Ivica Todorić

Biografija

Ivica Todorić je hrvatski industrijalac i privrednik, bivši vlasnik koncerna „Agrokor“, te jedan od najbogatijih i najuticajnijih ljudi u Hrvatskoj i regionu. Rođen je 2. januara 1951. godine u Zagrebu. Oženjen je Vesnom (Bašić) Todorić s kojom ima troje dece, ćerku Ivu i sinove Antu i Ivana.

Privatni život

Porodica Todorić potiče iz sela Zmijavaca kod Imotskog. Ivičin deda Ivan Todorić je u vreme Kraljevine Jugoslavije pet godina bio seoski vođa. Dok je većina meštana podržavala Mačeka, Ivan Todorić je podržavao Jugoslovensku radikalnu zajednicu. Imao je osmoro dece. Sinovi Ante i Ivan su nakon osnovne škole u Imotskom završili srednju poljoprivrednu školu u Križevcima, a nakon toga Poljoprivredni fakultet u Zagrebu. Ivan je kasnije postao dekan tog fakulteta, a Ante se počeo baviti privredom. Ante Todorić je 1963. godine imenovan za generalnog direktora „Agrokombinata“, fabrike za proizvodnju i izvoz stoke, peradi i jaja. Osim toga, bio je član Saveta proizvođača jugoslovenske skupštine, poslanik u Hrvatskom saboru, predsednik agronoma Hrvatske i Jugoslavije, te član uprave Zagrebačke banke. Bio je član Saveza komunista. 1971. godine optužen je da je kao direktor „Agrokombinata“ uzeo šest miliona nemačkih maraka namenjenih za kupovinu oružja za Maticu hrvatsku. Osuđen je na šest godina zatvora, a u Staroj Gradiški je odslužio četiri godine. Ante Todorić je bio u prijateljskim odnosima s Franjom Tuđmanom, prvim hrvatskim predsednikom.

Ivica Todorić je rođen 1951. godine u Zagrebu. Otac Ante i majka Mira (Poštek) Todorić su jedno vreme živeli na poljoprivrednom gazdinstvu Božjakovina kod Dugog sela gde je Ante od 1955. do 1962. godine bio direktor. Ivica i njegova sestra Jadranka su detinjstvo proveli u Božjakovu. Osnovnu i srednju školu, a nakon toga i Ekonomski fakultet završio je u Zagrebu. Diplomirao je 1976. godine i osnovao svoje prvo preduzeće za proizvodnju i prodaju cveća.

Ivica Todorić je oženjen Vesnom (Bašić) Todorić. Imaju troje dece, sinove Antu i Ivana, te ćerku Ivu Todorić Balent.

Do krize u Agrokoru koja je eskalirala 2017. godine, sva njegova deca su bila uključena u rad kompanije. Tokom 2017. godine sinovi Ante i Ivan pokrenuli su vlastite biznise. Porodica Ante Todorića živi u Beču, dok on radi na relaciji Beč – London. Prema navodima medija on se trenutno bavi izgradnjom nekretnina u Austriji.

Drugi sin, Ivan najviše vremena provodi na relaciji Zagreb – Cirih. Navodno se okrenuo biznisu sa solarnom energijom. Trenutno u Zagrebu čeka rođenje deteta.

Iva Todorić Balent pomaže ocu u kreiranju bloga, te je zajedno sa advokatima deo njegovog PR tima. Trenutno je na relaciji Zagreb – Beograd, a nedavno je osnovala vlastitu kompaniju za marketing, te se posvetila privatnom životu.

Karijera

Ivica Todorić je svoje prvo preduzeće osnovao 1976. godine. Prodao je zemlju svog dede na zagrebačkoj Trešnjevci, te uz pomoć tog novca i kredita pokrenuo posao proizvodnje i prodaje cveća. Za samo nekoliko godina posao je proširio na čitavu Jugoslaviju, a već polovinom 80-ih njegovo preduzeće je postalo lider na tržištu. Godine 1989. je osnovao „Agrokor“ deoničko društvu čiji je Ivica Todorić bio jedini vlasnik. U tom momentu „Agrokor“ je pokrivao 40 odsto jugoslovenskog tržišta cveća.

Nakon toga podigao je kredit, te kupio 77 odsto zadarske „Sojare“. Za taj posao kredit mu je odobrila Zagrebačka banka koja ga je kreditirala kada je kupovao kukuruz i pšenicu od PIK Kutjevo i Osijek za potrebe državnih rezervi. Kada se saznalo da su kukuruz i pšenica izvezeni, a državne rezerve prazne, izbio je skandal. Osim toga, konkurencija mu je javno prigovarala da je kredite od Zagrebačke banke dobijao mnogo povoljnije od drugih. Dok je drugim privrednicima banka davala kredite s kamatnom stopom od 12 odsto, Todorić ih je dobijao za četiri odsto.

Ipak, rast Todorićeve kompanije se nastavio, pa je 1992. godine kupio fabriku mineralne vode „Jamnica“ i „Agropreradu“, a 1993. godine fabriku ulja „Zvijezda“ i „DIP Turopolje“. Godinu dana kasnije deo „Agrokora“ postala je i fabrika sladoleda „Ledo“, te najveći maloprodajni lanac u Hrvatskoj „Unikonzum“ (današnji „konzum“). Tokom 90-ih postao je vlasnik splitskog preduzeća „Bobis“, te mlekare „Mils“. S obzirom na rat koji je tih godina tutnjao na području bivše Jugoslavije strani ulagači nisu dolazili na ove prostore, pa je to Todorić iskoristio kako bi pod okrilje „Agrokora“ doveo mnoge državne firme koje se bave proizvodnjom, preradom i prodajom hrane.

Pred kraj rata, 1995. godine „Agrokor“ je i službeno postao koncern. Tri godine kasnije, Todorić je kupio „Jaska vino“, a 2000. godine poslovanje je proširio na Bosnu i Hercegovinu te kupio fabriku mineralne vode „Sarajevski kiseljak“. „Agrokor“ je i dalje rastao, pa je deo koncerna 2003. godine postala fabrika sladoleda „Frikom“ iz Srbije. Sledeće godine Todorić je kupio fabriku sladoleda „Baldauf“, te punionicu mineralne vode „Fonyodi“ iz Mađarske. Ubrzo su nekadašnje velike državne firme „PIK Vrbovec“ i „PIK Belje“ postale deo „Agrokora“. Osim toga, Todorić je kupio i najveći lanac trafika u Hrvatskoj „Tisak“, te ga pripojio svom koncernu.

2012. godine na farmi gradec kod Vrbovca Todorić je otvorio bioplinsko postrojenje vredno 55 miliona kuna koje od svojih, uglavnom svinjogojskih farmi, proizvodi električnu i toplotnu energiju.

Nakon nekoliko meseci medijskih špekulacija, 2014. godine Todorić je ostvario svoju najveću kupovinu. Oko 53 odsto deonica slovenačkog lanca „Merkator“ platio je rekordnih 550 miliona evra.

Time je „Agrokor“ i zvanično postao najveća privatna kompanija u Hrvatskoj i jedna od najvećih u Jugozapadnoj Evropi. 2016. godine „Agrokor“ je imao oko 40 hiljada zaposlenih, te prihod od prodaje veći od 29 milijardi kuna. Primarne delatnosti koncerna su distribucija hrane i pića, te maloprodaja. Osim toga bavi se i proizvodnjom mesa, vina i drugih proizvoda.

Bogatstvo

Ivica Todorić je nekoliko decenija najbogatiji čovek u Hrvatskoj i jedan od najbogatijih na Balkanu. Prema pisanju hrvatskih medija Todorić je vlasnik rezidencije Kulmerovi dvori u kojima su nekad boravili hrvatski plemići. Imanje se prostire na 55 hiljada metara kvadratnih, a osim luksuzno opremljenih prostorija, odlikuje ga i prilično bogat vozni park. Naime, Todorićev najstariji sin Ante je veliki ljubitelj automobila Porše (Porsche) i ima ih nekoliko. Osim toga, Todorići imaju i svoj helikopter, te luksuznu jahtu „Jana“.

Pored dvorca pod Sljemenom, Ivica Todorić je vlasnik vile u Opatiji, te kuće u Gorskom kotaru. Kuća u Gorskom kotaru je izgrađena od ručno obrađenog drveta, podovi su obloženi porcelanskim počicama, a većina nameštaja je ručno izrađena.

Godinama su letovali na ostrvu Smokvica kod Rogoznice, a 1995. godine firma „Grafoplast“ je dobila ostrvo na korištenje na trideset godina. U međuvremenu je Todorić kupio „Grafoplast“, pa je i ostrvo pripalo njemu. Godinama ga je koristio kao privatnu oazu za koju nije plaćao koncesiju. Za sve ove godine koncesija bi iznosila oko 200 miliona kuna.

Osim dvoraca, vila, ostrva i skupih prevoznih sredstava u vlasništvu Ivice Todorića je i kuća na Pantovčaku, koja se nalazi preko puta predsedničke palate u Zagrebu.

Njegovo bogatstvo se procenjuje na stotine miliona kuna.

Kriza u Agrokoru

Početkom 2017. godine kreditna agencija“ Mudis“ („Moody`s“) smanjila je Todorićevu kreditnu sposobnost uz objašnjenje da je prezadužen. Nedugo nakon toga ambasador Rusije u Hrvatskoj Anvar Azimov izjavio je da ruska Zber banka (Sberbank) više neće kreditirati „Agrokor“, te da ovaj koncern mora da vrati 1,1 milijardu evra koliko je dužan ovoj banci. Kriza je uzela maha nakon što je Vlada Hrvatske priznala da se sastala s Ivicom Todorićem i šefom njegovih finansija Ivanom Crnjcem kako bi razgovarali o šansama da ga država spasi od propasti. Nakon tog sastanka dobavljači kojima je „Agrokor“ ostao dužan usaglasili su stavove o daljim potezima. Na nagovor potpredsednice Vlade Hrvatske Martine Dalić, Todorić je primio dobavljače. Todorić se tek u martu prvi put pojavio u medijima, od početka krize. U javnosti su se ubrzo pojavile priče da Zber banka želi da preuzme Agrokor, a Vlada je ubrzo donela Zakon o vanrednoj upravi, tzv. Lex Agrokor, koji je državi omogućio da preuzme upravljanje koncernom. Ulagači su počeli da rasprodaju „Agrokorove“ akcije, a potpredsednik ruske banke VTB je izjavio kako sumnja da Todorić falsifikuje finansijske izveštaje. Kreditni rejting „Agrokora“ ponovo je pao. Krajem marta 2017. godine dobavljači su aktivirali svoja potraživanja od koncerna, što je dovelo u blokadu „Konzum“, „Jamnicu“, „Ledo“, „Zvijezdu“ i druge Todorićeve kompanije. Kao spasilac čitavog koncerna pojavljuje se menadžer Antonio Alvarez Treći koji je sa još devet stručnjaka angažovan da spasi kompaniju. Ubrzo je šef „Merkatora“, jedne od Todorićevih firmi, Toni Balažić, podneo ostavku. Dobavljači su isporučivali robu „Agrokoru“, a za uzvrat dobijali menice koje su prodavali faktoring društvima. Time su banke i dobavljači posredno kreditirali „Agrokor“, a problem je nastao kada „Agrokor“ više nije mogao da servisira svoje dugove pa su faktoring kuće krenule u naplatu menica od dobavljača. Šef „Dukata“ jednog od Agrokorovih najvećih dobavljača izjavio je da bez dogovora o rešenju krize prestaje i isporuka robe. Nakon ovog ultimatuma Ivica Todorić je potpisao aktivaciju lex Agrokora uz izjavu da sve što je gradio 40 godina daje u ruke državi. Tada je državni poverenik Ante Ramljak preuzeo upravljanje nad Todorićevim „Agrokorom“. 10. aprila Ramljak je zvanično preuzeo kontrolu nad koncernom, a ubrzo nakon toga dobavljači su ponovo počeli da isporučuju robu Konzumu. Ramljak je 25. aprila obelodanio da će konsultantska kuća“ Alix Partners“ preuzeti restrukturiranje „Agrokora“.

U maju 2017. godine „Agrokor“ je objavio da je 19 najvećih firmi u koncernu po raznim osnovama dužno više od 40 milijardi kuna. Uprkos novim najavama da će prestati da šalju robu „Agrokorovim“ firmama, to se nije desilo. U međuvremenu su predstavnici ruskih banaka optužili Todorića da ih je prevario.

U junu 2017. godine skupština“ Konzuma“ odbila je smenu Ivice Todorića s mesta predsednika Nadzornog odbora. Protiv njegove smene bila je „Agram grupa“, u vlasništvu Dubravka Grgića, koja drži više od 25 odsto deonica „Konzuma“. Nekoliko dana kasnije Grgić je podneo ostavku uz obrazloženje da mu je „potpuno neprihvatljivo da sudeluje u bilo kakvim upravljačkim, nadzornim ili bilo kojim drugim organima Agrokora“.

Koncernu je u junu odobreno zaduženje od 480 milijardi kuna. U kredit po roll up modelu uključen je i kredit domaćih banaka od 80 miliona kuna koje je „Agrokor“ u aprilu dobio od domaćih banaka.

Predsednik Uprave „Konzuma“ Slavko Ledić najavio je zatvaranje 80 do 100 prodavnica i otpuštanje radnika. U avgustu je nova uprava „Agrokora“ najavila prodaju luksuzne jahte „Jana“ Ivice Todorića  čija je vrednost 1,4 miliona kuna. Ranije je uprava najavila prodaju Todorićevog helikoptera, automobila i terenaca. Takođe, najvljena je prodaja luksuzne vile „Castello“ koja je u vlasništvu koncerna. Vila se prostire na skoro 400 metara kvadratnih, okružena je velikim dvorištem i njena cena je sedam miliona evra.

U septembru 2017. godine Ivica Todorić je otvorio svoj blog preko koga je odlučio da se obraća javnosti. U jednom od prvih saopštenja najavio je tužbu protiv Hrvatske, te objavu relevantnih dokumenata kojima će otkriti spregu politike, privatnih interesa rukovodilaca fondova i važnih ljudi iz „Agrokora“. Osim toga, obrušio se na ministarku Martinu Dalić i Antu Ramljaka. Krajem septembra podesena je anonimna prijava protiv ministarke Dalić, Ante Ramljaka i nekoliko drugih osoba, te fonda „Knighthead“ zbog „niza kaznenih dela zloupotrebe položaja i ovlaštenja počinjenih u sastavu zločinačkog udruženja“. Preko svog bloga Todorić je optužio Ramnjaka da „obmanjuje javnost“. U medijima se spekulisalo gde se Ivica Todorić u momentu najveće krize nalazi, a prema navodima pojedinih medija trenutno uopšte nije u Hrvatskoj, nego živi na relaciji Beograd – Beč.

Istraga protiv Ivice Todorića, te njegovih sinova i 12-oro menadžera koncerna „Agrokor“ pokrenuta je polovinom oktobra 2017. godine zbog nezakonitog pribavljanja više od 150 miliona evra. S obzirom da hrvatsko pravosuđe nije znalo gde se Todorić nalazi, za njim je prvo raspisana plava, a 25. oktobra i crvena Interpolova poternica. To znači da bi on u bilo kojoj od 186 zemalja članica Interpola trebalo da bude uhapšen. Ako se to dogodi, Hrvatska bi zemlji u kojoj je uhapšen trebalo da podnese zahtev za izručenje. Za razliku od evropskog naloga za hapšenje, koji vredi samo za područje zemalja Evropske unije, međunarodna poternica ima mnogo širi opseg.