Anhel Di Marija

Biografija

Anhel Di Marija (Ángel Fabián Di María) je argentinski profesionalni fudbaler koji trenutno (septembar 2021. godine) nastupa na poziciji bočnog veznog igrača u francuskom Pari Sen Žermenu (PSŽ) i reprezentaciji Argentine. Rođen je 14. februara 1988. godine u Rosariju.

Karijeru je započeo u rodnom gradu gde je igrao u klubu Rosario Central. Godine 2007. je preselio u Evropu i potpisao ugovor sa portugalskom Benfikom. Tri godine kasnije kupio ga je Real Madrid za 25 miliona evra. Odigrao je ključnu ulogu tokom osvajanja Prvenstva Španije u sezoni 2011/2012.

Nakon što je sa Madriđanim osvojio Ligu šampiona 2014. godine, potpisao je ugovor s Mančester Junajtedom vredan 59,7 miliona funti. Godinu dana kasnije je za 44 miliona prešao u PSŽ.

U dresu reprezentacije Argentine debitovao je 2008. godine, a do juna 2018. je zabeležio više od 90 nastupa. Postigao je odlučujući pogodak, te doneo svojoj zemlji zlatnu medalju sa Letnjih olimpijskih igara 2008. godine. Učestvovao je na dva Mondijala i tri Kupa Amerika, a najbolji plasman su ostvarili na Svetskom prvenstvu 2014. godine u Brazilu kada su stigli do finala.

Selektor Horhe Sampaoli (Jorge Sampaoli) ga je izabrao u tim za Svetsko prvenstvo 2018. godine u Rusiji, ali nisu došli u poziciju da se bore za medalju. Sa reprezentacijom je 2021. godine konačno uspeo da osvoji Kup Amerike.

Klupska karijera

Rosario

Prve fudbalske korake Di Marija je napravio već sa četiri godine u Fudbalskom klubu Rosario Central. Prvi zvanični debi doživeo je 14. decembra 2005. godine tokom meča s Independijenteom koji je završen rezultatom 2:2. Prvi gol je postigao 24. novembra 2006. godine, „zatresavši mrežu“ Gilmesa, samo minut nakon što je ušao kao zamena Leonardu Borzaniju (Leaonardo Borzani).

Nakon što je predstavljao svoju zemlju na Svetskom prvenstvu za igrače mlađe od 20 godina koje je održano 2007. godine u Kanadi, najveći klub u zemlji Boka Juniors mu je ponudio ugovor vredan 6,5 miliona američkih dolara. Za mladog Argentinca bili su zainteresovani i čelnici engleskog Arsenala, ali nije mogao da potpiše ugovor zbog problema s radnom vizom.

Benfika

U julu 2007. godine potpisao je šest miliona evra vredan ugovor s portugalskom Benfikom. Argentinac je tada na poziciji krila zamenio dotadašnjeg kapitena Simaa (Simão Pedro Fonseca Sabrosa) koji je prešao u Atletiko Madrid.

Di Marija je potpisao ugovor u trajanju od dve godine, koji je podrazumevao i mogućnost produženja na dodatne tri godine i otkupnu klauzulu od 40 miliona evra. Narednog meseca ga je Maradona (Diego Armando Maradona Franco) nazvao budućom „argentinskom super zvezdom“.

Prva tri gola u dresu Benfike postigao je 27. februara 2010. godine kada je njegov tim slavio pobedu od 4:0 nad Leksosom. Sutradan su mnogi portugalski sportski listovi objavili tekstove s naslovima „Magični Tri Marija“ („Magic Tri Maria“).

Real Madrid

28. juna 2010. godine je Real Madrid na svom zvaničnom sajtu objavio tekst u kome se navodi da je postignut dogovor s Benfikom i da Di Marija prelazi u „Kraljevski klub“. Potpisao je petogodišnji ugovor vredan 25 miliona evra. 7. jula 2010. godine stigao je u Madrid, a dan kasnije prošao lekarske preglede.

Debi u dresu Reala doživeo je 4. avgusta 2010. godine tokom prijateljskog meča s meksičkim klubom Amerika, nakon koga su Madriđani slavili pobedu od 3:2. Prvi gol je postigao 22. avgusta tokom drugog prijateljskog meča s Herkulesom. Njegov tim je slavio rezultatom 1:3.

Poslednji predsezonski meč koji je održan 24. avgusta mnogi su opisali kao „najblistaviji trenutak u njegovoj karijeri“. Zatresao je mrežu Penarola, te doneo svom timu pobedu od 2:0 i trofej Santijago Bernabeu (Trofeo Santiago Bernabéu).

Prvi nastup u domaćoj ligi zabeležio je 29. avgusta. Susret Reala i Majorke je završen bez golova. 18. septembra je postigao svoj prvi zvanični gol u belom dresu, a njegov tim je slavio pobedu od 1:2 nad Real Sosijedadom.

Deset dana kasnije postigao je svoj prvi gol u Ligi šampiona „zatresavši mrežu“ francuskog Oksera. Njegov tim je pobedio rezultatom 1:0.

19. decembra savladao je golmana Sevilje, a par dana kasnije asistirao je Benzemi (Karim Mostafa Benzema) za dva gola, te Ronaldu (Cristiano Ronaldo dos Santos Aveiro) za treći pogodak, u veličanstvenoj pobedi njegovog tima od 8:0 nad Levanteom.

Madriđani su se u šesnaestini finala Lige šampiona sastali s Lionom, a Di Marija je postigao treći pogodak, nakon koga je njegov tim prošao u dalji krug takmičenja, prvi put nakon sedam godina. U prvom četvrtfinalnom meču Lige šampiona Real je savladao Totenhem, a jedan od četiri gola postigao je Argentinac.

U finalu Kupa Kralja 20. aprila ih je dočekao večiti rival Barselona. Di Marija je odigrao prvih 30-ak minuta susreta, a madridski klub je slavio pobedu od 1:0. Bio je to prvi trofej koji je osvojio sa španskim klubom.

Tokom sezone 2011/2012 propustio je nekoliko mečeva kako bi se adaptirao na novi stil igre. Zbog toga su prvi mečevi koje je odigrao u Realu bili svojevrsna mešavina genijalnih poteza i veoma loših momenata. Međutim, kroz neko vreme je popravio sopstvenu statistiku, pa mu je novi trener Žoze Morinjo (José Mário dos Santos Mourinho Félix) ispred iskusnih Kake (Kaká) i Ozila (Mesut Özil) poverio mesto u startnoj jedanaestorki.

27. novembra 2011. godine Real se sastao sa gradskim rivalom Atletikom. Di Marija je postigao jedan gol, a „Beli“ su slavili rezultatom 4:1. Bio je redovan član startne jedanaestorke tokom borbe za 32. titulu prvaka Španije.

Prvi gol u sezoni 2012/2013 je postigao savladavši Viktora Valdeza (Víctor Valdés), golmana Barselone na „Kamp Nou“ („Estadio Camp Nou“). Tada je sa Realom osvojio svoj prvi Superkup Španije.

Iako mu ostatak sezone nije bio sjajan, tokom velikih mečeva pokazao je odličnu igru. 13. februara je asistirao Ronaldu za pogodak protiv Mančester Junajteda. U domaćoj ligi je zabeležio 46 nastupa i nekoliko asistencija, te postigao osam golova, od kojih navijači najviše pamte one koje je dao Atletiku i Malagi.

9. avgusta 2012. godine potpisao je novi ugovor sa španskim klubom i to u trajanju od šest godina.

Narednu sezonu je otvorio savladavši golmana Kopenhagena na meču Lige šampiona. Real je tog 2. oktobra 2013. godine slavio pobedu od 4:0. Novi trener Karlo Anćeloti (Carlo Ancelotti) ga je sa bočne pozicije prebacio na sredinu terena.

Dolaskom Anćelotija na klupu madridskog kluba navijači su dobili priliku da Di Mariju mnogo češće vide u startnoj jedanaestorki, zajedno sa Lukom Modrićem i Ćabijem Alonsom (Xabier „Xabi“ Alonso Olano). Postigavši prvi gol na meču, doprineo je pobedi Reala nad Barselonom u finalu Kupa Kralja 2014. godine. Sa 17 asistencija postao je najbolji asistent u La Ligi te sezone.

U finalu Lige šampiona koje je održano 24. maja 2014. godine njegov tim se sastao s Atletiko Madridom. Argentinac je prošao trojicu protivničkih igrača, ali nije uspeo da savlada golmana Triboa Kurtoa (Thibaut Nicolas Marc Courtois). Ipak, njegov timski kolega Geret Bejl (Gareth Bale) našao se u pravo vreme na pravom mestu, pa je u 110. minutu meča Real pobedio Atletiko sa 2:1.

Argentinac je proglašen igračem meča, a priznanje mu je dodelio bivši trener Mančester Junajteda Aleks Ferguson (Sir Alex Ferguson).

Tokom finala UEFA Superkupa u kom se Real sastao sa Seviljom, Di Marija je ostao na klupi. Nedelju dana kasnije odigrao je samo poslednjih 15 minuta susreta s Atletikom u borbi za titulu Superkupa Španije.

Mančester Junajted

26. avgusta 2014. godine potpisao je četvorogodišnji ugovor s Mančester Junajtedom vredan 59,7 miliona funti. Time je postao najskuplji fudbaler u Britaniji svih vremena.

„Zadužio“ je dres sa brojem 7, koji su pre njega nosile legende poput Džordža Besta (George Best), Brajana Robsona (Bryan Robson), Erika Kantonaa (Eric Cantona), Dejvida Bekama (David Beckham) i Kristijana Ronalda (Cristiano Ronaldo dos Santos Aveiro).

U dresu „Crvenih đavola“ debitovao je 30. avgusta tokom meča s Barnlijem. Prvi gol je postigao 14. septembra kada je iz slobodnog udarca „zatresao mrežu“ Kvins Park Rendžersa. Osim toga, asistirao je Mati (Juan Manuel García Mata) za drugi gol na meču, te proglašen najboljim igračem susreta.

Jedan pogodak i jednu asistenciju zabeležio je ponovo 21. septembra tokom meča s Lesterom. Uprkos tome njegov tim je poražen rezultatom 5:3.

Tokom prva četiri meča u novom klubu zabeležio je dva gola i dve asistencije, te je proglašen Mančesterovim igračem meseca septembra. Naredne sedmice Junajted se ponovo sastao s Lesterom, a gol koji je Di Marija „zabio“ Kasperu Šmajhelu (Kasper Schmeichel) je izabran za najlepši gol meseca.

5. oktobra su se sastali s Evertonom, a Argentinac je postigao jedan gol i asistirao Falkau (Radamel Falcao García) za drugi, te pomogao svom timu da zabeleži pobedu od 2:1. Zbog povrede koju je doživeo 29. novembra tokom meča s Halom morao je da propusti narednih sedam utakmica.

Povratak na teren obeležio je „zatresavši mrežu“ Jeovila u trećoj rundi FA Kupa. Trener Luis Van Gal (Louis van Gaal) „gurnuo“ ga je u zonu napada pred meč sa Sauthemptonom, ali je Junajted poražen rezultatom 0:1.

9. marta Mančester se sastao s Arsenalom u šestoj rundi FA Kupa. Di Marija je dobio crveni karton jer je zgrabio sudiju Majkla Olivera (Michael Oliver) pošto mu se nije svidela njegova odluka.

Poslednju sezonu u Junajtedu je priveo kraju sa 27 nastupa i tri postignuta pogotka, a mnogi sportski novinari ocenili su je kao najlošiju u njegovoj karijeri.

25. juna 2015. godine Mančester je otputovao na američku turneju, ali u tom avionu nije bilo Di Marije. Mediji su 2. avgusta objavili da Argentinac nije otišao u Ameriku zbog lekarskih pregleda u Pari Sen Žermenu.

Pari Sen Žermen

29. juna 2015. godine Di Marija je potpisao četvorogodišnji ugovor vredan 44 miliona funti sa francuskim šampionom Pari Sen Žermenom.

Prvi nastup u domaćoj ligi zabeležio je 30. avgusta ušavši kao zamena u 66. minutu susreta s Monakom. Ubrzo nakon toga asistirao je Laveciju (Ezequel Lavezzi) za poslednji gol i pobedu njegovog novog tima od 0:3 u gostima.

Prvi gol je postigao 15. septembra kada je PSŽ savladao švedski Malme rezultatom 2:0 na startu Lige šampiona. Sedam dana kasnije postigao je prvi gol i u Prvoj ligi Francuske „zatresavši mrežu“ Gengama.

U finalu Kupa Francuske njegov tim se sastao sa Lilom, a Di Marija je postigao pogodak koji je PSŽ-u donio trofej. Sezonu je završio sa 18 asistencija, te postavio novi rekord Prve lige Francuske.

Prvi gol u sezoni 2016/2017 postigao je 19. oktobra tokom susreta grupne faze Lige prvaka sa Bazelom. PSŽ je zabeležio pobedu od 3:0. Mesec dana kasnije postigao je prvi gol sezone u Ligi, savladavši golmana Nanta.

14. februara 2017. godine Pari Sen Žermen se u šesnaestini finala Lige šampiona na domaćem terenu sastao sa ekipom Barselone. Di Marija je postigao dva pogotka, a njegov tim je proslavio pobedu od 4:0.

U finalu Kupa Francuske sastali su se s Monakom, te ostvarili pobedu od 4:1. Jedan od četiri gola postigao je Argentinac.

Tokom sezone 2017/2018 zabeležio je ukupno 44 nastupa i postigao 21 gol, a njegov tim je ponovo osvojio Kup Francuske.

Na prvoj utakmici osmine finala Lige šampiona na kojoj se PSŽ sastao sa njegovim bivšim klubom Mančester Junajteom, Di Marija je doživeo ozbiljnu povredu. Međutim, nije želeo da napusti teren, nego je u poslednjim trenucima meča pomogao Mbapeu ( Kylian Mbappé) da postigne gol za pobedu od 0:2 na „Old Trafordu“.

Na kraju je PSŽ izgubio rezultatom 1:3 u revanšu, pa je eliminisan u osmini finala treću sezonu zaredom.

U grupnoj fazi UEFA Lige šampiona 2019/20 Di Marija je postigao pogodak, te pomogao svom timu da ostvari pobedu od 3:0 nad Realom iz Madrida. Na polufinalnom susretu sa Lajpcigom postigao je pogodak i upisao dve asistencije, a meč je završen rezultatom 3:0. U finalu su se sastali sa minhenskim Bajernom, ali su poraženi rezultatom 1:0.

Zbog incidenta koji je napravio na utakmici 13. septembra 2020. godine, Di Mariji je deset dana kasnije izrečena suspenzija od četiri utakmice. Zato je propustio ligaške susrete s Angersom, Nimesom, Dižonom i Nantom.

PSŽ se 4. novembra sastao sa Lajpcigom u utakmici Lige prvaka, a Di Marija je postigao prvi pogodak. Međutim, njegov tim je poražen rezultatom 2:1. Nakon toga je u meču domaćeg prvenstva pomogao saigračima da ostvare pobedu od 3:0 nad Renom.

U decembru 2020. godine su na domaćem stadionu dočekali Istanbul Bašakšehir, a argentinski reprezentativac je zabeležio dve asistencije. Nakon toga je postao treći najuspešniji asistent u istoriji UEFA-ine Lige prvaka. Di Marija je 12. marta 2021. godine potpisao novi jednogodišnji ugovor sa Pari Sen Žermenom.

PSŽ se 4. maja 2021. godine sastao sa Mančester Sitijem u polufinalu Lige šampiona, međutim, sam meč zasenilo je ponašanje argentinskog igrača. Naime, nakon jednog napada PSŽ-a lopta je izašla u aut, a Di Marija je brzo potrčao da je vrati u igru.

Fernandinjo ga je pratio i van linije terena, a nakon što ga je prvo odgurao od sebe, Argentinac mu je stao na na nogu i sudija mu je bez razmišljanja pokazao crveni karton i put u svlačionicu.

Reprezentativna karijera

Di Marija je od 2007. godine član reprezentacije Argentine. Sa mladim „Gaučosima“ je 2007. godine predstavljao svoju zemlju na Prvenstvu Južne Amerike za igrače mlađe od 20 godina.

Na Svetskom prvenstvu za igrače mlađe od 20 godina koje je iste godine održanom u Kanadi postigao je tri gola, a Argentina je postala prvak sveta.

Polovinom 2008. godine je sa još nekoliko mladih igrača pozvan da nastupi na Letnjim olimpijskim igrama 2008. godine u Pekingu.

U 105. minutu četvrtfinalnog meča sa Holandijom Mesi (Lionel Andrés Messi) mu je uputio pas, a Di Marija je svom timu doneo pobedu od 2:1. 23. avgusta je postigao odlučujući pogodak susreta s Nigerijom, a Argentina je osvojila drugu uzastopnu zlatnu medalju na Olimpijadi.

Prvi poziv da zaigra u seniorskom timu stigao je u septembru 2008. godine pred susret s Paragvajem. 19. maja 2010. godine tadašnji selektor Maradona ga je izabrao u tim za Svetsko prvenstvo u Južnoafričkoj Republici.

Prvi gol u seniorskom dresu postigao je 24. maja kada je Argentina savladala Kanadu rezultatom 5:0 na prijateljskom susretu.

Pomogao je svom timu da se domogne četvrtfinala Mondijala, odigravši svih pet mečeva. Nakon Svetskog prvenstva usledio je prijateljski meč s Republikom Irskom nakon koga je njegov tim slavio rezultatom 0:1. Jedini gol na susretu postigao je Di Marija.

Sa „Gaučosima“ je 2011. godine nastupio na Kupu Amerike. Tokom grupne faze postigao je jedan pogodak.

U toku kvalifikacija za Svetsko prvenstvo 2014. godine odigrao je svih 12 mečeva, te je pozvan da svoju zemlju predstavlja i na Mondijalu u Brazilu. U šesnaestini finala Argentina se sastala sa Švajcarskom, a Di Marija je u 118. minutu postigao jedini gol na meču i obezbedio četvrtfinale.

Tokom četvrtfinalnog meča s Belgijom se ozbiljno povredio te je na nosilima iznesen sa terena. Pre toga je pomogao Iguainu (Gonzalo Higuain) da „zatrese protivničku mrežu“ i obezbedi učešće u polufinalu.

Posle utakmice je objavljeno da će Di Marija propustiti ostatak turnira. Njegov tim je u finalu poražen od Nemačke. 11. jula su mu predstavnici UEFA-e uručili „Zlatnu loptu“ za najboljeg igrača na turniru.

3. septembra 2014. godine Argentina se ponovo sastala s aktuelnim prvacima sveta Nemačkom, ali ovaj put reč je o prijateljskom meču. „Gaučosi“ su se osvetili ubacivši četiri lopte u nemački gol, a Di Marija je postigao jedan gol i asistirao za ostala tri.

6. juna 2015. godine izabran je za kapitena reprezentacija Argentine pred početak borbe za Kup Amerike, jer je selektor odlučio da na prvom meču s Bolivijom odmara Mesija. Di Marija je opravdao ulogu kapitena postigavši dva od pet pogodaka.

Nedelju dana kasnije je tokom duela s Paragvajem izborio penal koji je Mesi pretvorio u gol, a susret je završen rezultatom 2:2. 30. jula je upisao dva pogotka i asistenciju, a Argentina se plasirala u finale. U finalu su se sastali s Čileom, a Di Marija je napustio teren nakon 30 minuta zbog povrede. Posle boljeg izvođenja penala Čile je uzeo trofej.

Jedan gol i jednu asistenciju zabeležio je i 2. juna 2016. kada se njegov tim u Kupu Centralne Amerike sastao sa Čileom. Ovaj put pobedili su sa 2:1, a Di Marija je gol posvetio svom nedavno preminulom dedi. U drugom meču grupne faze asistirao je Otamendiju (Nicolás Otamendi) za prvi gol protiv Paname, ali je opet zbog povrede morao da napusti teren.

Argentina se u finalu ponovo sastala sa Čileom, Di Marija zbog povrede nije igrao, a protivnička ekipa je ponovo nakon boljeg izvođenja penala osvojila trofej.

Nakon veoma neizvesnih kvalifikacija uspeli su da se plasiraju na Svetsko prvenstvo u Rusiji 2018. godine, a jedan od ključnih igrača selektora Horhea Sanpaolija (Jorge Sampaoli) ponovo je bio Anhel Di Marija.

Prvotimac PSŽ-a je 30. juna postigao gol sa velike udaljenost na susretu sa Francuskom, međutim, njegov tim je pretrpeo poraz od 4:3, a Argentina je u osmini finala eliminisana sa Mundijala.

Sa reprezentacijom je učestovao u Kupu Amerike 2019. i 2021. godine. U finalu turnira 2021. godine sastali su se sa domaćinom Brazilom. Di Marija je postigao jedini gol na meču, te doneo svojoj reprezentaciji 15. naslov prvaka Kupa Amerike i prvu međunarodnu titulu od 1993. godine.

Titule

Klupske titule

• 2008/2009. Kup Portugalije sa Benfikom
• 2009/2010. Prvenstvo Portugalije sa Benfikom
• 2009/2010. Kup Portugalije sa Benfikom
• 2010/2011. Kup Kralja s Realom
• 2011/2012. Prvenstvo Španije s Realom
• 2012. Superkup Španije sa Realom
• 2013/2014. Kup Kralja s Realom
• 2013/2014. Liga šampiona sa Realom
• 2014. UEFA Superkup sa Realom
• 2015/2016. Prvenstvo Francuske sa PSŽ-om
• 2015/2016. Liga kup sa PSŽ-om
• 2015/2016. Kup Francuske sa PSŽ-om
• 2016. Trofej šampiona sa PSŽ-om
• 2016/2017. Liga kup sa PSŽ-om
• 2016/2017. Kup Francuske sa PSŽ-om
• 2017/2018. Prvenstvo Francuske sa PSŽ-om
• 2017/2018. Kup Francuske sa PSŽ-om
• 2017/2018. Liga kup Francuske sa PSŽ-om
• 2018. Trofej šampiona sa PSŽ-om
• 2018/2019. Prvenstvo Francuske sa PSŽ-om
• 2018/2019. Kup Francuske sa PSŽ-om
• 2018/2019. Liga kup Francuske sa PSŽ-om
• 2019. Trofej šampiona sa PSŽ-om
• 2019/2020. Prvenstvo Francuske sa PSŽ-om
• 2020. Trofej šampiona sa PSŽ-om
• 2020/2021. Kup Francuske sa PSŽ-om

Reprezentativne titule

• 2007. Svetsko prvenstvo za igrače mlađe od 20 godina
• 2007. finale Prvenstva Južne Amerike za igrače mlađe od 20 godina
• 2008. Zlatna medalja na Olimpijskim igrama
• 2014. finale Svetskog prvenstva
• 2015. finale Kupa Amerike
• 2016. finale Kupa Amerike
• 2020. Kup Amerike

Pojedinačne titule

• 2010. proglašen za igrača meseca aprila u portugalskoj Prvoj ligi
• 2013/2014. uvršten u idealnu jedanaestorku Lige šampiona
• 2013/2014. proglašen za najboljeg asistenta La Lige
• 2014. uvršten u idealnu jedanaestorku Svetskog prvenstva
• 2014. Zlatna lopta
• 2014. uvršten u idealnu jedanaestorku godine po izboru UEFA-e
• 2014. uvršten u idealnu jedanaestorku godine po izboru FIFA-e
• 2014/2015. postigao najlepšti gol u Premijer ligi
• 2015/2016. uvršten u idealnu jedanaestorku godine po izboru evropskih sportskih medija
• 2015/2016. uvršten u idealnu jedanaestorku Prve lige Francuske
• 2015/2016. proglašen najboljim asistentom u Prvoj ligi Francuske
• 2017/2018. proglašen najboljim strelcem Kupa Francuske

Privatni život

Anhel Di Marija je rođen 1988. godine u Rosariju kao jedno od troje dece Migela (Miguel Di María) i Dijane (Diana Di María). Kao dečak je bio veoma hiperaktivan te je lekar predložio njegovim roditeljima da ga već sa tri godine upišu u školu fudbala.

Zajedno sa sestrama Vanesom (Vanesa Di María) i Evelin (Evelyn Di María) pomagao je roditeljima koji su radili u lokalnom rudniku uglja. Roditelji su sa svojim malim platama jedva finansirali kopačke i ostalu opremu koja mu je bila neophodna.

Zato se zarekao da će, kada postane profesionalni fudbaler pokušati da vrati svojoj porodici sve što su zbog njega žrtvovali. Nakon što je potpisao ugovor s Benfikom zamolio je oca da napusti posao u rudniku, te sagradio kuću za roditelje i sestre.

Zbog svog porekla, osim argentinskog, Di Marija ima i pasoš Italije. Godine 2011. oženio je dugogodišnju devojku Horgelinu Kardoso (Jorgelina Cardoso Di María) s kojom ima ćerku Miju (Mia Cardoso Di María).

Njihov dom u Prestburiju se 1. januara 2015. godine našao na meti pljačkaša, ali je provala sprečena na vreme.

Francuski mediji su 2. septembra 2020. godine objavili da su Di Marija, i njegovi saigrači Neimar (Neymar da Silva Santos Júnior) i Paredes (eandro Daniel Paredes ) pozitivni na novi virus korona.

Navodno su se zarazili tokom zajedničkog odmora na Ibici. To je za posledicu imalo sedmični karantin, dok su ostali igrači i članovi kluba morali biti podvrgnuti testiranju.

Njegova kuća se ponovo našla na meti pljačkaša. Naime, 14. marta 2021. godine, dok je on sa PSŽ-om igrao protiv Nanta, provalnici su ušli u fudbalerov dom i držali njegovu porodicu kao taoce. Na sreću, sve se završilo bez katastrofalnih posledica.