Džef Bezos (Jeff Bezos)

Biografija

Džefri Preston Bezos (Jeffrey Preston Bezos) je jedan od najbogatijih ljudi na svetu, preduzetnik u svetu tehnologije i maloprodaje, stručnjak u računarskim naukama, filantrop, te osnivač i predsednik Upravnog odbora „Amazon“-a (Amazon.com), najveće i najpoznatije onlajn (online) trgovačke kompanije u svetu. Rođen je 12. januara 1964. godine u Albakeriju.

Njegovi poslovni interesi takođe obuhvataju i vazdušno-kosmička putovanja i novinarstvo. On je osnivač  „Blu Oridžin“-a (Blue Origin), kompanije koja je osnovana 2000. godine, a 2013. je kupio medijsku kuću „Vošington Post“ (The Washington Post).

Tu su i brojne manje investicije koje se vode pod okriljem „Bezos ekspedišns“ (Bezos Expeditions).

Od Džefrija Jorgensena do Džefa Bezosa

Džefri je rođen 1964. godine, u Albakerkiju, u američkoj državi Nju Meksiko (Albuquerque, New Mexico), kao sin Džeklin (Jacklyn) i Teda Jorgensena. Džeklin je imala samo 17 godina kada je postala majka i još je išla u srednju školu. Njen brak sa Jorgensenom nije dugo potrajao, te su se razveli posle manje od godinu dana zajedničkog života.

U aprilu 1968. godine, kada je Džefri već napunio četiri godine, njegova majka se ponovo udala. Ovaj put za kubanskog imigranta Miguela Majka Bezosa (Miguel “Mike” Bezos) koji je u Ameriku doselio sa 15 godina.

Bezos je postao Džefrijev očuh, usvojio je četvorogodišnjeg dečaka, te mu je dao svoje prezime koje je Džefri i zadržao.

Posle venčanja, porodica Bezos se preselila u Hjuston u Teksasu, a očuh je počeo da radi kao inženjer u kompaniji „Ekson“ (Exxon).

Zanimljivo je da su preci Džefa Bezosa sa majčine strane doseljenici u Teksas, koji su kroz više generacija stekli ranč veći od 100 kvadratnih kilometara blizu grada Kotula. Džefri je u martu 2015. godine postao jedan od najvećih zemljoposednika u Teksasu.

Obrazovanje

Od ranog detinjstva Džef Bezos je pokazivao veliko interesovanje za nauku i tehnologiju. Kroz osnovno, srednješkolsko, a potom i fakultetsko obrazovanje bio je briljantan.

Zanimljiva je jedna anegdota koja ukazuje upravo na to koliko je Džefrija od detinjstva interesovala nauka. Naime, alarm u kući je sastavio i rastavio, kako bi uključio i svoju sobu, te onemogućio svojoj braći i sestri da ulaze u njegovu sobu bez znanja.

Džef je osnovnu školu pohađao u River Oaksu (River Oaks Elementary School) u Hjustonu od četvrtog do šestog razreda. Leto je provodio na ranču svog dede Lorensa Preston Gize (Lawrance Preston Gise), sa majčine strane, u južnom Teksasu.

Lorens je bio raketni inžinjer, regionalni direktor kompanije za atomsku energiju. Ranije je radio i pri Ministarstvu odbrane, te učestvovao u prvom lansiranju veštačkog satelita Zemlje 1957. godine.

Međutim, i pored uspešne karijere, te dobro plaćenog posla, Lorens Preston Giza se rano povukao iz poslovnog života. Odselio je na svoj ranč u Teksasu i uzgajao stoku.

On je imao veliki uticaj na mladog Džefrija, koji je to kasnije često isticao. Sve veštine kojim ga je deda naučio bile su mu od velike koristi u poslu.

Porodica Bezos se kasnije preselila u Majami  na Floridi, te je mladi Bezos tu i završio srednju školu kao đak generacije. Potom je na Univerzitetu Prinston (Princeton) upisao studije elektrotehnike i računarske nauke. Diplomirao je 1986. godine.

Prvi posao na Vol Stritu (Wall Street)

Po završetku studija, Bezos je svoju karijeru započeo na Vol Stritu, u svetu informatičke tehnologije. Bio je to dobar i siguran posao sa velikom platom. Brinuo se za računarski sistem banaka, te investicionih firmi.

Međutim, osetio je koliko napreduje internet, te koje su sve njegove mogućnosti. Odlučio je da se sa suprugom Mekkenzi (MacKenzie) odseli iz Njujoruka u Sijetl i započne nešto u tom pravcu.

Poslovni plan Bezos je napisao u vožnji od Njujorka do Sijetla 1994. godine, a sve što je usledilo posle, postavilo je stubove onlajn trgovine, te mogućnosti interneta kakvog danas poznajemo.

Amazon.com

Kompanija Amazon.com je počela sa prodajom knjiga na internetu, a kasnije se proširila na široku ponudu proizvoda i usluga. Amazon.com danas je najveća internet kompanija, kao i najveći svetski lider u pružanju usluga vezanih za serversku infrastrukturu, kroz njihov program„Amazon Web Services“.

Počeci Amazona

Kada se Bezos sa suprugom Mekkenzi, koja je inače književnica, doselio u Sijetl, bračni par je iznajmio jednu kuću. Upravo u iznajmljenoj kući Bezosi su i počeli sa onlajn radom 1995. godine. Sa još nekoliko ljudi, počeo je da razvija softver za elektronsku prodaju koji su ubrzo završili itestirali.

Dakle, biznis plan već su imali, a prodavali su knjige putem interneta. Bilo je to idealno vreme za započeti sličan posao, jer konkurencije skoro da nije ni bilo. Internet je tek ulazio na velika vrata sa svim svojim mogućnostima.

U prvim danima, počele su da stižu narudžbe za knjige. Posao je iz svoje kuće i garaže, preselio u krug fabrika, gde je iznajmio jedno skladište, ali i poslovne kancelarije. Na ukupnoj površini radnog prostora od 120 metara kvadratnih, Bezos je počeo da stvara svoje poslovno carstvo.

Samo nekoliko dana posle selidbe firme, Bezos je započeo saradnju sa „Jahuom“ (Yahoo), a narudžbe su počele da dolaze u velikom broju.

Za manje od godinu dana, imali su već u jednom satu čak 100 narudžbi knjiga. Zanimljivo je i to da je jedan od zaposlenih postavio zvono koje se oglašavalo svaki put kada bi neko naručio knjigu.

Kažu da je zvono u početku predstavljalo veliku radost, a kasnije je izluđivalo sve zaposlene jer je neprestano zvonilo.

Jedan od pionirskih poteza „Amazona“ bila je i mogućnost da  potrošači ocenjuju knjige na „Amazonovom“ sajtu. Nikome nije bilo jasno zbog čega to Bezosu treba i zašto je to omogućio, računajući na to, da potrošači neće kupiti one knjige koje nemaju dobre ocene. Međutim, Bezos nije tako mislio.

Smatrao je da to samo može poboljšati prodaju jer drugi potrošači, na taj način, pomažu onim potencijalnim da se lakše odluče za kvalitetnu robu. Tako prodaja može samo da raste. Pokazalo se da je Bezos i ovog puta bio u pravu.

Kada su 1997. godine i druge kompanije počele da prodaju robu putem interneta, mnogi su se pitali, hoće li se „Amazon“ održati? Međutim, on je postao još jači.

Bezosova odluka da započne posao sa maloprodajom putem interneta, poklopila se s odlukom američkog Vrhovnog suda da upravo takvi trgovci ne moraju ubirati porez na promet u državama u kojima nisu i fizički prisutni.

„Amazon“ je 2001. godine postao profitan, a posao se širio velikom brzinom.

Vrtoglav rast onlajn carstva

„Amazon.com“ je pionir elektronske, odnosno onlajn kupovine, a Džef Bezos je njime udario temelje interneta kakvog danas poznajemo. Bezosov „Amazon“ je danas najveći svetski prodajni sistem na Internetu.

Zahvaljujući tome, 27. jula 2017. godine, Džef Bezos je postao najbogatiji čovek na svetu čija imovina se procenjivala na više od 90 milijardi dolara.

Međutim, u istom danu, ta titula se vratila Bil Gejtsu (Bill Gates), nakon pada „Amazonovih“ deonica. Time je Bezos postao drugi najbogatiji čovek na svetu sa imovinom procenjenom na nešto manje od 90 milijardi dolara.

„Amazon“ se od početne prodaje isključivo knjiga, proširio na prodaju videoigara, CD-ova, DVD-ova, elektronskih uređaja, kućnih potrepština… Ono što nudi danas je nesagledivo.

Poslovna filozofija

Klijenti i njihovo zadovoljstvo, Bezosu su oduvek bili na prvom mestu. Osluškivao je sve sugestije, primedbe i pohvale korisnika „Amazona“, a one, i najsitnije nedostatke odmah je otklanjao.

Zanimljiva je priča o pakovanju knjiga, za koju analitičari lika i dela Džefa Bezosa kažu da oslikava kompletnu njegovu poslovnu filozofiju.

Naime, na samom početku rada „Amazona“, jedna korisnica, starija gospođa, koja je naručivala knjige na ovaj način, pisala je Bezosu. Rekla mu je da je zadovoljna „Amazonom“, ali da knjige previše čvrsto pakuju za transport i ona ih sama ne može otvoriti. Zbog toga joj uvek drugi moraju pomoći kako bi otpakovala narudžbu.

Bezos je odmah okupio svoje zaposlene, izneo problem, te tražio da dizajniraju novo pakovanje, koje će se moći lakše otvoriti, a sa druge strane opet će garantovati da se knjige pri pošiljci neće oštetiti. Tako su ovaj problem rešili.

To je samo jedan u moru primera kako je Bezos pratio potrebe svojih potrošača i zbog čega je uspeo izgraditi carstvo kojem niko drugi nije mogao parirati.

Odnos sa zaposlenima

Mnogi kažu da je Džef Bezos vrlo strog kao šef, da od ljudi traži maksimum, a daje im minimalne plate. U jednom skladištu „Amazona“ u Nemačkoj radnici su protestovali zbog malih plata.

U Bezosovom carstvu zaposleno je stotine hiljada radnika, a najčešće kritike na njegov račun stižu upravo zbog njih, jer kažu da se prema njima odnosi kao potrošnoj robi. Radnici svaki dan i minut na poslu utroše maksimalno korisno ispunjavajući svoje zadatke.

Titula “najgoreg šefa na svetu”

U maju 2014. Bezos je dobio nagradu za najgoreg šefa na svetu (World’s Worst Boss) od strane Međunarodne konfederacije sindikata (International Trade Union Confederation (ITUC)) na njihovom svetskom kongresu.

Tokom ceremonije dodele nagrada generalni sekretar Međunarodne konfederacije sindikata je rekao  “Džef Bezos predstavlja nečovečnog poslodavca koji promoviše korporativni model poslovanja u Severnoj Americi”.

U članku u “Njujork Tajms”-u (“New York Tmes”) kažu da je rad za Bezosa u „Amazonu“ naporno i nehumano iskustvo, zbog čega su mnogi zaposleni napuštali ovaj posao.

Rasprodaja akcija, rast profita i kritike političara

Bezos je u maju 2016. godine prodao nešto više od milion akcija svog udela u kompaniji za 671 milion dolara. Nekoliko meseci kasnije je prodao još milion deonica za 756.7 miliona dolara. Tokom 2017. godine primio je 130 hiljada novih radnika kako bi pojačao zapošljavanje u distribucionim centrima kompanije.

Do 19. januara 2018. godine njegove akcije u „Amazonu“ procenjene su na nešto više od 109 milijardi dolara.

Krajem januara 2018. godine Bezos se pojavio u „Amazonovoj“ reklami za „Super Bol“ („Super Bowl“).

Kompanija je 1. februara 2018. godine objavila da je ostvarila najveći profit ikada sa tromesečnom zaradom od dve milijarde dolara.

Zbog rasta sajta „Alibaba“ u Kini, Bezos je često pokazivao interes za proširenje „Amazona“ u Indiju. Već u martu je poslao jednog od svojih potpredsednika u Indiju sa 5.5 milijardi dolara kako bi lokalizovao operacije na svim rutama distributivnog lanca kompanije.

Ubrzo nakon toga Donald Tramp (Donald Trump), tadašnji američki predsednik je optužio Bezosa i njegovu kompaniju za izbegavanje poreza na promet, zloupotrebu poštanskih ruta i nekonkurentnu poslovnu praksu.

Zbog ovoga je vrednost „Amazonovih“ akcija pala za devet odsto, a Bezosovo lično bogatstvo umanjeno je za oko 10.7 milijardi dolara.

Samo par nedelja kasnije nadoknadio je gubitke kada su izveštaji Univerziteta Stanford pokazala da Tramp ne može da učini mnogo kako bi na bilo koji način regulisao rad „Amazona“.

Tokom jula 2018. godine brojni članovi američkog Kongresa su pozvali Bezosa da detaljno objasni mogućnosti primene „Rekongnišna“ („Rekognition“), „Amazonovog“ softvera za prepoznavanje lica.

Kritike na poslovnu praksu Bezosovog „Amazona“ nastavile su se i u septembru 2018. godine kada je senator Berni Sanders (Bernie Sanders) predstavio zakon „Stop BEZOS“ i optužio njegovu kompaniju da uzima korporativne benefite.

Ovo je usledilo nakon što je jedna nevladina organizacija objavila da se trećina radnika „Amazona“ u Arizoni i desetina radnika ove kompanije u Pensilvaniji i Ohaju oslanjaju na bonove za hranu.

Sanders je predstavljajući zakon kazao da bi Bezosu bilo bolje da pristojno isplati svoje radnike umesto što pokušava da istraži Mars i ode na Mesec.

Rukovodstvo „Amazona“ mu nije ostalo dužno, nego su ga podsetili da je kompanija tokom 2017. godine zaposlila preko 130 hiljada ljudi, te da pokušava da zavara javnost govoreći o platama radnika sa nepunim radnim vremenom.

Na ovo je senator Sanders dodao da je upravo to što zapošljava radnike na manji broj sati veliki problem, tj. način da izbegne da plati poreze koji ga sleduju. U ovoj borbi Sanders je odneo pobedu, pa je Bezos 2. oktobra 2018. godine najavio povećanje plata u celoj kompaniji.

U februaru 2021. godine se povukao sa mesta izvršnog direktora „Amazona“, te postao predsednik Upravnog odbora te kompanije. Rekao je da se na taj potez odlučio kako bi imao dovoljno vremena i energije da se posveti radu ostalih kompanija u njegovom vlasništvu.

Letovi u svemir – “Blu Oridžin”

Kompanija „Blu Oridžin“ („Blue Origin“) koju je Bezos osnovao 2015. godine počela je sa testnim letovima u svemir.

Ovu kompaniju Bezos je osnovao još 2000. godine, ali ju je dugo držao u strogoj tajnosti. Naime, te godine je osnovao „Blu Oridžin“, startap (start up) kompaniju za svemirske letove ljudi, delom zbog njegove fascinacije svemirskim putovanjima, uključujući zainteresovanost za razvijanje „svemirskih hotela, zabavnih parkova, kolonija i malih gradova za dva do tri miliona ljudi koji orbitiraju oko Zemlje.“

Kompanija je držana u tajnosti nekoliko godina, a javnosti je postala poznata 2006. godine kada je kupila veliki deo zemlje u zapadnom Teksasu za postrojenje za lansiranje i testiranje.

U intervjuu iz 2011. godine, Bezos je ukazao na to da je osnovao svemirsku kompaniju da pomogne „bilo kome da ide u svemir“ i dodao da se kompanija posvetila smanjivanju troškova i povećavanju bezbednosti svemirskih letova.

“Blu Oridžin” je jedan od nekoliko startapova čiji je cilj pružanje svemirskih letova korisnicima koji su spremni da za to plate.

Kao i „Amazon“, kompanija je tajanstvena, ali u septembru 2011. godine je u javnost procurela informacija da je izgubila prototip bespilotne letelice tokom kratkog testnog leta. Iako je ovo za njih bio mali korak nazad, ova objava je po prvi put pokazala koliko je tim „Blu Oridžina“ napredovao, rekao je Bezos.

Profil Džefa Bezosa objavljen 2013. godine opisuje intervju za „Majami Herald“ („Miami Herald“) iz 1982. godine koji je dao kao učenik generacije. Osamnaestogodišnji Bezos je tada kazao „da želi s gradi svemirske hotele, zabavne parkove i kolonije za dva ili tri miliona ljudi koji bi bili u Zemljinoj orbiti. Čitava ideja je da se sačuva Zemlja“, rekao je novinarima „Cilj je da se omogući evakuisanje ljudi. Planeta bi postala park.“

Bezos je 2013. godine navodno diskutovao o mogućnostima i strategijama komercijalnih putovanja u svemir sa Ričardom Bransonom (Richard Branson), multimilijarderom, osnivačem „Virdžin Grupe“ i predsednikom Upravnog Odbora „Virdžin Galaktika“ („Virgin Galactic“).

2015. godine, Bezos i dalje diskutuje o motivaciji za njegov posao sa svemirskim letovima, kada najavljuje novo orbitalno lansirno vozilo, koje se razvija za prvi let u kasnim 2010-im godinama.

Ukazuje na to da njegove svemirske ambicije ne zavise od lokacije (Mars, Mesec, Asteroidi…) i kaže: „Želimo ići bilo gde. Naš najveći protivnik jeste gravitacija… Vizije za „Blu“ su prilično jednostavne. Želimo da vidimo milione ljudi kako žive i rade u svemiru. Za to će nam trebati mnogo vremena. Mislim da je to cilj vredan truda.“

Bezos vidi svemir kao prostor „pun puncat resursima“ i predviđa „Veliku Inverziju“ gde će se pojaviti „svemirska komercijalizacija koja će se razvući na stotine godina, vodeći ka eri kada će milioni ljudi živeti i raditi u svemiru.“

Vidi proizvodnju energije, kao i tešku industriju u svemiru, koji će smanjiti zagađenje na Zemlji, i na kraju smanjiti verovatnost da se „nešto loše dogodi Zemlji.“

Takođe kaže da pokušava da promeni strukturu osnovnih troškova za pristup svemiru. U septembru 2016. godine je izjavio da se nada da će kolonizovati solarni sistem.

23. novembra 2015. godine „Blu Oridžinovo“ svemirsko vozilo „Nju Šepard“ („New Shepard“) je uspešno poletelo u svemir, i dostiglo planiranu visinu od 100,5 kilometara, pre nego se vertikalno prizemljilo nazad na mesto lansiranja u zapadnom Teksasu.

Bezos je 2017. godine otkrio da godišnje prodaje deonice“ Amazona“ u vrednosti od oko milijardu dlara kako bi finansirao svoju „Blu Oridžin“ raketnu kompaniju.

Najavio je da će „Nju Šepard“ već u novembru 2018. godine početi da prevozi ljude u pod orbitalni svemir. U junu 2018. godine mediji su objavili da će komercijalne karte za svemirske letove koštati između 200 i 300 hiljada dolara po osobi.

Bezos je 20. jula 2021. godine zajedno sa bratom Markom, Volijem Funkom (Wally Funk) i Oliverom Dimenom (Oliver Daemen) krenuo u misiju „NS-16“. Oni su u svemir poleteli devet dana nakon što je Ričard Branson lansirao misiju „The Virgin Galactic Unity 22“, a let je trajao 11 minuta.

Vošington Post

Džef Bezos je u avgustu 2013. godine najavio kupovinu lista „Vošington Post“ za 250 miliona dolara u gotovini.  To se i desilo već u oktobru iste godine. Bezos je preuzeo vlasništvo nad ovim medijskim gigantom.

Prvu značajnu promenu u „Vošington Postu“ Bezos je napravio u martu 2014. godine. Podigao je pretplatu za pretplatnike više lokalnih američkih novina uključujući “Dalas Morning Njuz” (”The Dallas Norning news”), “Honolulu Star Advejtajzer” (“The Honolulu Star Advetiser”) i „Mineapolis star tribjun“ (“Minneapolis Star Tribune”).

Bezos je 2016. godine otkrio da nije oklevao pri kupovini „Vošington Posta“, te da je prihvatio prvu ponudu bivšeg vlasnika Donalda E. Grama (Donald E. Graham).

Laboratorije Alton

Bezos je u septembru 2021. godine zajedno sa Jurijem Milnerom (Yuri Milner) osnovao kompaniju „Alton Labs“. Reč je o „biotehnološkoj kompaniji posvećenoj iskorištavanju staničnog reprogramiranja za razvoj dugovečne terapije“ ili kraće – kompaniji koja se bavi istraživanjem mogućnosti zaustavljanja ili usporavanja starenja.

Kompanija je angažovala istaknute naučnike koji se bave istraživanjem procesa starenja i njegovim usporavanjem. Među njima je i japanski Nobelovac Šinja Jamanaka (Shinya Yamanak).

Nagrade i priznanja

Džef Bezos je 1999. godine proglašen za osobu godine po izboru časopisa “Tajm” (Time).

Za jednog od najboljih američkih lidera, časopis “US News & World Report” proglasio ga je 2008. godine.

Iste godine Univerzitet Karnegi Melon (Carnegie Mellon University) ga je nagradio počasnim doktoratom u oblasti nauke i tehnologije.

Nagradu za inovaciju za „Amazon Kindl“ („Amazon Kindle“) dobili su Bezos i Greg Zehru (Gregg Zehru) 2011. godine, a nagradu im je dodelio list „Ekonomist“ (“Economist”).

Titulu poslovnog čovka godine poneo je 2012. a dodelio mu je časopis “Fortune”. U septembru 2016. godine Bezos je dobio nagradu „Hajnlejn“ („Heinlein“).

Bezos je na listi u oktobru 2016. godine, po “Forbesu”, bio treća najbogatija osoba na svetu sa procenenjom neto vrednošću od 72 milijarde dolara.

Investicije

Zanimljivo je i to da je Džef Bezos bio jedan od prvih akcionara u „Guglu“ („Google“). Uložio je 250 hiljada dolara 1998. godine, da bi ta investicija dvadeset godina kasnije desegla vrednost od preko 3 milijarde dolara.

Takođe, uložio je u jednu istraživačku firmu koja se bavi izučavanjem kako da se zaustavi ili uspori proces starenja.

Humanitarni rad

U julu 2012. godine Bezos i njegova supruga su donirali su 2.5 miliona dolara za podršku referendumu o istopolnim brakovima, koji je i prošao u Vošingtonu.

Neprofitni projekti koje je Bezos finasirao su i Centar za inovacije u Muzeju istorije i industrije u Sijetlu sa 10 milona dolara, Centar za dinamiku neuronskih kola u Institutu pri univerzitetu Prinston sa 15 miliona dolara.

Takođe, osnovao je i Fondaciju Bezos Femili, odnosno, humanitarnu edukativnu fondaciju. Fondacija se finansira iz fondova Bezosovih roditelja, koje imaju u „Amazonu“ kao rani investitori ovog preduzeća. Fondacija je u 2009. godini izdvojila 10, a u 2010. godini 20 miliona dolara za istraživanje raka.

Takođe, Bezos je donirao 800 hiljada dolara kompaniji „Vorldrider“ („Worldreader“) koju je osnovao njegov bivši zaposlenik iz „Amazona“.

Novinar Shan Mekoj uporedio je Bezosov „Amazon“ sa srazmerno uspešnim „Majkrosoftom“ („Microsoft“), te milijarderom Bilom Gjtsom koji su o donacijama mnogo veći filantropi od Bezosa.

Bezosa je uporedio sa Stivom Džobsom (Steve Jobs), koji je takođe imao malo donacija u odnosu na bogatstvo.

U  februaru 2020. godine je obećao 10 milijardi dolara za borbu protiv klimatskih promena i to kroz njegovu kompaniju „Bezos Earth Fund“. Kasnije iste godine je obećao novu donaciju od 791 milion dolara grupama koje se bave ekologijom.

Početkom pandemije novog virusa korona u aprilu 2020. godine Bezos je donirao 100 miliona dolara bankama hrane u Americi.

U novembru 2021. godine je na Konferenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama obećao da će donirati dve milijarde dolara za restrukturiranje prehrambenih sistema i očuvanje prirode. Osim toga,

U međuvremenu je osnovao Akademiju Bezos. Reč je o nekoliko besplatnih predškolskih ustanova za učenike iz porodica sa niskim primanjima.

Porodični život

Džef Bezos je oženjen. Njegova supruga zove se Mekkenzi i književnica je po struci.

Džef i Mekkenzi imaju četvoro djece, tri sina i ćerku.