona dolara. Naređeno mu je da otplati 110,4 miliona dolara koje je ukrao od kupaca dionica.

Dok je služio kaznu, Belfort je delio ćeliju sa Tommy Chongom (Tomi Čong) koji ga je ohrabrio da piše o svom iskustvu kao prodavca dionica. Ostali su prijatelji i nakon izlaska iz zatvora, te Belfort navodi da je njegov prijatelj jedini zaslužan za njegov preokret u izboru profesije, postavši motivacioni govornik i pisac.

U jednom od motivacionih govora, u Dubaiju, 19. maja 2014. godine, Belfot je objasnio kako je postao pohlepan, zbog čega je na kraju i uhapšen. Izjavio je kako je 95% njegovih poslova bilo legalno, na šta su federalne organizacije odgovorile da Statton Oakmont nikada nije bila stvarna firma na Vol Stritu, ni doslovno, ni figurativno.

Prema presudi, Belfort je bio dužan da plati polovinu svojim primanja svim klijentima, njih 1,513, koje je prevario u periodu do 2009. godine. Ukupan iznos tog povrata bio je 110 miliona dolara. Oko 10 miliona dolara, od 11, 6, koliko je Belfort vratio žrtvama do 2013. godine, je rezultat prodaje zemljišta na koju je izgubio pravo.

U oktobru 2013. godine, federalni tužioci su podneli žalbu protiv Belforta. Nekoliko dana kasnije, američka vlada je povukla zahtev o nepravilnosti njegovih isplata, nakon što je njegov advokat branio Belforta, iznoseći kako je on bio dužan plaćati samo polovinu svog primanja do 2009. godine, a ne kasnije. Iznos koji je platio za vreme uslovne kazne, nakon što je otišao iz zatvora, iznosio je 382,910 dolara u 2007. godini, te 170 hiljada u 2009. godini.

U ovom periodu, Belfort se pokušao nagoditi sa američkom vladom, oko izmene njegove kazne. Konačan dogovor je bio da Blefort plaća minimalno 10 hiljada dolara mesečno, do kraja života, nakon što je sudac presudio da Belford nije obavezan da plaća 50% svojih primanja nakon što njegova uslovna kazna istekne. Jordan takođe tvrdi kako on uplaćuje i novac koji zarađuje od javnih govora po Americi i drugih angažmana, pored 10 hiljada mesečno, kako bi što pre otplatio nanetu štetu.

Tužioci su takođe izjavili kako je Belfort pobegao u Australiju da bi izbegao porez i sačuvao svoju imovinu od oštećenih klijenata, ali su kasnije izmenili svoju izjavu koja je izašla i u magazinu „Wall Street Journal“, te su objavili i službeno izvinjenje i zahtev od magazina da povuče njihovu izjavu iz štampe. Belfort je preko svoje službene internet stranice, kao i preko drugih medija, objavio da želi podneti zahtev da 100% profita od njegovih knjiga i filma „Vuk sa Vol Strita“ ide žrtvama prevare. Međutim, u junu 2014. godine, glasnogovornik američke advokatske komore je izjavio kako su Belfortove tvrdnje bile neistinite. Glasnogovornik je pojasnio situaciju, rekavši da je dobio novac od prvobitne prodaje prava za film, koji nije kompletno uložen u otplatu štete prevarenih klijenata.

Magazin „BusinessWeek“ je objavio kako je Belfort platio samo 21 hiljadu dolara oštećenim klijentima, od oko 1,2 miliona dolara, koliko je zaradio na filmu prije njegove objave. Nakon toga, Jordan je izjavio kako je predložio da 100% profita od prodaje njegovih knjiga ide u otplatu dugova, međutim vlada je odbila njegovu ponudu.

Pisanje

Belfort je napisao dva memoara, „Vuk sa Vol Strita“ i „Hvatanje vuka sa Vol Strita“. Knjige su objavljene u oko 40 zemalja, te su prevedene na 18 različitih jezika. Film, zasnovan na njegovim knjigama, objavljen je 2013. godine. Glavnu ulogu glumio je Leonardo DiCaprio (Leonardo Dikaprio), a pored njega u filmu su se našli i Jonah Hill (Džona Hil) i Margot Robbie (Margot Robi). Scenarij za film je napisao Terence Winter (Terens Vinter),  režirao ga je Martin Scorsese (Martin Skorsezi).

Jordan je prvu knjigu napisao u periodu posle izlaska iz zatvora, nakon što je za vreme služenja kazne uništio čitavih 130 stranica knjige, jer mu se nisi sviđale. Primio je pola miliona dolara pologa od Random House, izdavačke kuće, a pre objave same knjige započeo je rat i oko autorskih prava za film. Bivši tužilac advokatske komore u Americi, koji je i krivično gonio Belforta, izjavio je kako veruje da su neki detalji njegove knjige izmišljeni.

Motivacioni govori

Belfort održava motivacione govore. To uključuje turneju po Australiji na kojoj održava seminare uživo, nazvane „Istina iza njegovog uspeha“, pored ostalih prezentacija. U jednočasovnom intervjuu u kojem je pričao o svojoj karijeri, Jordan je izjavio kako najviše u životu žali što je izgubio novac drugih ljudi, te je u jednom trenutku čak napustio studio, nakon što se uvredio na pitanje da li su njegovi trenutni finansijski poduhvati legalni.

Belfort vodi i seminare o prodaji po imenu „Jordan Belfort’s Streight Line Sales Psychology“. Kada je tek počeo držati govore, najviše se fokusirao na motivaciju i etiku, a nakon toga je premestio fokus na veštine prodaje i preduzetništvo.

Njegove govore vodi njegova firma Global Motivation Inc. U toku 2014. godine, provodio je čak tri sedmice u mesecu po turnejama, održavajući prezentacije. Glavna tema njegovih govora je važnost poslovne etike te učenje iz njegovih grešaka koje je načinio za vreme devedesetih godina. Jedna od čestih grešaka koje spominje je verovanje da je opravdano zaobići pravila o finansijskim odredbama, samo zato što je to tada bila praksa.

Zarada njegovih poslova pre održavanja seminara iznosila je oko 30-75 hiljada dolara, dok je od prodaje karata za seminare zaradio oko 80 hiljada. Glavan tema njegovih seminara jeste ono što on zove „pravolinijski sistem“, to jeste, saveti o sistemima prodaje. Neki kritičari su negativno reagovali na sadržaj njegovih govora, naročito na prisećanje događaja i priča iz devedesetih godina.

Privatni život

Za vreme vođenja firme Stratton Oakmont, Belfort se razvodio od svoje prve žene, Denise Lombardo (Denis Lombardo). Posle toga, oženio se Britankom koja je odrasla u Bruklinu, manekenkom po imenu Nadine Caridi (Nadin Karidi). Par se upoznao na jednoj zabavi. Imaju dvoje dece. Par se razišao zbog njenih tvrdnji da je Belfort bio nasilan, naročito nakon problema sa ovisnošću i afera sa drugim ženama. Razveli su se 2005. godine.

Belfort je bio i poslednji vlasnik luksuzne jahte Nadine koja je prvobitno sagrađena za Coco Chanel (Koko Šanel), 1961. godine. Jahta je u njegovom vlasništvu dobila ime po njegovoj tadašnjoj ženi. U junu 1996. godine, jahta je potonula negde na istočnoj obali Sardinije, nakon što su italijanske mornarske specijalne snage spasili sve koju su bili na brodu. Belfort je kasnije izjavio kako je insistirao da isplove po jakom vetru, iako ga je njegov kapetan savetovao da to ne čini. To je dovelo do tonjenja broda, nakon što su valovi polupali palubu.

Od 2015. godine, Belfort je zaručen za dugogodišnju devojku, Anne Koppe (En Kop). Jordan je i obožavalac tenisa.

Kontroverze

Istraga koju su vodili magazini „7News“ i „The Sunday Mail“, otkrila je vezu između Belforta i kompanije za zapošljavanje, po imenu Career Pathways Australia, koju vodi Paul Conquest (Pol Konkvest), koji je takođe većinski vlasnik firme Face to Face Training. Ova dva brenda su izrazito promovisana na radionicama koje je Belfort održao u Brisbane’s Eatons Hil hotelu. Navodno je održao i dve radionice na temu prodaje radnicima firme Face to Face Training.

Ista firma je primila oko 3,9 miliona dolara od vlade za vreme fiskalne 2014. godine, kao i 6,34 miliona dolara za vreme 2015. godine, zbog usluga treninga i procene. Očekivano je kako će većina tog novca biti potrošena na usluge treninga i izdavanja certifikata, što se nije dogodilo. „9 News Australi“ je proglasio taj trening program prevarom, a program izdavanja certifikata, čistom izmišljotinom.

Dela

Autobiografije

• Vuk sa Vol Strita (2007.)
• Hvatanje vuka sa Vol Strita: Još neverovatnih priča o bogastvu, šemama, zabavama i zatvoru (2009.)

Knjige o samopomoći

• Way of the Wolf: Become a Master Closer with Straight Line Selling (2017.)

Adaptacije

Snimanje Scorseseove adaptacije Belfortovih memoara je počelo u avgustu 2012. godine, a film je objavljen 25. decembra 2013. godine. Magazin „Time“ je napisao kako su mnogi doživljaji u filmu zasnovani na piščevim memoarima i člancima magazina „Forbes“, iako je sadržaj tih članaka donekle preuveličan. Belforta je glumio Leonadro DiCaprio, koji je osvojio Zlatni globus u kategoriji za „Najboljeg glumca“, te je nominovan za Oskara u istoj kategoriji, na osnovu njegove izvedbe u filmu.