Bill Gates (Bil Gejts)

Biografija

Vilijam Henri III Gejts (William Henry „Bill“ Gates III) ili Bil Gejts (Bill Gates) je jedan od najuticajnijih i najbogatijih ljudi na svetu. Rođen je 28. oktobra 1955. godine u Sijetlu (Vašington). Živi u rodnom gradu.

Poreklo, detinjstvo i obrazovanje

Njegov deda sa majčine strane, Dž. V. Maksvel ( J. W. Maxwell) je bio potpredsednik Nacionalne banke, otac Vilijam X Gejts je bio cenjeni advokat, a majka Meri Maksvel Gejts (Mary Maxwell Gates) je radila za direktore Prve međudržavne banke. Rođen je kao srednje dete i ima dve sestre, Kristijan (Kristianne) i Libi (Libby).

Bil je kao tinejdžer je bio veoma stidljiv. Zanimali su ga računari, matematika i druge prirodne nauke, uprkos želji njegovih roditelja da postane advokat.

Pohađao je prestižnu privatnu školu u Lejksajd( Lakeside prep school) u Sijetlu. Prvi put se susreo sa kompjuterima u klubu „Majki“, gde je škola zakupila vreme na računarima kompanije „Dženeral Elektrik“ („General Electric“).

Zaintereresovao ga je program Bejzik i napravio je igricu iks-oks koju je igrao sa računarom.

Sa 13 godina Bil Gejts je napisao svoj prvi kompjuterski program, a sa školskim drugovima Polom Alenom (Paul Allen), Rikom Vajlandom (Richard William „Ric“ Weiland) i Kentom Evansom (Kent Evans) je kompaniji „CCC“ predložio da pronađu kvarove na softveru, a za uzvrat su tražili da koriste njihove računare.

Sa 14 godina su započeli karijeru napisavši program za obračun plaćanja u jednom od najstarijih viših programskih jezika, Kobolu.

Prve godine su zaradili 20 hiljada dolara napravivši brojače saobraćaja „Traf-O-Data“, ali pošto su bili maloletni nisu mogli da nastave sa radom. U školi su uvideli Bilov talenat za programiranje, pa su ga zadužili da napravi program za raspored učenika tokom nastave. Sebi je namestio da bude u društvu devojčica.

Gejts je 1973. godine završio srednuu školu sa brojem poena 1590 od 1600, što odgovara koeficijentu inteligencije 170. Upisao je prava na Harvardu, gde je upoznao svog budućeg partnera Stiva Balmera (Steve Ballmer) koji je 2000. godine postao izvršni direktor kompanije „Majkrosoft“ („Microsoft“).

Već sledeće godine je shvatio da studiranje nije za njega, napustio je univerzitet i u Hanivelu se pridružio prijatelju Polu Alenu. Zajedno su pokrenuli ortačku firmu pod nazivom „Majkrosoft“ koja se bavila proizvodnjom softvera personalnih računara.

Karijera

Gejts i Alen su se 1975. godine sastali s Edom Robertsom (Ed Roberts), predsednikom kompanije „MITS“ koja je proizvela prvi personalni računar. Za njih su razvili Bejzik interpretator, ali naredne godine su prekinuli saradnju pošto nisu dobili novac koji su smatrali da im pripada.

Pored pisanja programa, Bil Gejts je u „Majkrosoftu“ radio i druge poslove koji su obuhvatali sve – od prijema narudžbine do isporuke.

„Majkrosoft“ je 1980. godine postao ekskluzivni zastupnik i vlasnik 86-DOS-a, operativnog sistema za diskove. Nakon što su ga prilagodili za lične računare i nazvali PS-DOS, prodali su ga kompaniji „IBM“ za ogroman honorar.

Pošto su ih drugi iskopirali, 1985. godine „Majkrosoft“ je napravio novu licencu MS DOS, uvideo njen potencijal i na taj način postao jedan od najbitnijih faktora u računarskoj industriji.

U novembru 1985. godine su na tržište lansirali operativni sistem MS Vindovs (Microsoft Windows), čija je druga verzija prodata u 10 milona primeraka u periodu od dve godine.

Gejts je 1989. godine osnovao kompaniju „Korbis“ koja se bavi digitalnim slikama, a koja danas nosi naziv „Branded Entertainment Network“ (BEN).

Bil je 2004. godine postao direktor investicione kompanije „Berkšir Hedevej“ („Berkshire Hathaway“) kojom rukovodi njegov prijatelj Voren Bafet (Warren Buffett), jedan od najbogatijih ljudi na svetu, te ujedno jedna od najzaslužnijih osoba za delimično povlačenje Bil Gejtsa iz „Majkrosofta“ koje se dogodilo u julu 2008. godine.

Tada se posvetio humanitarnom radu, zbog čega ga mnogi smatraju čovekoljupcem. Svoj posao je prepustio Rej Oziju (Ray Ozzie) koji je zadužen za direkciju i Kreg Mandiju (Craig James Mundie) koji je zadužen za dugoročnu strategiju proizvodnje.

Gejts je u februaru 2014. godine dao ostavku na mesto predsednika „Majkrosofta“.

Privatni život

Bil Gejts je od 1. januara 1994. godine bio u braku sa Melindom Frenč (Melinda French Gates). Par ima troje dece, Dženifer (Jennifer) , Rori (Rory) i Fibi (Phoebe).

Porodica je živela u kući koja se nalazi na obali jezera Vašington u Sijetlu. Za njenu izgradnju je bilo potrebno sedam godina i 125 miliona dolara.

Bračni par Gejts je 2000. godine osnovao fondaciju „Bil i Melinda Gejts“ koja pomaže ljudima koji boluju od side i drugih bolesti karakterističnih za nerazvijene zemlje, omogućuje školovanje siromašnima, itd.

Kompanija „Majkrosoft“ ima hiljade patenata od kojih je devet registrovano na ime Bil Gejtsa. Od 1995. do 2006. godine magazin „Forbs“ („Forbes“) ga je proglašavao za najbogatijeg čoveka na svetu čiji je kapital iznosio 50 milijardi, a 1999. godine 100 milijardi dolara.

Nakon toga njegovo bogatstvo se smanjilo i došlo do 56 milijardi dolara, što ga je stavilo na drugo mesto, iza meksičkog biznismena Karlosa Slima (Carlos Slim Helú) za koga se tada, u periodu od 2010. do 2013. godine procenjivalo da je vlasnik preko 74 milijarde dolara.

Magazin „Tajm“ („Time“) ga je svrstao u 100 najuticajnijih ljudi 20. veka, a supruga i on su 2005. godine proglašeni za ljude godine zbog humanitarnog rada njihove fondacije.

Kraljica Elizabeta II mu je dodelila titulu počasnog viteza reda britanskog kraljevstva. Posebne zasluge im se pripisuju za poboljšanje zdravstva i obrazovanja u Meksiku.

Bil Gejts je donirao 30 milijardi dolara ljudima kojima je potrebna pomoć i za koje bi voleo da budu deo budućnosti kakvu je zamislio. Izjavio je da ne želi celokupno bogatstvo da ostavi samo svojoj deci već da će 95% dati u humanitarne svrhe.

Često je isticao da bi voleo svoj novac da upotrebi za iskorenjivanje teških bolesti, poput dečje paralize što bi smatrao svojim najvećim uspehom.

Njegova supruga je po veroispovesti katolkinja, ali se usprotivila Vatikanu najavivši da će donirati 560 miliona dolara koji će obezbediti kontracepciju ženama u nerazvijenim zemljama trećeg sveta kako bi se sprečile neželjene trudnoće.

Do 2015. godine su 750 miliona dolara uložili u vakcine protiv malarije, a 2.2 milijarde u borbu protiv side. Donirali su i preko milijardu dolara koledžima i preko 210 miliona za sređivanje državnih škola.

Takođe su se zalagali za podizanje svesti kod većine svojih bogatih prijatelja kako bi i oni svojim donacijama nekome olakšali život. Pošto se uspeh nigde ne prašta, mnogi u tim akcijama vide samo nameru Bil Gejtsa i drugih milijardera da izbegnu plaćenje poreza.

Neki su ocenili da je način poslovanja „Majkrosofta“ previše agresivan i da na sve moguće način sabotira konkurenciju.

Sud je 1998. godine optužio kompaniju zbog kršenja zakona, a Bil Gejts je označen kao tiranin i monopolista. U prilog tome govore žučne rasprave na sastancima sa direktorima i menadžerima koji, po njegovoj proceni, nisu dobro odradili posao.

U javnosti se uvek trudio da o sebi i svojoj kompaniji stvori dobru sliku koja je u početku obuhvatala mladog buntovnika, zatim lidera ogromne korporacije i velikog dobrotvora. Bio je svestan da nije savršen i da ne može svačim da se bavi, već se fokusirao na ono što ga zanima.

Uprkos tome što je vizionar, Bil Gejts nije mogao da predvidi koliki će biti značaj interneta zbog čega je morao da uloži mnogo novca kako bi ispravio grešku. Svog najvećeg konkurenta, Stiv Džobsa (Steve Jobs) je smatrao genijem. Napisao mu je pismo koje je Stiv čuvao i dok je umirao.

U 31. godini života je zaradio milijardu dolara, a 40. rođendan je dočekao kao najbogatiji čovek na svetu. Pošto su svi znatiželjni da čuju šta pokreće jednog od najuspešnijih ljudi u istoriji čovečanstva, Bil Gejts često daje savete kojih se i sam pridržava.

• Život nije fer, navikni se na to!
• Budi ljubazan prema štreberima. Velike su šanse da ćeš raditi za jednog.
• Ako misliš da ti je učitelj strog, čekaj dok ne dobiješ šefa.
• Ako pogrešiš, nisu tvoji roditelji krivi. Ne kukaj nad svojim greškama, uči iz njih.
• Uspeh je loš učitelj. On zavede pametne ljude da misle kako ne mogu da izgube.
• Lepo je slaviti uspeh, ali isto tako je važno obeležiti i lekcije neuspeha.
• Ukoliko nešto ne možete da napravite dobro, makar učinite da izgleda dobro.
• Televizija nije pravi život. U pravom životu ljudi moraju da napuste kafić i odu na posao.
• Pečenje hamburgera ti nije ispod časti. Tvoji preci su imali drugu reč za pečenje hamburgera. Zvali su to prilikom.
• Svet ne interesuje tvoje samopoštovanje. Svet te prihvata ako postigneš nešto pre nego što počneš da se osećaš dobro u svojoj koži.
• Pre tvog rođena tvoji roditelji nisu bili dosadni kao sada. Postali su takvi zbog plaćanja tvojih računa, čišćenja tvoje odeće i slušanja tebe kako pričaš da si kul.
• Nećeš zarađivati 60.000 dolara godišnje čim izađeš iz srednje škole. Nećeš biti potpredsednik sa službenim telefonom sve dok to ne zaradiš.
• Život nije podeljen u semestre, nema slobodnog leta i vrlo malo zaposlenih je zainteresovano da ti pomogne da nađeš sebe. To čini u svoje slobodno vreme.
• Tvoja škola ima način za rešavanje i pobednika i gubitnika. Život nema. U nekim školama su ukinuli negativne ocene i daju ti bezbroj prilika da daš pravi odgovor, ali to nema nikakve sličnosti sa stvarnim životom.

Da li su vakcine „intelektualno vlasništvo“ koje ima prava na zaštitu?

U proleće 2020. godine čitav svet je zahvatila pandemija novog virusa korona. Tokom pandemije, u aprilu 2021. godine Gejtsa su mnogi kritikovali zbog predloga da se farmaceutske kompanije moraju pridržavati patenata za vakcine protiv Kovida 19.

Do kritika je došlo zbog mogućnosti da se spreče siromašnije zemlje da dobiju odgovarajuće vakcine.

Tara Van Ho (Tara Van Hos) sa Univerziteta Eseks (University of Essex) je izjavila da „Gejts govori kao da su svi izgubljeni životi u Indiji neizbežni, ali da će na kraju Zapad pomoći ako u stvarnosti SAD i Ujedinjeno Kraljevstvo ‘drže koleno za vratom’ država u razvoju odbijajući da prekrše zaštitu (prava intelektualnog vlasništva). Ona je to opisala rečju „odvratno“.

Razvod pod velom tajnosti

Bil i Melinda Gejts su 3. maja 2021. godine objavili da se razvode. Na taj potez su se odlučili nakon 34 godine poznanstva i 27 godina braka. Istom prilikom su istakli da će da nastave zajedno da rade u Fondaciji koju su pokrenuli.

Pojedini mediji su još 2019. godine objavili da se Melinda sastala s advokatima za razvod, a tada se sumnjalo da je razlog Bilova dobra veza sa pokojnim multimilionerom Džefrijem Epstajnom (Jeffrey Epstein) koji je osuđen za podvođenje i zlostavljanje maloletnica.

Ipak, dve godine kasnije Melindin advokat je podneo zahtev za razvod u kome se navodi da je njihov brak nepopravljivo uništen.

Razvod je okončan početkom avgusta 2021. godine pred sudom u Sijetlu, a bivši supružnici su postigli dogovor o podeli zajedničke imovine.